Bezmasna ishrana

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer prirodnog triglicerida sa tri različite masne kiseline. Jedna je zasićena i sve veze su joj iste, zasićene. Druga je mononezasićena i ima jednu nezasićenu dvostruku vezu, dok je treća polinezasićena i ima više dvostrukih veza unutar ugljenikovog lanca. Sve veze su obične, te je u pitanju cis-mast.

Bezmasna ishrana ili bezmasna dijeta je način ishrane zasnovan na izboru vrsta hrane koje su same po sebi siromašne mastima.[1]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Masti su neophodan nutrijent tokom celog života. Osim što poboljšavaju ukus hrane, one su koncentrovani izvor i rezervoar energije, gradivne jedinice svih tkiva i membrana, rastvarač i prenosilac liposolubilnih vitamina, izvor esencijalnih masnih kiselina i njihovih dugolančanih derivata, signalni molekuli u brojnim fiziološkim procesima, kao i značajni regulatori genske ekspresije.

Iako su kliničke manifestacije zloupotrebe unosa masti praćene aterosklerozom, ona je kod dece retko, rizični faktori koji ubrzavaju aterosklerozni proces koji nastaje i u najranijem životnom dobu, te ih je neophodno pravilnom ishranom prevenirati. U tom smislu je od najveće važnosti optimalan unos kvalitetnih masti. Iako se u prvom polugodištu života novorođenčeta savetuje isključivo prirodna ishrana. U slučaju da to nije moguće, ishrana treba da bude zasnovana na adaptiranoj mlečnoj formuli. U daljem toku života deteta, a kasnije i odrsale osobe korišćenjem kvalitetnih i bezbednih namirnica unos nepoželjnih trans masti se u svakodnevnoj ishrani svodi na realni minimum.[2]

Kada god je moguće, u humanoj ishrani, izrazito masna jela treba zameniti sličnim ali manje masnim, ili umesto masti u ishranu uključiti relativno velike količine hrane bogate složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima, što pomaže u suzbijanju gladi i čini bezmasnu dijetu lakše podnošljivom.

Veći broj studija, od koji su neke bile specifična istraživanja o gubitku telesne mase, dok su druge imale za cilj smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti i raka dojke pomoću bezmasne ishrane, utvrđeno je da se značajan gubitak telesne mase može postići ako se osoba na dijeti pridržava bezmasne ishrane, čak i bez planiranih restrikcija kalorija.[3][4][5][6][7][8][9]

Smanjenje telesne mase koje se postiže bezmasnim dijetama obično je skromno, ali dovoljno da pruži znatne zdravstvene koristi. Međutim, izgleda da postoji sklonost da se gubljenje na telesnoj masi bezmasnom dijetom uspori tokom vremena (isto se događa i u toku dijeta sa restrikcijom kalorija).

U jednom istraživanju je čak 93% ispitanika održalo svoje početno smanjenje masti u ishrani i 94% smanjenje unosa kalorija tokom dve godine, ali istovremeno su održali samo 60% smanjenje od svog početnog gubitka telesne mase.[10] Fiziološka adaptacija na bezmasnu dijetu, koja rezultuje promenama u osećaju apetita i/ili potrošnji energije tokom istraživanja, jedno je od mogućih objašnjenja za to.

Kako je moguće da gojazni ljudi imaju genetski predisponiranu, posebno veliku sklonost prema masnoj hrani, nije iznenađujuće da tako malo njih uspe postići potreban znatan i održiv gubitak telesne mase samo uz bezmasnu dijetu. Povezanost kardiovaskularnih komplikacija sa gojaznošću samim tim mora biti i u direktnoj vezi sa mastima u ishrani gojaznih ljudi.

