Карл Фридрих Шинкел
| Карл Фридрех Шинкел | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 13. март 1781. |
| Место рођења |
Нојрупин Немачка |
| Датум смрти | 9. октобар 1841. (59/60 год.) |
| Место смрти |
Берлин Немачка |
| Правац/традиција | неокласицизам, романтизам |
| Најважнија дела | |
Карл Фридрих Шинкел (нем. Karl Friedrich Schinkel; 13. март 1781 — 9. октобар 1841), био је пруски романтички архитекта, урбаниста и сликар који је такође дизајнирао намештај и позоришну сценографију. Шинкел је био најистакнутији представник неокласицизма и неоготике у немачкој архитектури[1].
Биографија[уреди]
Шинкел је рођен у Нојрупину у пруској грофовији Бранденбург. Оца је изгубио као шестогодишњак у градском пожару. Након студијског пута у Италију 1805. године почео је да зарађује као сликар. Године 1816, уредио је сцену за Моцартову оперу Чаробна фрула; Упознавши сликарство Каспара Давида Фридриха 1810. године у Берлину одлучио је да се посвети архитектури. Након Наполеоновог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног Берлина, али и друге пројекте.
Од 1808. до 1817. године Шинкел је обновио Дворац Розенау у Кобургу, у новом неоготичком стилу.[2]
Шинкелов стил у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког стила. Његове најславније грађевине су већином у Берлину, као: Ноје Вахе (1816—1818), Концертна дворана у Берлину (1819—1821) и Стари музеј у Берлину, (1823—1830).
Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (1824—1831). Шинкелова Бауакадемија (1832—1836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком 20. века.
Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним скицама, што због француске окупације, што због своје преране смрти.
Референце[уреди]
- ^ http://www.encyclopedia.com/doc/1O2-SchinkelKarlFriedrich.html Karl Friedrich Schinkel
- ^ Quest-Ritson (1999). стр. 64.
Литература[уреди]
- Quest-Ritson, Charles (1999). Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen. Springer DE. стр. 64—. ISBN 978-3-7643-6007-8.
- Karl Friedrich Schinkel 1781—1841.: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt. ISBN 0-86559-105-9.
- Jörg Trempler: Schinkels Motive. Matthes & Seitz, Berlin. 2007. ISBN 978-3-88221-866-4.
- Christoph Werner: Schloss am Strom. Die Geschichte vom Leben und Sterben des Baumeisters Karl Friedrich Schinkel. Bertuch-Verlag, Weimar. 2004. ISBN 3-937601-11-2.
Галерија[уреди]
Берлински „Стари музеј“
Црква у берлинском кварту Вединг
Шинкелов „Концертхаус“ у Берлину
Гроб Карла Фридриха Шинкела
Спољашње везе[уреди]
 |
Карл Фридрих Шинкел на Викимедијиној остави. |
