Beleška

Beleška je prvobitno: svaki manji zapis, pisani trag o nekom razgovoru, čak razmišljanju, prilog podsetniku; u nauci informacija o nekoj novosti.

Kao novinarski žanr, beleška je mala komentatorska forma bez jačeg naglašavanja komentatorskih elemenata, pogodna za sve medije; novinarsko promišljanje o manje značajnom događaju, ili čak o odlomku iz zbivanja, uvek o nečemu određenom. Beleška prepušta detaljnu analizu pojava i procesa komentaru i članku, a na malom prostoru podstiče čitaoca na kritički odnos ne namećući mu konačne sudove. Sadržaj tih „malih stvari“ omogućava lakoću izražavanja, sagovornički, narativni tok teksta, gotovo reporterski prizvuk, sažetost i živost, diskretnu dramatičnost opisa događaja na malim scenama svakodnevnog života tzv. običnih ljudi i njihovog probijanja kroz prepreke savremenog društva: ravnodušnost, samovolju, suženu svest o uzajamnim potrebama pojedinaca iz usamljene gomile bespomoćnih. Ponekad beleška izvlači promere „oorganizovane neodgovornosti“ i tada se približava društvenoj hronici malog obima.

Beleška ima i druge nazive iz porodice komentatorskih formi: osvrt, kurziv, glosa, „pod lupom“, „direktno“; sužavanje na reagovanje ostavlja mogućnost da sadržaj beleške postane tema za dalje istraživanje i rduge žanrove: anketa, „okrugli sto“, izjava, serija tekstova.