Кјото

Кјото 京都市
Колажни приказ градских знаменитости
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Јапан
Регион	Кансај
Префектура	Кјото
Становништво
Становништво	‍
— 2005.	1.474.764
— густина	1.781,33 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	35° 00′ С; 135° 45′ И
Временска зона	UTC+9
Површина	827,90 km2
Кјото Кјото на мапи Јапана
Положај Кјота у префектури Кјото
Остали подаци
Градоначелник	Дајсаку Кадокава
Веб-сајт
www.city.kyoto.jp

Кјото (јап. 京都市) град је у Јапану у префектури Кјото. Према попису становништва из 2005. у граду је живело 1.474.764 становника. Раније је био царска престоница Јапана, а данас је главни град Префектуре Кјото. Овај град је раније на западу био познат као Меако (јапански: 都; мијако „престоница“).

Географија

Клима

Клима Кјота
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	19,9 (67,8)	22,9 (73,2)	25,7 (78,3)	30,7 (87,3)	33,8 (92,8)	36,8 (98,2)	39,8 (103,6)	39,8 (103,6)	38,1 (100,6)	32,2 (90)	26,9 (80,4)	22,8 (73)	39,8 (103,6)
Максимум, °C (°F)	8,9 (48)	9,7 (49,5)	13,4 (56,1)	19,9 (67,8)	24,6 (76,3)	27,8 (82)	31,5 (88,7)	33,3 (91,9)	28,8 (83,8)	22,9 (73,2)	17,0 (62,6)	11,6 (52,9)	20,8 (69,4)
Просек, °C (°F)	4,6 (40,3)	5,1 (41,2)	8,4 (47,1)	14,2 (57,6)	19,0 (66,2)	23,0 (73,4)	26,8 (80,2)	28,2 (82,8)	24,1 (75,4)	17,8 (64)	12,1 (53,8)	7,0 (44,6)	15,9 (60,6)
Минимум, °C (°F)	1,2 (34,2)	1,4 (34,5)	4,0 (39,2)	9,0 (48,2)	14,0 (57,2)	18,8 (65,8)	23,2 (73,8)	24,3 (75,7)	20,3 (68,5)	13,6 (56,5)	7,8 (46)	3,2 (37,8)	11,7 (53,1)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−11,9 (10,6)	−11,6 (11,1)	−8,2 (17,2)	−4,4 (24,1)	−0,3 (31,5)	4,9 (40,8)	10,6 (51,1)	12,8 (55)	7,1 (44,8)	0,2 (32,4)	−4,4 (24,1)	−9,4 (15,1)	−11,9 (10,6)
Количина падавина, mm (in)	50,3 (1,98)	68,3 (2,689)	113,3 (4,461)	115,7 (4,555)	160,8 (6,331)	214,0 (8,425)	220,4 (8,677)	132,1 (5,201)	176,2 (6,937)	120,9 (4,76)	71,3 (2,807)	48,0 (1,89)	1.491,3 (58,713)
Количина снега, cm (in)	5 (2)	8 (3,1)	2 (0,8)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	3 (1,2)	18 (7,1)
Дани са падавинама (≥ 0.5 mm)	7,8	9,2	11,9	10,6	11,4	12,9	12,9	8,7	11,0	8,8	7,6	8,1	120,9
Дани са снегом	3,1	3,9	1,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	1,2	9,2
Релативна влажност, %	66	66	62	59	62	67	70	66	68	68	68	68	65,8
Сунчани сати — месечни просек	123,2	117,4	146,8	175,4	180,9	138,3	142,3	182,7	136,8	157,4	138,1	135,8	1.775,1
Извор #1: „平年値（年・月ごとの値）”.
Извор #2: (record temperatures) „観測史上1～10位の値（年間を通じての値）”.

Историја

Кјото, главна улица, 1891. године

Мада постоје археолошки докази да су се прве људске насеобине појавиле на јапанским острвима приближно 10000. п. н. е., територија Кјотоа је насељена тек у 7. веку. Током 8. века, када је моћно будистичко свештенство почело да се меша у царске послове, цар је одлучио да премести престоницу у област која је далеко од будистичког утицаја.

Нови град, Heiankyō („хеинанска престоница“) је постао седиште јапанског царског двора 794. Касније је град преименован у Кјото („главни град“). Кјото је био престоница Јапана док власт није премештена у Едо, 1868, у време Меиџи обнове (неки верују да је и данас правна престоница: види Дебата о престоници Јапана). Након што је Едо променио име у Токио (што значи „Источна престоница"), Кјото је у кратком периоду био познат као Саикјо (西京 Saikyō, што значи „Западна престоница“).

Мада су САД разматрале да баце атомску бомбу на Кјото, пред крај Другог светског рата, на крају је одлучено да се овај град уклони са листе мета (види Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија)

Становништво

Према подацима са пописа, у граду је 2005. године живело 1.474.764 становника.

Демографија

1995.	2000.	2005.
1.470.902	1.474.471	1.474.764

Спорт

Кјото има фудбалски клуб ФК Кјото санга.

