Курзив

Курзив (нем. kursiv, лат. cursus) у типографији тип је удесно накошених слова која изгледају готово као да су писана руком, који служи за истицање појединих речи, наводе или у друге стилске сврхе.
Религија[уреди | уреди извор]
Курзив је као писмо настао почетком 16. века у Италији, словорезач Францеско Грифо да Болонга израдио је курзивни фонт Антикву за Алда Манзурија који је 1501. године тим фонтом принтао Вергилија.
Употреба[уреди | уреди извор]
Наслови се у књигама обично пишу или већим фонтом, или великим словима (или обоје), или кад књига има неке делове, наслова, поглавља и поднаслове, често у помоћ ускаче и курзив. Осим писања наслова, курзивом се понекад пишу и наводи (цитати), а понекад и предговори књига. Уколико је тексту из било којег разлога потребно навести речи из страних језика, оне се најчешће пишу у загради и у курзиву.
Литература[уреди | уреди извор]
- Whalley, Joyce Irene (1980). The Art of Calligraphy, Western Europe & America. London: Bloomsbury. стр. 400. ISBN 978-0-906223-64-2.
- Hulse, David Allen Hulse (2000). The Eastern Mysteries: An Encyclopedic Guide to the Sacred Languages & Magickal Systems of the World (second изд.). Llewellyn Publications. стр. 185—.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Lessons in Calligraphy and Penmanship, including scans of classic nineteenth-century and early twentieth-century manuals and examples
- The Golden Age of American Penmanship, including scans of the January 1932 issue of Austin Norman Palmer's American Penman
- Normal and Bold Victorian Modern Cursive electronic fonts for downloading