Безимени град
| Bezimeni grad | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Nameless City |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | novembar 1921. |
„Bezimeni grad” (engl. The Nameless City) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u januaru 1921. i prvi put objavljena u časopisu The Wolverine u novembru iste godine. Često se smatra prvom pričom smeštenom u svet Ktulu mitova. U priči, protagonista putuje u sred Arabijske pustinje da istraži drevni podzemni grad.
Iako je Lavkraft lično veoma voleo priču, različiti časopisi su je oštro odbili.
Radnja
[uredi | uredi izvor]Neimenovani pripovedač odlazi u sred Arabijskog poluostrva da pronađe izgubljeni drevni grad. Nakon što je čuo zveket koji naizgled dolazi iz dubine zemlje, pripovedač pregleda misteriozne rezbarije i ruševine. Sledećeg dana, pripovedač otkriva liticu na kojoj se nalaze građevine niskog plafona, neprikladne za ljudsku upotrebu. Dok se bavi svojom iznenada nervoznom kamilom, pripovedač otkriva nešto veći hram, sa oltarima, oslikanim muralima i malim stepeništem koje se spušta ispod zemlje. Nakon što se spusti, njegova baklja se gasi, te on puzi na rukama i kolenima dok ne uđe u hodnik sa malim drvenim kovčezima u kojima se nalaze bizarni gmizavci.
Pripovedač primećuje veliku količinu svetlosti koja dolazi iz nepoznatog izvora. Nakon što je dopuzao do njega na rukama i kolenima, ugleda velika mesingana vrata koja se spuštaju u magloviti prolaz. Zatim čuje stenjanje iz odaje sa kovčezima, i oseća jak vetar koji dolazi iz prolaza, koji pokušava da ga povuče dole. Uprkos svim izgledima, on se opire i ugleda monstruozne reptile koji puze iza osvetljenog portala. Vetar utihne, nakon čega se vrata iznenadno zatvoraju za pripovedačem, ostavljajući ga u mraku.
Inspiracija
[uredi | uredi izvor]
Lavkraft je izjavio da je priča zasnovana na jednom snu, koji je prethodno inspirisan poslednjom rečenicom priče „Verovatna avantura trojice književnika” lorda Dansenija, koja je citirana u samoj priči: „nepregledno crnilo ponora”.[1]
Drugi identifikovani izvor je 9. izdanje Enciklopedije Britanike, čiji je opis „Irema, grada stubova” autor prepisao u svoju beležnicu: „koji ipak, nakon uništenja svojih stanovnika, ostaje ceo, kako Arapi kažu, nevidljiv za obično oko, ali povremeno, i u retkim intervalima, otkriven nekom nebom izabranom putniku.”[2]
Kritičar Vilijam Fulviler tvrdi da je roman U jezgru Zemlje Edgara Rajsa Barouza bio jedna od Lavkraftovih primarnih inspiracija za „Bezimeni grad”, navodeći „rasu reptila, tunel u unutrašnjost zemlje i ’skriveni svet večnog dana’” kao elemente zajedničke za obe priče.[3] Uopštenije, Fulviler sugeriše da tema „vanzemaljskih rasa moćnijih i inteligentnijih od čoveka”, koja se često ponavlja u Lavkraftovim delima, može da potiče iz Barouzovih priča o Pelucidaru.[4] Međutim, on tvrdi da su se oba pisca oslanjala na već postojeću i znatnu literaturu priča i romana o „Izgubljenom gradu”.
Povezana dela
[uredi | uredi izvor]Priča sadrži prvo pominjanje Abdula Alhazreda, izmišljenog stručnjaka za okultizam koji će kasnije biti pominjan u većini Lavkraftovih glavnih priča o Ktulu mitovima. U ovoj pripoveci, Alhazred još nije identifikovan kao autor čuvenog Nekronomikona, ali je kasnije utvrđeno da „neobjašnjivi dvostih” koji mu Lavkraft pripisuje dolazi iz tog dela.[5]
„Bezimeni grad” je rani primer Lavkraftove tehnike mešanja referenci iz istorije, književnosti i sopstvene fikcije kako bi stvorio ubedljivu pozadinu za svoj horor.[6] U jednom trenutku, pripovedač se priseća:
U sebi sam zamišljao svu raskoš jednog doba tako dalekog da ni Haldeja ne bi mogla da ga se seti, i pomislio sam na Sarnat Osuđeni, koji se nalazio u zemlji Mnar kada je čovečanstvo bilo mlado, i na Ib, koji je bio isklesan od sivog kamena pre nego što je čovečanstvo postojalo.
