Барби као Златокоса

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Barbi kao Zlatokosa
Omot srpskog DVD izdanja
Izvorni naslovBarbie as Rapunzel
RežijaOven Harli
ScenarioRob Hadnat
Producent
  • Džesika Darčin
  • Dženifer Tviner Makaron
Priča
  • Elana Leser
  • Klif Rubi
Temelji se nabajci Zlatokosa
braće Grim
Glavne uloge
MuzikaArni Rot
MontažaGreg Ričardson
Producentska
kuća
Distributer
Godina2002.
Trajanje83 minuta
Zemlja
Jezikengleski
Prethodni
Sledeći
IMDb veza

Barbi kao Zlatokosa (engl. Barbie as Rapunzel) je kanadsko−američki računarski animirani bajkoviti film iz 2002. godine, u režiji Ovena Harlija i koprodukciji Mainframe Entertainment i Mattel Entertainment.[2] Objavljen je na DVD-u 1. oktobra 2002, a televizijsku premijeru je imao 24. novembra 2002. godine na Nickelodeon-u.[3]

Drugi je film u filmskom serijalu Barbi. Priča je adaptirana iz nemačke bajke „Zlatokosa”. Glas Barbi pozajmljuje Keli Šeridan.

Barbi kao Zlatokosa je nominovana za osam nagrada za premijeru na DVD-u, osvojivši nagradu za najbolju originalnu muziku i najbolju izvedbu animiranog lika za svog glavnog antagonistu, Gotel.[4]

U Srbiji, film je premijerno objavila izdavačka kuća Millennium Film & Video na DVD-u 2003. godine, sa hrvatskom i slovenačkom sinhronizacijom. Prvu srpsku sinhronizaciju je 2008. godine radio studio Klarion za kanal Minimax, a drugu 2012. godine studio Ideogram za televiziju Happy.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Barbi priča priču svojoj mlađoj sestri Keli, koja je nesigurna u svoje slikarske sposobnosti.

Zlatokosa je mlada žena sa dugom kosom do poda, koja živi kao sluškinja zle veštice Gotel, na imanju u šumi, ograđenim magičnim zidom. Jedini prijatelji su joj Penelopi, mladi zmaj i Hobi, uznemireni zec. Provodi vreme slikajući mesta na koja sanja da ode kada jednog dana bude slobodna. Gotel ne odobrava ovo, optužujući Zlatokosu da je nezahvalna jer ju je navodno spasila od napuštanja kao bebu.

Jednog dana, Zlatokosa i njeni prijatelji slučajno otvaraju tajni prolaz u podrum gde Zlatokosa pronalazi poklon od svojih bioloških roditelja: srebrnu četku za kosu sa ugraviranom porukom koja potvrđuje njihovu ljubav prema njoj, za prvi rođendan. Ovo navodi Zlatokosu da posumnja u Gotelinu priču. Kroz tunel, Zlatokosa odlazi u kraljevstvo napolju, gde spasava princezu Katrinu iz jame uz pomoć njenog starijeg brata, princa Stefana. On joj kaže da je zamku postavio kralj Vilhelm, vladar protivničkog kraljevstva, koji je u sukobu sa Stefanovim ocem, kraljem Fridrihom. Zlatokosa odlazi u žurbi, ne saznavši Stefanovo ime, kako Gotel ne bi otkrila njen nestanak. Međutim, Gotelin ljubimac, tvor Oto, koji ju je pratio, obaveštava svoju gazdaricu da je Zlatokosa upoznala muškarca. Kada Zlatokosa insistira da ne zna njegovo ime, Gotel uništi njene slike i pretvara njenu sobu u visoku kulu, a Penelopin otac Hugo je zadužen da se pobrine da ona ne pobegne. Dok Zlatokosa spava, četka za kosu se magično pretvara u četkicu za slikanje.

Kada Zlatokosa pokuša da koristi četkicu, na njenom zidu se magično pojavljuje mural kraljevstva, koji radi kao portal. Zlatokosa to koristi da ponovo sretne Stefana, iako insistira da joj ne kaže svoje ime, iz straha od Gotel. Stefan joj daje pozivnicu za maskenbal te večeri. Nazad u kuli, Zlatokosa slika sebi prelep kostim. Nažalost, Oto ukrade Zlatokosinu pozivnicu i nosi je svojoj gazdarici. Gotel odseca Zlatokosinu kosu, razbija četkicu i uništava portal do kraljevstva. Kada Zlatokosa ponovo kaže da ne zna Stefanovo ime, Gotel baca čini na kulu da nikada ne oslobodi svog lažljivog zatvorenika.

