Ašikaga Jošiteru
Ašikaga Jošiteru (1535-1565) bio je 13. šogun iz dinastije Ašikaga (vladao 1546-1665).[1] Njegovo ubistvo u državnom udaru (1565) poslužilo je kao izgovor Oda Nobunagi za pohod na Kjoto (1568), čime je otpočelo ujedinjenje Japana nakon anarhije Sengoku perioda (1467-1600).[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Nakon Oninskog rata (1467-1477) Japan je zapao u period anarhije poznat kao Period zaraćenih država (Sengoku). Šogunat Ašikaga, koji je do rata upravljao provincijama preko vojnih guvernera (šugo), izgubio je vlast u provincijama: neki guverneri su se osamostalili (klan Takeda), neke su zbacili lokalni velikaši (daimjo), a neke ustanci seljaka (Iko-Iki). Do početka 15. veka vlast šoguna spala je na Kjoto i 5 okolnih provincija (tzv. Kinaj, u prevodu Pet domaćih provincija - Jamaširo, Jamato, Kavači, Izumi i Setsu), ali i u njima su guverneri i lokalni velikaši nastojali da se osamostale. Deseti šogun Ašikaga Jošitane (1465-1522) bio je dva puta (1491. i 1521) proteran iz Kjota od strane pobunjenih velikaša, a jedanaesti šogun Ašikaga Jošizumi (1478-1511) i dvanaesti Ašikaga Jošiharu (1510-1550) bili su puke marionete u rukama lokalnih feudalnih gospodara.[2]
Ašikaga Jošiteru nasledio je oca Jošiharu-a kao 13. šogun iz dinastije Ašikaga,ali stvarna vlast u Kjotu i Pet domaćih provincija bila je u rukama lokalnih velikaša koje je predvodio Mijoši Nagajoši (umro 1564). Jošiteru je pokušao da se oslobodi dominacije klana Mijoši tako što je sklopio savez sa Hosokava Harumotom protiv njih, ali je zavera otkrivena i šogun nateran da protera svoje saveznike. Ostavši tako bez podrške, šogun je bio u potpunoj vlasti svojih neprijatelja: u proleće 1565. Mijoši Jošicugu (Nagajošijev naslednik) sklopio je zaveru sa Matsunaga Hisahide-om da ga ubije. Zaverenici sa napali šogunovu palatu 19. maja u zoru: sam Jošiteru, koji je bio vrstan mačevalac (učenik čuvenog majstora Cukahara Bokuden-a), nekoliko puta je potisnuo napadače i ranio mnogo ljudi, a zatim je zapalio palatu i izvršio sepuku.[2][3]
Šogunov mlađi brat Suko (Jošiharuov treći sin), opat Zen manastira Rokuonin u Kjotu ubijen je u isto vreme (nakon što je njegov sluga Minoja Koširo ubio voću napadača, Hirata Izumi-ja), a zavernici su doveli na vlast njihovog rođaka Ašikaga Jošihide-a (1564-1568), koji je postao 14. šogun Ašikaga. Jošihideov jedini preživeli brat, Ašikaga Jošiaki, bio je u to vreme monah Kakei u manastiru Ičiđoin (Hoso sekte) u Nari.[2][3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 177. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ a b v g Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 31. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ a b Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 31. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
