Карл Фридрих Шинкел

Карл Фридрех Шинкел
Датум рођења	13. март 1781.
Место рођења	Нојрупин; Немачка
Датум смрти	9. октобар 1841. (59/60 год.)
Место смрти	Берлин; Немачка
Правац/традиција	неокласицизам, романтизам
Најважнија дела	Концертна дворана у Берлину, Бауакадемја Стари музеј у Берлину Палата Росенау у Кобургу'

Карл Фридрих Шинкел (нем. Karl Friedrich Schinkel; 13. март 1781 — 9. октобар 1841), био је пруски романтички архитекта, урбаниста и сликар који је такође дизајнирао намештај и позоришну сценографију. Шинкел је био најистакнутији представник неокласицизма и неоготике у немачкој архитектури^[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Шинкел је рођен у Нојрупину у пруској грофовији Бранденбург. Оца је изгубио као шестогодишњак у градском пожару. Након студијског пута у Италију 1805. године почео је да зарађује као сликар. Године 1816, уредио је сцену за Моцартову оперу Чаробна фрула; Упознавши сликарство Каспара Давида Фридриха 1810. године у Берлину одлучио је да се посвети архитектури. Након Наполеоновог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног Берлина, али и друге пројекте.

Од 1808. до 1817. године Шинкел је обновио Дворац Розенау у Кобургу, у новом неоготичком стилу.^[2]

Шинкелов стил у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког стила. Његове најславније грађевине су већином у Берлину, као: Ноје Вахе (1816—1818), Концертна дворана у Берлину (1819—1821) и Стари музеј у Берлину, (1823—1830).

Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (1824—1831). Шинкелова Бауакадемија (1832—1836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком 20. века.

Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним скицама, што због француске окупације, што због своје преране смрти.

Референце[уреди | уреди извор]

^ http://www.encyclopedia.com/doc/1O2-SchinkelKarlFriedrich.html Karl Friedrich Schinkel
^ Quest-Ritson 1999, стр. 64

Литература[уреди | уреди извор]

Quest-Ritson, Charles (1999). Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen. Springer DE. стр. 64. ISBN 978-3-7643-6007-8.
Karl Friedrich Schinkel 1781—1841.: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt. ISBN 978-0-86559-105-9.
Jörg Trempler: Schinkels Motive. Matthes & Seitz. Berlin: 2007. ISBN 978-3-88221-866-4.
Christoph Werner: Schloss am Strom. Die Geschichte vom Leben und Sterben des Baumeisters Karl Friedrich Schinkel. Bertuch-Verlag, Weimar. 2004. ISBN 978-3-937601-11-3.