Uz pomoć svojih prijatelja, Zlatokosa beži iz kule jer nikada nije lagala da ne zna Stefanovo ime i leti na Penelopi do kraljevstva. Na balu, prerušena Gotel sa Zlatokosinom kosom napada Stefana. Kralj Vilhelm se takođe ušunja u zamak i optužuje Frederika da mu je kidnapovao ćerku pre mnogo godina, što je i izvor sukoba. Gotel otkriva da je ona otela Vilhelmovu ćerku, Zlatokosu, zbog njene neuzvraćene ljubavi prema njemu, želeći da kraljevstva unište jedno drugo. Zlatokosa dolazi i Vilhelm je prepoznaje kao svoju ćerku. Ona uspe da prevari Gotel da utrči u sliku kule koju je ranije naslikala na vratima u dvorištu zamka, gde ostaje zauvek zatvorena zbog svojih laži.

Zlatokosa je ponovo spojena sa svojim biološkim roditeljima i udaje se za Stefana. Sukob se završava i dva kraljevstva su ujedinjena. Na kraju, Keli se oseća bolje i počinje da slika, nakon što je Barbi podseti da je kreativnost prava magija umetnosti.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Lik Originalni glas Srpski glas (Klarion)[5] Srpski glas (Ideogram)[5]
Barbi/Zlatokosa Keli Šeridan Biljana Dragićević Projkovska Aleksandra Širkić
Gotel Andželika Hjuston Irena Ristić Jadranka Pejanović
Princ Stefan Mark Hildret Trajče Đorđiev Đorđe Simić
Penelopi Kri Samer Zorica Pančić Jadranka Pejanović
Hobi Ijan Džejms Korlet Nikola Ristanovski Mirko Jokić
Hugo Dejvid Kej Nikola Ristanovski Mirko Jokić
Oto Piter Kelamis Trajče Đorđiev Đorđe Simić
Kralj Vilhelm Kristofer Gejz Trajče Đorđiev Đorđe Simić
Kralj Frederik Rasel Roberts Dejan Lilić Mirko Jokić
Keli/Katrina Šantal Strand Snežana Koneska Rusi Sanja Popović
Melodi Brit Makilip Zorica Pančić nepoznato
Lorena Džoselin Luin Biljana Dragićević Projkovska nepoznato
Tomi Deni Makinon Trajče Đorđiev nepoznato

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Barbi kao Zlatokosa bio je drugi film koji je producirao Mainframe Entertainment za Mattel, nakon Barbi i Krcko Oraščić (2001). Barbi kao Zlatokosa je proizvedena u periodu od devet meseci. Likovi su animirani korišćenjem Softimage V.3.9, pri čemu je Maya korišćena za specijalne efekte. Pokreti 15 ljudskih likova snimani su tokom 16 dana i kreirani pomoću Motion Analysis, EVA i Kaydara Filmbox. Podaci o snimanju pokreta su takođe kupljeni od LocoMotion Studios u Vimberliju u Teksasu za upotrebu u animaciji CGI konja. Ostali životinjski likovi su animirani pomoću tehnika ključnih kadrova.[6] Izvođač za snimanje pokreta Kejlin Stadnik je prikazala Barbine pokrete.[7]

Zlatokosine slike su prava umetnička dela Amande Danbar digitalno umetnuta u film.[8] Danbar je pristala da učestvuje u projektu jer joj se „sviđa što film podstiče umetnost kao vid izražavanja”.[9]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Barbi kao Zlatokosa sadrži originalnu pesmu „Stalna (večna) kao zvezda sjaj”, koju su napisali Rob Hadnat i Arni Rot, a izvodi je Džesika Braun. Pesma se u filmu čuje kao uspavanka od 30 sekundi i reprizirana je kao verzija od 2 i po minuta tokom završne špice, nakon pesme „Wish Upon A Star” Samante Mambe.[10] Uspavanku u obe srpske sinhronizacije izvodi Zlatokosin glas (Biljana Dragićević Projkovska i Aleksandra Širkić). „Zlatokosinu temu” izvodi Beki Tejlor. Rot je komponovao partituru, koju je izveo Londonski simfonijski orkestar.

Film koristi Simfoniju br. 9 Antonjina Dvoržaka, „Iz novog sveta” (poznatu i kao Simfonija novog sveta), dok je muzika koja se čuje kada Zlatokosa posećuje selo „Volte”, iz Terpsihore Mihaela Pretorijusa.[11][12]

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

DVD i VHS su objavljeni 1. oktobra 2002. godine.

