Ahilov paratenonitis
Ahilov paratenonitis poznat i kao Ahilov peritendinitis, tenosinovitis ili tenovaginitis je zapaljenje omotača Ahilove tetive, koja povezuje mišiće potkolenice sa petnom kosti. Ahilov paratenonitis može izazvati ožiljke koji ograničavaju i čine bolnim kretanje Ahilove tetive.[1] Ahilov paratenonitis je uzrokovan prekomernom upotrebom ili ponovljenim pokretima i lošom obućom. Često se viđa kod maratonaca. Simptomi uključuju osetljivost, bol i otok u Ahilovom području. Simptomi su obično izrađeniji tokom aktivnosti.
Kod hroničnog Ahilovog paratenonitisa fibroblasti se pojavljuju zajedno sa perivaskularnim limfocitnim infiltratom.[2] Peritendinozno tkivo postaje makroskopski zadebljano i dolazi do novih adhezija vezivnog tkiva. Kod Ahilovog paratenonitisa, inflamatorne ćelije se nalaze u ćelijskim elementima paratenona i u vaskularnom urastanju.[3] Kako hronične bolne tetive imaju urastanje čulnih i simpatičkih nerava iz paratenona — samo denervacija hroničnih bolnih tetiva dovodi do ublažavanja bola kod većine pacijenata.
Tretman se sastoji od odmora, ublažavanja bolova, vežbi istezanja i promene sportskih tehnika i obuće kako bi se smanjio stres na tetivu.[1]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Ahilov paratenonitis je čest, ali učestalost zavisi od mnogih faktora. Obično se nalazi kod sportista kao posledica povrede ili nakon prekomerne upotrebe skočnih zglobova.[2]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Pored svojih uobičajenih komponenti vezivnog tkiva, Ahilove tetive su okružena labavim areolarnim vezivnim tkivom koje čini potpunu ili delimični omotač oko njih.[4] Omotač koji je nastao oko ovih tetiva se naziva paratenon.[4] Paratenon se u suštini sastoji od kolagena sa fibrilnim vlaknima tipa 1 i tipa 3, nekim elastinskim fibrilima i unutrašnje oblogeod sinovijalnih ćelija.[5] Prostor ispod paratenona je bogat mukopolisaharidima koji omogućavaju paratenonu da deluje kao elastična traka koja omogućava slobodu kretanja tetiva.[6] Paratenon može postati i ovojnica ispunjena sinovijalnom tečnošću, teno-sinovijum, u tetivama koje su podvrgnuti trenju.[7].
Paratenon ima dobro dotok krvi,[8] pa se primećuje da paratenonitis (upala paratenona) nastaje kada se tetiva preterano trlja preko koštane izbočine, U takvim stanjima se npr. kod akutnog Ahilovog paratenonitisa, javlja inflamatorna reakcija ćelija, edem, ekstravazacija proteina plazme, akumulacija fibrina i retka fibroblastična proliferacija. Posle nekoliko sati do nekoliko dana, fibrinozni eksudat ispunjava ovojnicu tetive uzrokujući krepitacije koje se mogu osetiti kliničkim pregledom.[8] Mononuklearne ćelije se retko infiltriraju u paratenon.[8]
U svim slučajevima kod Ahilovog paratenonitis nađena je blaga inflamatorna ćelijska reakcija. Masno areolno tkivo je jasno zadebljano i edematozno sa znacima fibrinozne eksudacije, rasprostranjene masne nekroze, značajne proliferacije vezivnog tkiva i formiranje adhezije. Krvni sudovi pokazuju duboke degenerativne i nekrotizirajuće promene. Tanke membrane paratenona su jasno hipertrofirane.[9]
Povećane aktivnosti enzima su uglavnom pronađene u fibroblastima, inflamatornim ćelijama i vaskularnim zidovima.[10] Utvrđena je umerena aktivnost lizozomalnih enzima, povećana aktivnost enzima transporta elektrona, anaerobna glikoliza, pentozofosfatni šant i smanjena aktivnost enzima aerobnog energetskog metabolizma. Istovremeno je u upaljenom paratenonu pronađena je povećana količina neutralnih i kiselih mukopolisaharida i lokalno povećana količina elastičnih vlakana.[9]
Ovi rezultati ukazuju na to da se kod Ahilovog paratenonitisa javljaju izražene metaboličke promene, odnosno pojačan katabolizam i smanjena oksigenacija zapaljenog područja. Morfološke promene sugerišu da može biti oštećena klizna funkcija paratenona.[9]
Paratenonitis se može razviti kao rezultat:
- prekomerne upotrebe tetive,
- ponovljajućih pokreta i
- loše obućom.[3]
Često se viđa kod maratonaca.[3]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Klinički se manifestuje bolovima pri pokretu, osetljivošću na palpaciju, akutnim edemom i hiperemijom paratenona sa infiltracijom inflamatornih ćelija,[11] Posle nekoliko sati ili nekoliko dana, ovojnica tetive je ispunjena fibrinoznim eksudatom koji dovodi do krepitacija Simptomi se pojačavaju tokom aktivnosti.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se može postaviti kombinacijom kliničkog fizičkog pregleda i tipičnim nalaza radioloških snimanja.
