Autorska blokada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prikaz autorske blokade

Autorska blokada je pojava, najčešće povezana sa pisanjem, u kojoj autor gubi sposobnost da stvara nova dela. Razlikuju se različiti oblici, od nedostatka ideja do nemogućnosti da se napravi delo godinama. Kroz istoriju je autorska blokada bila zabeležen problem.[1]

Mnogi umetnici su patili od autorske blokade, poput pisca Frencis Skot Ficdžerilda[2] i engleske pevačice Adel.[3] Naučna istraživanja o ovom fenomenu su rađena tokom 1970-ih i 1980-ih, a fenomen je prvi put zabeležio američki psihoanalitičar Edmund Bergler, 1947 godine.

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Autorska blokada može imati nekoliko uzroka. Neki su stvaralački problemi koji potiču unutar samog autorskog dela. Pisac može ostati bez inspiracije, ili ga mogu ometati drugi događaji. Fiktivni primer se može naći u romanu Džordž Orvela, Samo nek Aspidistre lete, gde se glavni junak muči sa autorskom blokadom pokušavajući da napiše poemu o danu u Londonu:. „Bilo je preveliko za njega, to je bila istina. Nikada nije napredovala, jednostavno se raspala u niz fragmenata."[4]

Ostale blokade mogu nastati zbog nepovoljnih okolnosti u životu ili karijeri pisca: bolesti, depresije, raskida veze, finansijskih problema, ili osećaja neuspeha. Pritisak da se proizvede rad može sam po sebi da doprinese blokadi kod pisca, naročito ako su primorani da rade na način koji je protiv njihovih sklonosti (na primer sa rokom, ili neodgovarajućim stilom ili žanrom). 

Pretpostavlja se da je autorska blokada više od mentaliteta. Pod stresom, ljudski mozak će „prebaciti kontrolu sa moždane kore na limbički sistem”.[5] Limbički sistem je povezan sa instinktivnim procesima, kao što je „borba ili beg” refleks. Ograničeni unos moždane kore otežava kreativne procese neke osobe, koji su zamenjeni ponašanjima povezanim sa limbičkim sistemom. Osoba često nije svesna promene, što je može naterati da veruje da je kreativno „blokirana”.[5] U knjizi iz 2004. godine, Ponoćna bolest: Nagon za pisanje, autorska blokada i kreativni mozak, auotka i neurologinja Alis Flaherti iznosi da je kerativnost povezana sa jednim delom mozga i da blokada možda nastaje zbog promenjene moždane aktivnosti u tom delu.[6]

Lorens Oliver kaže u svom članku, „Pomoć studentima da prevaziđu autorsku blokadu”, „Studenti ne dobijaju nikakve savete o tome kako da stvaraju ideje ili istražuju svoje misli i obično moraju učiti kroz proces pisanja, bez smernica ili povratne informacije od učitelja, koji zadržava komentare i kritike dok ocenjuje konačan proizvod."[7] On kaže da studenti „uče da pišu pisanjem”, i često su nesigurni i / ili paralizovani pravilima.[7]

Filis Koestenbaum je napisala u svom članku „Tajna klima godine kada sam prestala da pišem”, "Trebalo mi je da pišem kako bih osećala, ali bez osećanja nisam mogla da pišem."[8] Nensi Somers iznosi da se dela ne završavaju kada studenti završe pisanje, tako da ne trebaju ni komentari instruktora.[9] Ona tvrdi da treba postojati „partnerstvo” između pisca i instruktora, a da kritike treba da postanu razgovori.[9]

Džejms Adams navodi u svojoj knjizi, Konceptualni Blokbasting, različite razloge zašto se blokade javljaju, uključuju strah od rizika, „haos” u fazi pre pisanja, suđenje umesto stvaranja ideja, nesposobnost da se razviju ideje, ili nedostatak motivacije.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Clark, Irene.
  2. ^ Rienzi, Greg.
  3. ^ Adele Opens Up About Writer's Block
  4. ^ George Orwell, Keep The Aspidistra Flying, Chapter 2.
  5. ^ a b „The Writer's Brain” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 12. 2014. g. Pristupljeno 04. 12. 2014. 
  6. ^ Acolella, Joan (14. 06. 2004). „Blocked: why do writers stop writing?”. The New Yorker. 
  7. ^ a b Oliver Jr., Lawrence J. "Helping Students Overcome Writer's Block."
  8. ^ Koestenbaum, Phyllis.
  9. ^ a b Somers, Nancy.
  10. ^ Adams, James.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ауторска_блокада&oldid=26816047”