Berlinska opservatorija

Prvobitna zgrada Berlinske opservatorije

Slika nove zgrade opservatorije iz 1838. u kojoj je otkrivena planeta Neptun

Berlinska opservatorija (nem. Berliner Sternwarte) predstavlja niz opservatorija i srodnih organizacija u i oko grada Berlina u Nemačkoj. Svoje poreklo vodi od 1700. kada je Gotfrid Lajbnic inicirao osnivanje Бранденбуршког научног društva koje će kasnije postati Pruska akademija nauka. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Karl Fridrih Šinkel, a sa radom je počela 1835. Iako je prvobitna opservatorija izgrađena na periferiji tadašnjeg Berlina, tokom vremena grad je počeo da se širi, tako da se posle dva veka opservatorija našla u njegovom središnjem delu zbog čega su posmatranja postala otežana. Glavna opservatorija je zbog toga 1913. premeštena u Babelsberg, dok je Berlinu ostalo četiri objekata. Od 1992. je pod upravom Instituta za astrofiziku u Potsdamu.

Istorijat

Dana 11. jula 1700. na inicijativu Fridriha I od Pruske u Berlinu su formalno su osnovane opservatorija i akademija nauka. Berlin je tako dobio instituciju kakvu su već imali London, Pariz i Rim. Prvi direktor opservatorije je bio Gotfrid Kirh. U početku Pruska akademija nauka, nije imala svoju opservatoriju, pa je Kirh posmatranja vršio po raznim privatnim opservatorijama. U radu su mu pomagali žena Marija Margareta (koja je 1702 otkrila kometu) i sin Hristfrid.

Stara opservatorija

Prvobitna zgrada opseravtorije bila je u jednoj berlinskoj ergeli, koja je za potrebe akademije više puta proširivana. 15. januara 1711 Brandenburško naučno društvo je održalo svoj prvi sastanak u kuli nove zgrade, a četiri dana kasnije, 19. januara 1711, održan je prvi formalni sastanak članova društva, na kojoj je im opservatorija zvanično predata na upotrebu.

Kula Berlinske opservatorije između 1832. i 1848.

Od 1774 opseravtorija je izdavala Berliner Astronomisches Jahrbuch, najdugotrajniji almanah, koji je izlazio sve do 1959. i zahvaljujući kome je Berlinska opservatorija postala izvor informacija od prvorazrednog značaja u Evropi.Nakon Napoleonove okupacije Berlina početkom XIX veka, opservatorija je bla primorana da se finansira isključivo od monopola na kalendarskim proračunima, a kasnije i od dobrotvornih priloga.

Zahvaljujući uticaju Aleksandra fon Humbolta, opservatorija je dobila skupe instrumente, a tadašnji direktor Johan Franc Enke je uspeo da od pruskog kralja izdejsvtuje izgradnju nove opservatorije, koja bi se nalazila na kraju grada.Uslov je bio da opservatorija bude dostupna javnosti dve večeri u toku nedelje. Novi instrument je bio 9-inčni refraktor, najveći koji je mogao da se nabavi u to vreme.

Nova opservatorija

Izgradnja nove zgrade opservatorije je počela oktobra 1832, po projektu arhitekte Karla Šinkela, a završena je tri godine kasnije. Dvospratna zgrada je u arhitektonskom smislu predstavljala je vezu između modernog i antičkog. Temelji same bili su odvojeni od ostalih objekata, kako bi se izbeglo prenošenje vibracija, a pod kupolom se nalazila biblioteka.

Prva posmatranja su sprovedena u maju 1835, iako je zgrada u potpunosti završena tek krajem iste godine. 1837. Enke je otkrio prazninu unutar Saturnovih prstenova koje su nazvane po njemu, a od 1838-1840. njegov pomoćnik Johan Gotfrid Gale je otkrio još jedan prsten Saturna kao i tri nove komete. 23. septembra 1846. Gale je uz pomoć Hajnriha Darea, otkrio planetu Neptun, na osnovu proračuna koje mu je poslao francuz Irben Leverije. Otkrićem Neptuna, Berlinska opservatorija je stekla svetsku slavu.

Krajem XIX veka brz rast Berlina doveo je do toga da opservatorija koja je nekada bila na ivici grada, sada u potpunosti bude okružena zgradama, pa u njoj više nije bilo moguće da se baviti se posmatračkim aktivnostima. Sredinom 1890. tadašnji direktor Vilhelm Ferster je predložio izgradnju nove opservatorije van gradskog područja. Za lokaciju je izabran Minheberg, ali je ta zgrada srušena već 1912.

Današnji izgled opservatorije u Babelsbergu

Opservatorija u Babelsbergu

Godine 1913. Berlinska opservatorija je dobila novi dom – u potsdamskom distriktu Babelsberg. Prvi od novih instrumenata stigao je u proleće 1914. To je bio refraktor prečnika objektiva 65 centimetara. 1924. opservatorija je dobila reflektor prečnika 120 centimetara, što je u to vreme bio drugi po veličini teleskop na svetu i najveći u Evropi. Posle Drugog svetskog rata reflektor je demontirana i poslat u Sovjetski Savez kao ratna odšteta, a sličnu sudbinu imali su i drugi posmatrački instrumenti.2002. opservatorija je dobila novu kupolu.

Spoljašnje veze

• Kratka istorija Berlinske opservatorije