Ultrazvuk[uredi | uredi izvor]
Na ultrazvuku, Ahilov paratenonitis se može pojaviti kao linearna hipoehoična obloga oko tetive sa povezanom hiperemijom na kolor dopleru kod hronične inflamacije.[12]
MRI[uredi | uredi izvor]
U akutnoj fazi, oko Ahilove tetive se može videti linearna struktura ispunjena tečnošću. U hroničnoj fazi mogu se videti ožiljke mekih tkiva koje se šire u peritendinozno masno tkivo.[12]
Karakteristike signala[uredi | uredi izvor]
- T1: hipointenzivna
- T2/PD: hiperintenzivan
- STIR/PDFS: hiperintenzivan
- T1 C+ (Gd): poboljšanje
Radiološki izveštaj[uredi | uredi izvor]
Opis sledećih karakteristika treba da bude u radiološkom izveštaju:
- inflamatorne promene paratenona
- prisustvo ili odsustvo tendinopatije
- prisustvo ili odsustvo kidanja ili rupture tetiva
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
- tendinopatija
- kidanje tetive
- ruptura tetiva
Terapija[uredi | uredi izvor]
Tretman se sastoji od odmora, ublažavanja bolova, vežbi istezanja i promene sportskih tehnika i obuće kako bi se smanjio stres na tetivu.
Terapija je obično konzervativna sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima , modifikacijom aktivnosti, fizikalnom terapijom.[13]
Ako konzervativno lečenje ne uspe, može se izvršiti skidanje paratenona.
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Hronični Ahilov paratenonitis može dalje napredovati u tendinopatiju i kidanje tetive.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Achilles paratenonitis | Cigna”. www.cigna.com. Pristupljeno 2022-02-11.
- ^ a b Palmer, William; Bancroft, Laura; Bonar, Fiona; Choi, Jung-Ah; Cotten, Anne; Griffith, James F.; Robinson, Philip; Pfirrmann, Christian W.A. (2020). „Glossary of terms for musculoskeletal radiology”. Skeletal Radiology. 49 (Suppl 1): 1—33. PMID 32488336. doi:10.1007/s00256-020-03465-1.
- ^ a b v Maffulli, N.; Wong, J.; Almekinders, L. C. (2003). „Types and epidemiology of tendinopathy”. Clinics in Sports Medicine. 22 (4): 675—692. PMID 14560540. doi:10.1016/s0278-5919(03)00004-8.
- ^ a b Norkin CC and Levangie PK. (1992) Joint stucture and function. A comprehensive analysis. Philadelphia Press.
- ^ Williams JG (1986). „Achilles tendon lesions in sport.”. Sports Med. 3 (2): 114—135. PMID 3515485. doi:10.2165/00007256-198603020-00003.
- ^ Kvist M (1994). „Achilles tendon injuries I athletes”. Sports Med. 18 (3): 173—201. PMID 7809555. doi:10.2165/00007256-199418030-00004.
- ^ Curwin S (1996) Tendon injuries: Pathophysiology and treatment. In:Zachasewski JE, Magee DJ, Quillen WS (eds) Athletic injuries and rehabilitation. WB Saunders Co, Philadelphia pp. 27-53
- ^ a b v Khan KM, Cook JL, Bonar F, Harcourt P, Astrom M (1999) Histopathology of common tendinopathies. Sports Med 27: 393-408
- ^ a b v Kvist, Martti; Józsa, Lászlo; Järvinen, Markku J.; Kvist, Helmer (1987-01-01). „Chronic achilles paratenonitis in athletes: a histological and histochemical study”. Pathology (na jeziku: engleski). 19 (1): 1—11. ISSN 0031-3025. PMID 3588019. S2CID 20506330. doi:10.3109/00313028709065127.
- ^ C Backman 1, L Boquist, J Fridén, R Lorentzon, G Toolanen Chronic achilles paratenonitis with tendinosis: an experimental model in the rabbit. 8 (4): 541-7.
- ^ Feger, Joachim. „Paratenonitis | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-10.
- ^ a b Syha, R.; Springer, F.; Ketelsen, D.; Ipach, I.; Kramer, U.; Horger, M.; Schick, F.; Grosse, U. (2013). „Achillodynia - Radiological Imaging of Acute and Chronic Overuse Injuries of the Achilles Tendon”. Röfo - Fortschritte Auf dem Gebiet der Röntgenstrahlen und der Bildgebenden Verfahren. 185 (11): 1041—1055. PMID 23888478. S2CID 44244922. doi:10.1055/s-0033-1335170.
- ^ Saini, Sundeep S.; Reb, Christopher W.; Chapter, Megan; Daniel, Joseph N. (2015). „Achilles Tendon Disorders”. Journal of Osteopathic Medicine. 115 (11): 670—676. PMID 26501760. S2CID 38760963. doi:10.7556/jaoa.2015.138.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