DVD bonus dodaci uključuju 26-minutni dokumentarac, „Umetnik u meni”, koji profiliše umetnicu Amandu Danbar, zajedno sa intervjuima dece koja komentarišu umetnost i šta ih inspiriše.[13] DVD takođe ima dva interaktivna dodatka: igru „Obuci Zlatokosu” i „Zlatokosina umetnička galerija”, vizuelni obilazak slika poznatih umetnika koji uči razliku između pejzaža, portreta i drugih stilova slikanja.[10][14]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Komercijalni prijem[uredi | uredi izvor]

Barbi kao Zlatokosa i prodaja prateće robe zaradili su 200 miliona američkih dolara 2002. godine.[15][16]

Kritički odgovor[uredi | uredi izvor]

Ajlin Klak iz Entertainment Weekly-a ocenila je Barbi kao Zlatokosu sa „B-”.[17] Hvaleći film kao „sjajno pripovedanje", Lin Hefli iz Los Angeles Times-a je napisala: „Umetnički rad je predivno prikazan, a likovi su neobično oživljeni kroz višeslojnu priču i glasovne talente”.[14] Grant Makintajer iz The Globe and Mail nazvao je film „užitkom”, napisavši da „ima svo uzbuđenje, idilične pejzaže, junaštvo, magiju, prevaru i romantiku koji su žanr bajke učinili omiljenim vekovima”.[18]

Recenzirajući film za South Florida Sun Sentinel, Skot Hetrik je smatrao: „Animacija je sofisticiranija, boje su daleko življe, a film je ispunjen sa više likova, priča i sveukupne aktivnosti” od prethodnog filma Barbi i Krcko Oraščić. Hetrik je pohvalio likove iz filma kao privlačne i primetio da pored „Zlatokose, priča uključuje elemente svega od Pepeljuge, Romea i Julije i Zmajevog srca do Harolda i ljubičaste bojice”.[19]

Recenzent za Parenting nazvao je Barbi kao Zlatokosu „zaista šarmantnom dopunom” originalne bajke, dopavši mu se kako „ovog puta Zlatokosa koristi glavu, ne kosu, da bi stekla slobodu”.[20] Kritičar Los Angeles Daily News-a, Kris Dž. Parker, na sličan način je pohvalio poruku filma i Barbin lik kao pozitivan uzor za mlade devojke i procenio: „Film je poboljšan saundtrekom, koji sadrži muziku koju izvodi Londonski simfonijski orkestar. Kompjuterski generisana animacija je još uvek malo nespretna, posebno u ovoj eri nakon Šreka. Ali je gledljivo, posebno za mlađe gledaoce.”[13]

