Bigl

Bigl
Zemlja porekla
Velika Britanija
Klasifikacija i standardi
FCI: Grupa 6 Goniči, tragači po krvi i srodne rase Sekcija 1.3 Mali goniči #160 standard AKC: Goniči standard ANKS: Grupa 4 (goniči) standard Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2021) KKS: Grupa 2 (goniči) standard KC(UK): Goniči standard NZKS: Goniči standard UKS: Tragači po krvi standard

Bigl je pasmina poreklom iz Velike Britanije, a u pitanju je najstariji gonič. Njegovo poreklo seže u doba stare Grčke (430. god. p. n. e.). Donesen je u Englesku Normanima iz Skandinavije- njihovi psi zvani „norterhunds“ bili su ukrštani sa grejhundima od kojih su verovatno nasledili brzinu i izdržljivost.

Bigl je nastao otprilike u 14. veku. Najverovatnije je potomak staroengleskih goniča i harijera. Od 1300. godine postojali su mali goniči koji su peške pratili lovce većinom u lovu na zečeve, ali sam naziv bigl se pojavljuje tek 1475. godine.

Naziv bigl je nastao od staroengleske reči „begle“ ili od keltske reči „beag“ ili iz francuske reči „beigh“ i sva tri izraza su u značenju mali. Bio je cenjen kao lovački pas i u kraljevskoj porodici. Organizovano uzgajanje ove rase je počelo krajem 19. veka, a klub u kome su se gajile ove životinje je bio osnovan 1890. godine. Nekoliko godina kasnije je ova rasa došla i u SAD. Dobro podnosi toplotu i hladnoću i dobro se ophodi prema drugim rasama pasa.

Biglovi su bili prikazivani u popularnoj kulturi još od vremena elizabetanske književnosti i slika, a odnedavno u filmovima, televiziji i stripovima. Snupi od stripa Čarli Braun je nazvan „najpoznatijim biglom na svetu”.

Opšti izgled

Glava psa ima mirno ispupčeni deo mozga i dugačke previsle uši. Kod rođenja je njuška ružičasta ali sa starenjem tamni. Gornja čeljust bigla je izražajna. Oči su srazmerno velike i imaju tamnosmeđu ili boju oraha. Uši su nisko položene i nasađene, dugačke preklopljene unapred i prednjim krajem su prislonjene tik uz lice. Uho treba da bude tako dugačko da doseže do njuške. Nasedanje uha, spoljašnji ugao oka i gornji deo njuškice treba da su u jednoj liniji.

Telo je obraslo kratkom grubom dlakom. Grudni deo je isturen unapred sa rebrima. Zadnje noge su snažne i dobro su prilagođene skoku a šape imaju otporne jastučiće i donekle su strme ali kompaktne.

Dlaka je kratka oštra i prilegla sa gustom podstadom. Dlaka treba da osigura dobru otpornost na vremenske uslove. Bilo koja obojenost je dozvoljena za pse goniče a najčešće je kao trikolor u kombinaciji bele crne i braon boje. Trikolorni bigl se rađa kao crno beli s tim da delovi na glavi i nogama počinju postepeno da dobijaju smeđu boju. Vrh repa bi uvek trebalo da bude beo.

Narav

Narav je mila i prijateljska kako prema ljudima tako i prema drugim psima bez agresivnosti ili bojažljivosti. Izvanredno se pokazao kao domaći prijatelj, kao prijatelj za decu, a njegovo nadgledanje se završava dočekom novog pridošlog, u lepšem slučaju nepoverljivim lajanjem ali radosnim na pridošlicu. Bigl se druži sa ostalim psima i ukoliko je druženje veće utoliko je on srećniji. Ovo ponekad dovodi do teškoća jer kada ostaje sam on neprekidno laje.

Bigl je prirodno nadaren za učenje i rado uči ali nema smisao za treniranje za službene pse i od njega ne treba očekivati bezrezervnu poslušnost i zadovoljen će biti u potpunosti sa različitim igrama.

O lovačkim kvalitetima bigla nema sumnji. Sa radošću će ispunjavati sve zahteve pasa goniča i na tragu je bez premca.

Bigl je temperamentan stvor i zahteva pokrete i zaposlenost. Odmalena ga treba učiti odazivanju. Kada se dogodi da je na tragu vrlo je teško opozvati ga i ponekad se gubi na po nekoliko sati.

Nega i zdravlje

Dlaka bigla je kratka i oštra, ne linja se puno i ne zahteva više nege od redovnog četkanja i povremenog kupanja. Može posedovati karakterističan miris. Ubraja se u proždrljive pse koji će, ukoliko mu dopustite, jesti dok se ne prejede. Uši ove rase su prilično osetljive i potrebno ih je redovno pregledati i čistiti. Iako se ubraja u zdrave rase u istoriji bolesti bigla javljaju se poremećaji rasta, epilepsija, oboljenja kostiju i očnih bolesti. Prosečan životni vek pasa ove rase je 11 do 15 godina.

Testiranje

Bigl je rasa pasa koja se najčešće koristi u testiranju na životinjama, zbog svoje veličine i pasivne prirode. U Sjedinjenim Državama, čak 65.000 biglova se koristi svake godine za medicinske, kozmetičke, druge hemijske testove. Oni su namenski uzgajani i žive svoj život u kavezima podvrgnuti eksperimentima. Projekat Spasenje + Sloboda (ranije Projekat slobode biglova) uspešno se zalagao za oslobađanje biglova iz laboratorija. Ova organizacija je oslobodila stotine životinja.