Партнерски градови

Градови побратими

• Келн
• Фиренца
• Кијев
• Си'ан
• Гвадалахара
• Загреб
• Праг
• Бостон

Градови партнери

• Париз
• Единбург
• Jinju
• Куско

Види још

• Протокол из Кјота
• Кјото универзитет

Литература

• Fiévé, Nicolas (ed.) (2008) Atlas historique de Kyôto. Analyse spatiale des systèmes de mémoire d’une ville, de son architecture et de ses paysages urbains. Foreword Kôichirô Matsuura, Preface Jacques Gernet, Paris, Éditions de l’UNESCO / Éditions de l’Amateur, 528 pages, 207 maps et 210 ill. ISBN 978-2-85917-486-6.
• Lone, John. (2000). Old Kyoto: A Short Social History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-590940-2.
• Stewart, Harold. (1981). By the Old Walls of Kyoto: A Year's Cycle of Landscape Poems with Prose Commentaries. New York: Weatherhill. ISBN 0-8348-0154-X.
• Titsingh, Isaac. (1834). [Siyun-sai Rin-siyo/Hayashi Gahō, 1652], Nihon Ōdai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. ...Click link for digitized, full-text copy of this book (in French)
• Wyden, Peter. (1984). Day One: Before Hiroshima and After. Simon & Schuster, Inc. ISBN 0-671-46142-7.
• Kyo-habutae [Kyoto Brocade] (на језику: јапански). 1685.  (guidebook)
• Kaibara Ekiken (1706—1718). Keijo shoran [Excellent Views of Kyoto] (на језику: јапански). Kyoto: Ryugiken. 
• Hiroshige, Kyoto meisho no uchi [Famous Places of Kyoto] (на језику: јапански)  circa 1835
• M. Ichihara (1895), Official guide-book to Kyoto and the allied prefectures, Nara: Meishinsha, OCLC 2600346 
• Kyoto City Council (1903). Kyōto, Japan. K. Azumae. 
• H. Hotta (1903). „City of Kyoto”. Up-to-date guide for the land of the rising sun. Kobe: Z.P. Maruya & Co. 
• Basil Hall Chamberlain; W.B. Mason (1907), „Kyōto”, Handbook for Travellers in Japan (8th изд.), London: J. Murray, OCLC 1329108 
• „Kioto”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive 
• T. Philip Terry (1914), „Kyoto and its Environs”, Terry's Japanese Empire, Boston: Houghton Mifflin, LCCN 14005129 
• Robert P. Porter (1915), „The Larger Cities: Kyoto”, Japan, the new world-power (2nd изд.), London: Milford 
• Richard Ponsonby-Fane. (1956). Kyoto: The Old Capital of Japan, 794-1869. Kyoto: The Ponsonby Memorial Society.
• Schellinger and Salkin, ур. (1996). „Kyoto”. International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania. UK: Routledge. стр. 515+. ISBN 9781884964046. 
• Mary Elizabeth Berry (1997). „Transitions in Kyoto's Government, 1467-1568”. The Culture of Civil War in Kyoto. University of California Press. ISBN 978-0-520-91903-7. 
• Mason Florence (1998), Kyoto, Lonely Planet, OL 8314749M 
• Ian Martin Röpke (1999). Historical Dictionary of Osaka and Kyoto. Historical Dictionaries of Cities of the World. Maryland, USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3622-8. 
• Suzanne Marie Gay (2001). The Moneylenders of Late Medieval Kyoto. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2461-7. 
• Nicolas Fiévé and Paul Waley, ур. (2003). Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1409-4. 
• Diane Durston (2005). „History”. Old Kyoto: A Guide to Traditional Shops, Restaurants, and Inns. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-2994-2. 
• John Dougill (2006). „City of Unification”. Kyoto: A Cultural History. Cityscapes. Oxford University Press. стр. 109+. ISBN 978-0-19-976046-6. 
• Matthew P. McKelway (2006). Capitalscapes: Folding Screens And Political Imagination in Late Medieval Kyoto. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2900-1. 
• Christoph Brumann (2012). „Re-uniting a divided city: High-rises, conflict, and urban space in central Kyoto”. Ур.: Christoph Brumann and Evelyn Schulz. Urban Spaces in Japan: Cultural and Social Perspectives. Japanese Studies Series. Routledge. ISBN 978-1-136-31883-2. 
• {{cite book|author= Christoph Brumann |title=Tradition, Democracy and the Townscape of Kyoto: Claiming a Right to the Past |year=2012|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-69070-6

| ref = CITEREFBrumann2012

Спољашње везе

• Kyoto Travel Guide — City of Kyoto and Kyoto Tourism Council
• Kyoto Guide including map with 300+ points of interest
• Photos of Kyoto, mostly temples and shrines
• Kyoto Prefectural Domoto-Insho Museum of Fine Arts at Google Cultural Institute
• Географски подаци везани за чланак Kyoto на сајту OpenStreetMap