K. Li Benson iz The Video Librarian-a nazvao je film „Savremenim preokretom klasične bajke koji će očarati Barbiine posvećene mlađe obožavatelje (iako manje drugih)”.[21] Rob Loving iz The Sun-Herald-a ocenio ga je sa 3 od 5 zvezdica, napisavši: „Šrekovska animacija čini da svi liče na lutke, ali pred-tinejdžeri će voleti brbljivog zmaja i mnogo magije. Iako pomalo presentimentalan, rezultat i dalje ima ličnost”.[22] Recenzirajući film za Common Sense Media, Trejsi Mur je savetovala da roditelji „možda žele da ponude suprotnost tradicionalnom narativu bajke ovde, ali i dalje mogu da cene fokus na Zlatokosinu dobroćudnost, njeno veliko srce, njen naglasak na praćenje svojih snova i njenu poruku o verovanju u sebe.”[23]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Nagrada Kategorija Rad(ovi) Dobitnik(ci) Rezultat Referenca
2002. Nagrade za DVD premijeru
Najbolji animirani film sa DVD premijerom Barbi kao Zlatokosa
  • Džesika Darčin
  • Dženifer Tviner Makaron
 Nominacija [4]
Najbolji reditelj Oven Harli Nominacija
Najbolja originalna muzika Arni Rot Osvojeno
Najbolji vizuelni efekti Džejson Gros Nominacija
Najbolji animirani lik Gotel
  • Andželika Hjuston (glas)
  • Džino Nišel (direktor animacije)
  • Sebastijan Brodin (direktor animacije)
  • Džin Gilmor (dizajner lika)
  • Šon Njutn (dizajner lika)
 Osvojeno
Najbolja originalna pesma „Stalna (večna) kao zvezda sjaj”
  • Džesika Braun
  • Rob Hadnat (tekst/muzika)
  • Arni Rot (tekst/muzika)
 Nominacija
„Rapunzel's Theme”
  • Beki Tejlor
  • Arni Rot (muzika)
 Nominacija
„Wish Upon a Star” Samanta Mumba Nominacija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Barbie as Rapunzel release”. Behind the Voice Actors. Pristupljeno 21. 1. 2013. 
  2. ^ „Barbie as Rapunzel”. Universal Pictures Home Entertainment. 8. 3. 2015. Pristupljeno 20. 11. 2016. 
  3. ^ „Sunday TV listings”. The Orlando Sentinel. 24. 11. 2002. 
  4. ^ a b „DVD Premiere Awards”. Video Premiere Awards. Arhivirano iz originala 7. 12. 2003. g. Pristupljeno 18. 4. 2022. 
  5. ^ a b https://www.primevideo.com/detail/0NJJJB2RB73UN1S5LOJNN9MFPW/ref=atv_dl_rdr?tag=justwatch10-21
  6. ^ Loftus, Marc (oktobar 2002). „Mainframe animate Barbie video.”. Post. sv. 17 br. 10. Post LLC. str. 8. Šablon:GALE. 
  7. ^ Stadnyk, Cailin (1. 2. 2005). „Meet Cailin Stadnyk, one of Canada's top motion capture performers”. CanWest News. Postmedia Network. ProQuest 461323012. 
  8. ^ Cullum, Jerry (November—December 2002). „Barbie Lets Her Hair Down and Learns How to Sell Her Paintings”. Art Papers. sv. 26 br. 6. str. 13.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  9. ^ „Painting Princess”. Girls' Life. sv. 9 br. 3. Red Engine, LLC. December 2002 — January 2003. str. 14. ISSN 1078-3326.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ a b Hettrick, Scott (30. 9. 2002). „Barbie as Rapunzel (Family)”. Video Business. sv. 22 br. 39. str. 14. Gale A92459483. 
  11. ^ Birnie, Peter (11. 10. 2003). „Barbie stars in ballet, thanks to Vancouver animator”. Arts & Life. The Vancouver Sun. str. F5. ProQuest 242373462. 
  12. ^ Walker, Lynne (9. 1. 2008). „When Barbie met Beethoven”. The Independent. Independent Digital News & Media. str. 14. ProQuest 311403427. 
  13. ^ a b Chris J. Parker (2. 11. 2002). „'Rapunzel' Barbie trades hairbrush for paintbrush”. Los Angeles Daily News. Los Angeles Newspaper Group. str. U2. ProQuest 282366583. 
  14. ^ a b Heffley, Lynne (26. 9. 2002). „Look & Listen; 'Barbie as Rapunzel' Tells an Involving Story”. Calendar Weekend. Los Angeles Times (Home izd.). Los Angeles Times Communications LLC. str. F43. ISSN 0458-3035. ProQuest 421746511. 
  15. ^ Buckley, Neil (7. 2. 2003). „Barbie's new roles play to a new audience”. Financial Times. London. ProQuest 228740878. 
  16. ^ „Toys get the star treatment / Manufacturers plan movies, videos around products”. Houston Chronicle. Hearst Communications Inc., Hearst Newspapers Division. 26. 2. 2003. str. 14. ProQuest 395952788. 
  17. ^ „Movie Review: BARBIE AS RAPUNZEL”. Entertainment Weekly. 18. 10. 2002. Arhivirano iz originala 2. 12. 2008. g. Pristupljeno 10. 1. 2008. 
  18. ^ McIntyre, Grant (30. 11. 2002). „Barbie as Rapunzel”. Globe Television. The Globe and Mail. Toronto, Canada. str. 5. ProQuest 383932588. 
  19. ^ Hettrick, Scott (11. 10. 2002). „BARBIE'S HAIR-RAZING TALE”. South Florida Sun-Sentinel (Broward Metro izd.). Tribune Publishing Company, LLC. str. 28. ProQuest 388024480. 
  20. ^ „Barbie as Rapunzel”. Parenting. sv. 16 br. 9. Meredith Corporation. novembar 2002. str. 203. ISSN 0890-247X. ProQuest 203333951. 
  21. ^ Benson, K. Lee (1. 1. 2003). „Barbie as Rapunzel”. The Video Librarian. Poulsbo. ProQuest 1976990368. 
  22. ^ Lowing, Rob (6. 10. 2002). „Video & DVD”. The Sun-Herald. Sydney, Australia. str. 10. ProQuest 367231179. 
  23. ^ Moore, Tracy. „Barbie as Rapunzel”. Common Sense Media. Pristupljeno 20. 4. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барби_као_Златокоса&oldid=26818691”