Biglovi se koriste u nizu istraživačkih postupaka: fundamentalna biološka istraživanja, primenjena humana medicina, primenjena veterinarska medicina i zaštita čoveka, životinja ili životne sredine. Od 8.018 pasa koji su korišćeni u testiranju u Velikoj Britaniji 2004. godine, 7.799 su bili biglovi (97,3%). U Ujedinjenom Kraljevstvu, Zakon o životinjama (naučne procedure) iz 1986. dao je poseban status primatima, kopitarima, mačkama i psima, a 2005. godine Komitet za postupke na životinjama (osnovan ovim aktom) odlučio je da je testiranje na miševima poželjno, iako je veći broj pojedinačnih životinja bio uključen. U 2005. godini biglovi su bili uključeni u manje od 0,3% ukupnih eksperimenata na životinjama u UK, ali od 7670 eksperimenata izvedenih na psima 7406 je uključivalo biglove (96,6%). Većina pasa se uzgaja posebno za ovu svrhu, od strane kompanija kao što je Harlan. U UK kompanije koje uzgajaju životinje za istraživanje moraju biti licencirane prema Zakonu o životinjama (naučne procedure).

Zabrane i aktivizam protiv testiranja na biglovima

Testiranje kozmetičkih proizvoda na životinjama je zabranjeno u državama članicama Evropske zajednice, iako je Francuska protestovala zbog zabrane i uložila napore da se ona ukine. Testiranje je dozvoljeno u Sjedinjenim Državama, ali nije obavezno ako se bezbednost može utvrditi drugim metodama, a Uprava za hranu i lekove (FDA) nije specificirala testnu vrstu. Prilikom testiranja toksičnosti aditiva za hranu, zagađivača hrane i nekih lekova i hemikalija, FDA koristi biglove i minijaturne svinje kao surogate za direktno testiranje na ljudima. Minesota je bila prva država koja je 2014. godine usvojila zakon o usvajanju biglova, kojim se nalaže da se psi i mačke smeju usvojiti nakon što se završe istraživačka ispitivanja.

Grupe protiv vivisekcije prijavile su zlostavljanje životinja u objektima za testiranje. Godine 1997. na snimku koji je tajno snimio slobodni novinar u Huntingdon Life Sciences u Velikoj Britaniji prikazano je osoblje koje udara i dere se na biglove. Consort Kennels, odgajivač biglova za testiranje sa sedištem u Velikoj Britaniji, zatvoren je 1997. nakon pritiska grupa za prava životinja.

Postoje različiti primeri aktivista koji koriste zahteve Zakona o slobodi informacija (FOIA) da bi dobili informacije o finansiranju testiranja na životinjama od strane poreskih obveznika. Na primer, Projekat otpada belih mantila, grupa aktivista koji smatraju da poreski obveznici ne bi trebalo da plaćaju 20 milijardi dolara svake godine za eksperimente na životinjama, je istakla da je Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti obezbedio 400.000 dolara novca poreskih obveznika za finansiraju eksperimente u kojima je 28 biglova zaraženo parazitima koji izazivaju bolesti. Ovaj projekat je otkrio izveštaje da su psi koji su učestvovali u eksperimentima „urlikali od bola“ nakon što su im ubrizgane strane supstance. Nakon negodovanja javnosti, agancija Ljudi za etički tretman životinja (PETA) pozvala je na akciju da svi članovi Nacionalnog instituta za zdravlje odmah daju ostavke i da postoji „potreba da se pronađe novi direktor NIH-a koji će zameniti odlazećeg Frensis Kolinsa koji će ukinuti istraživanja koja narušavaju dostojanstvo neljudskih životinja."

Galerija

• 
  Bigl.
• 
  Dva bigla.
• 
  Biglovi.
• 
  Biglovi na moru.
• 
  Dva bigla.
• 
  Bigl.
• 
  Bigl.
• 
  Bigl u kući.

Literatura

• Arnold, David and Hazel (1998). A New Owner's Guide to Beagles. T.F.H. Publications, Inc. ISBN 978-0-7938-2785-5. 
• Blakey, Robert (1854). Shooting. George Routledge and Co. 
• Daglish, E. Fitch (1961). Beagles. London: Foyles. ISBN 978-0-7071-0631-1. 
• Fogle, Bruce (1990). The Dog's Mind. Howell Book House. ISBN 978-0-87605-513-7. 
• Jesse, George (1866). Researches into the History of the British Dog Volume II. London: Robert Hardwicke. 
• Jesse, Edward (1858). Anecdotes of Dogs. H. G. Bohn. 
• Kraeuter, Kristine (2001). Training Your Beagle. Barron's. ISBN 978-0-7641-1648-3. 
• Maxwell, William Hamilton (1833). The Field Book: Or, Sports and Pastimes of the United Kingdom. E. Wilson. 
• Mills, John (1845). The Sportsman's Library. W. Paterson. 
• Rackham, Oliver (2000). The History of the Countryside. Weidenfeld & Nicolson History. ISBN 978-1-84212-440-6. 
• Rice, Dan (2000). The Beagle Handbook. Barron's. ISBN 978-0-7641-1464-9. 
• Scott, John (1845). The Sportsman's Repository. Henry G. Bohn. 
• Smith, Steve (2002). The Encyclopedia of North American Sporting Dogs. Willow Creek Press. ISBN 978-1-57223-501-4. 
• "Stonehenge" (pseudonym of J. H. Walsh) (1856). Manual of British Rural Sports. London: G. Routledge and Co. 
• Xenophon (translated by H. G. Dakyns) (1897) [c. 380 BC]. On Hunting (Cynegeticus). Macmillan and Co. (published online by eBooks@Adelaide). Arhivirano iz originala 13. 6. 2007. g. 
• Youatt, William (1852). The Dog. Blanchard and Lea. 

Spoljašnje veze

• Biglovi za izložbu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2022)(jezik: engleski)
• Kinološki savez Republike Srbije - Bigl
• Bigl na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Klub biglova(jezik: češki)