Haldeja je istorijska oblast u Mesopotamiji, dok su Sarnat, Mnar i Ib mesta koja se pominju u Lavkraftovoj pripoveci „Propast koja je došla u Sarnat”.
Kasnije u priči, u jednom pasusu se pominju izmišljeni arapski pesnik, stvarni filozof iz 5. veka, pisac iz srednjeg veka, legendarni persijski kralj i jedan od Lavkraftovih omiljenih autora fantastike:
U tami su pred mojim umom bljesnuli fragmenti moje drage riznice demonskih predanja; rečenice Alhazreda ludog Arapina, odlomci apokrifnih Damaskijevih noćnih mora i zloglasni stihovi poeme Image du Monde Gotjea de Meca. Ponavljao sam čudne izvode i mrmljao o Afrasiabu i demonima koji su plutali s njim niz Oksus; kasnije iznova i iznova pevajući frazu iz jedne od priča lorda Dansenija − „Nepregledno crnilo ponora.”
U paragrafu se dalje citira irski pesnik Tomas Mur, a pominju se i Memnonovi kolosi.[7]
Prijem
[uredi | uredi izvor]Iako je Lavkraft ubrajao „Bezimeni grad” među svoje omiljene priče, ova pripovetka je odbijena od strane raznih profesionalnih medija, uključujući Weird Tales (dva puta), Fantasy Magazine i verovatno The Galleon.[8] Na kraju se pojavila u izdanju časopisa Fanciful Tales of Time and Space u jesen 1936. godine, koji su objavili Donald A. Volhajm i Vilson Šepard, a ponovo je štampana u izdanju časopisa Weird Tales u novembru 1938, nakon Lavkraftove smrti.[9]
Lin Karter je opisao „Bezimeni grad” kao „trivijalnu vežbu Poovske gotike”, nazvavši je „prepisanom i preterano dramatičnom”. „Raspoloženje rastućeg horora primenjuje se na veoma veštački način”, napisao je Karter. „Umesto da stvara u čitaocu raspoloženje terora, Lavkraft opisuje raspoloženje užasa: emocija se primenjuje u pridevima.” On, međutim, dozvoljava da priča ima neku „evokativnu snagu”. Sam Lavkraft je bio snažno dirnut emocijom strahopoštovanja i fascinacije kada je razmišljao o misterioznim ruševinama nezamislive antike. Ovu emociju on uspeva da prenese na neku vrstu snova, uprkos hladnoj kliničkoj upotrebi prideva.[10][11]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ H. P. Lovecraft, Selected Letters Vol. 1, p. 122; cited in Joshi and Schultz, pp. 181-182.
- ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 182. ISBN 978-0974878911.
- ^ William Fulwiler, "E.R.B. and H.P.L.", Black Forbidden Things, Robert M. Price, ed., p. 62.
- ^ Fulwiler, str. 61.
- ^ H. P. Lovecraft, "The Call of Cthulhu", The Dunwich Horror and Others.
- ^ Carter, str. 21–22.
- ^ Lovecraft, H.P. (novembar 1921). The Nameless City. The Wolverine. ISBN 978-1517226862.
- ^ Carter, str. 20–23.
- ^ Carter, str. 20–25.
- ^ Carter, str. 21–23.
- ^ Lovecraft, Howard P. (31. 3. 2016). The Best of H. P. Lovecraft - A Collection of Short Stories (Fantasy and Horror Classics). Read Books Ltd. ISBN 9781473369290.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Bezimeni grad na sajtu Fejdid pejdž Kanada
- Bezimeni grad na sajtu Internet Speculative Fiction Database
- Publication history for "The Nameless City", The H. P. Lovecraft Archive.
The Nameless City public domain audiobook at LibriVox