Mnogi pojedinci smatraju bezmasnu dijetu neukusnom i teško je primenjuju tokom dužeg perioda. Što je manji sadržaj masti u dijeti, to ona za njih postaje neukusnija. Naime u hrani, siromašnoj mastima, često nedostaje ukus poznatih jela koja bi ona trebala zameniti. Rešenje za to obično budu dva dodatna pristupa koja dopunjuju konvencionalnu bezmasnu dijetu:

Zamene za mast — u koje spadaju ugljeno hidratni zamenjivači na bazi skrobova (maltodekstrini) i modifikovani skrobovi, kao i zamenjivači na bazi vlakana i zamenjivači na bazi proteina i zamenjivači na bazi masti.
Farmakološke intervencije — čija je zamena zasnovana na činjeniici da određeni farmakološki dodaci u ishrani mogu stvoriti osećaj kakav u ustima izaziva veoma masna hrana. To omogućava razvoj onih vrsta hrane koje bi oponašale ukus poželjne masne hrane. Time se smanjuje osećaj uskraćenosti ukusa masne hrane, koji izaziva bezmasna dijeta.[9]

Značaj bezmasne dijete[uredi | uredi izvor]

Iako masti imaju vrlo značajne funkcije u čovekovom organizmu, njihov unos se mora ograničiti kad god je to moguće.

Preporuke

Preporuke za količinu i vrstu masti koje treba svakodnevno uneti zasnivaju se na tome da:

  • Dnevni unos masti bude manji od 30% od ukupne energije,
  • Većina masti treba da budu mononezasićene i polinezasićene masti,
  • Zasićene masti treba da čine svega 10% od ukupne potrebne energije, jer je preterani unos zasićeneih masti povezan sa povećanim rizikom od hiperholesterolemije i pridruženih oboljenja.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivković-Lazar, T. (2004). Gojaznost. Novi Sad: Medicinski fakultet Univerziteta u novom Sadu.
  2. ^ Expert Panel on Integrated Guidelines for Cardiovascular Health and Risk Reduction in Children and Adolescents; National Heart, Lung, and Blood Institute. Expert panel on integrated guidelines for cardiovascular health and risk reduction in children and adolescents: summary report. Pediatrics 2011; 128 Suppl 5:S213-56
  3. ^ Puska, P., Nissinen, A., Vartianinen, E., Dougherty, R., Mutanen, M., Iacono, J. M., et al. (1983). Controlled, randomized trial of the effect of dietary fat on blood pressure. Lancet, I, 1-5.
  4. ^ Sheppard, L., Kristal, A. R., & Kushi, L. H. (1991). Weight loss in women participating in a randomized trial of low-fat diets. Am J Clin Nutr, 54, 821-8.
  5. ^ Shah, M., McGovern, P., French, S., & Baxter, J. (1994). Comparison of a lowfat ad libitum complex-carbohydrate diet with a low-energy diet in moderately obese women. Am J Clim Nutr, 59, 980-4.
  6. ^ Kazim, S., Martino, S., & Kim, P. N. (1993). Dietary and anthropometric determinants of plasma lipoproteins during a long-term low-fat diet in healthy women. Am J Clin Nutr, 57, 146-53.
  7. ^ Hunninghake, D. B., Stein, E. A., Dujovne, C. A., Harris, W. S., Feldman, E. B., Miller, V. T., et al. (1993). The efficacy of intensive dietary therapy alone or combined with lovastatin in outpatients with hypercholesterolemia. New Engl J Med, 328, 1213-9.
  8. ^ Puska, P., Nissinen, A., Vartianinen, E., Dougherty, R., Mutanen, M., Iacono, J. M., et al. (1983). Controlled, randomized trial of the effect of dietary fat on blood pressure. Lancet, I, 1-5."
  9. ^ a b Foreyt, J., & Goodrick, G. (1992). Potential impact of sugar and fat substitutes in the American diet. J Natl Cancer Inst Monog, 12, 99-103.
  10. ^ Puska, P., Nissinen, A., Vartianinen, E., Dougherty, R., Mutanen, M., Iacono, J. M., et al. (1983). Controlled, randomized trial of the effect of dietary fat on blood pressure. Lancet, I, 1-5.
  11. ^ Jašić, M., i Begić, L. (2008). Biohemija hrane I. Tuzla: Univerzitet u Tuzli.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Безмасна_исхрана&oldid=27441969”