Binsvangerova bolest
| Binsvangerova bolest | |
|---|---|
| Sinonimi | Subcortical arteriosclerotic encephalopathy |
 | |
Binsvangerova bolest ili Binsvangerova supkortikalna arteriosklerotska encefalopatija je vrsta vaskularne demencije uzrokovana oštećenjem bele moždane masa. Bolest je 1894. godine, kao hronični i progresivni subkortikalni encefalitis, prvi opisao Oto Binsvanger, istaknuti nemački neuropatolog i učitelj Alojza Alchajmera i Franca Nisla, da bi 1902. godine Alchajmer nakon što je Binsvangerovom otkriću dodao patološki nalaz koji potvrđuje i sažima njegove ideje i hipotezu, za ovu bolest predložio eponim — Binsvangerova bolest.[1]
Bolest se ispoljava promenljivom kliničkom slikom, koja uključuje izmenu kognitivnih funkcija i ponašanja, smetnje pamćenja, egzekutivnih i vizuospacijalnih funkcija i izmenjen govor. Klinička slika se razvija postepeno, uz povremenu stabilizaciju bolesti.
U neurološkom nalazu dominiraju pseudobulbarna paraliza, piramidalni znaci i poremećaji hodanja, a mogući su i epileptički napadi.[1] Na magnetnoj rezonanci mozga uočavaju se ekstenzivne LBM u vidu konfluentnih lezija i multiplih lakunarnih ishemija.[1]
Binsvangerova bolest se smatra heterogenim entitetom čije su odlike slične obeležjima subkortikalne ishemijske leukoencefalopatije, koja je bez patohistološke, kliničke, ili neuroradiološke specifičnosti.[2] Moguće je i akutno pogoršanje bolesti kao posledica lakunarnog moždanog udara s novom hemiparezom.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Oto Binsvanger je, 1894. godine prvi tvrdio da atrofija mozga uzrokovana vaskularnom insuficijencijom može dovesti do demencije. On je te godine i opisao pacijenta sa postupno napredujućom demencijom i znacima: subkortikalne atrofije bele moždane mase, uvećanjem ventrikula, afazijom i hemiparezom. On je ovu bolest nazvao hronični i progresivni subkortikalni encefalitis. Kako Binsvagner nije imao nikakvih mikroskopskih dokaza o promenama u moždanim strukturama, mnogi njegovi savremenici nisu verovali njegovim otkrićima i mislili su da je sifilis glavni uzrok oštećenja mozga, a ne vaskularna insuficijencija. Tek kad je 1902. Alchajmer potvrdio Binsvangerovu hipotezu patološkim nalazom, bolest je dobila svoje ime — Binsvangerova bolest.
Iako je krajem 19. veka intenzivno proučavana vaskularna demencija, naučnici su oko 1910. godine svrstali Binsvangerovu bolest zajedno sa drugim subkortikalnim i kortikalnim demencijama, sumirajući ih sve kao senilnu demenciju, bez obzira na ranija istraživanja i napore da se ona odvoji od drugih demencija.
Tek je 1962. godine, J. Olszevski objavio sveobuhvatan literarni pregled kojim je pokrio svu dostupnu literaturu o Binsvangerovoj bolesti, i došao do zaključka da su neke informacija netačne, i da su neki od ispitanih pacijenata patili od neuropsihičkih bolesti ili drugih vrsta demencije, a ne od Binsvangerove bolesti. Uprkos pronađenim greškama, Olszevksi je zaključio da je Binsvangerova bolest neka vrsta cerebralne ateroskleroze.
Godine 1974. ponovo je uveden pojam multiinfarktna demencije i sve vaskularne demencije su tada grupisane u jednu kategoriju. Tako su nastali specifični nazivi podtipova vaskularne demencije, uključujući i Binsvangerovu bolest.
Tako je bilo sve do 1992. godine, sve dok centar za Alchajmerovu bolest nije kreirao specifične kriterijume poznate kao Hačinisova ishemijska skala, koja je postala standard u dijagnostici multi-infarktne ili vaskularne demencije.
Odnos prema Binsvangerovoj bolesti promenjen je tek nakon pojave magnetne rezonantne tomografije i CT mozga, koje su potvrdili opštu prirodu promena bele materije u mozgu kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom i znacima progresivne demencije.
Poteškoće u razlikovanju Binsvangerove bolesti uticale su na to da je ova bolest mnogo godina pogrešno dijagnostikovana kao Alchajmerova bolest, pa se dugo godina unazad nije znala njena tačna incidencija. Trenutno se bolest smatra široko rasprostranjenom, i sve više publikacija posvećeno je istraživanju Binsvangerove bolesti.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Simptomi i znaci u kliničkoj slici Binsvangerove bolesti izazvani su poremećajem subkortikalnih neuronskih veza koje kontrolišu izvršno kognitivno funkcionisanje, poput:
- kratkoročnog pamćenja,
- organizacije,
- raspoloženja,
- pažnje,
- spobnosti da se deluju ili donose odluke,
- odgovarajućeg ponašanja.
Najkarakterističniji simptom u Binsvangerovoj bolesti je psihomotorna sporost - povećanje vremena koje je potrebno, na primer, da prsti pretvore misao u slova na komadu papira.
Ostali simptomi uključuju:
- zaboravnost (ali ne tako ozbiljna kao zaboravnost kod Alchajmerove bolesti),
- promene u govoru,
- nestabilan hod.
- nespretnost ili česti padovi,
- promene u ličnosti ili raspoloženju (najčešće u obliku apatije, razdražljivosti i depresije ),
- urinarni simptomi (poput inkontinencije) koji nisu uzrokovani urološkim bolestima.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza Binsvangerove bolesti se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, CT i MRI mozga.
Osnova za dijagnozu je klinička slika demencija, potvrđena rezultatima neuropsihološke studije, odnosno kombinacije od najmanje dva znaka karakteristična za Binsvangerovu bolest. Među ovim karakteristikama su:
- prisustvo sistemske vaskularne bolesti (simptomatska ili esencijalna hipertenzija, infarkt miokarda, srčane aritmije, šećerna bolest itd.)
- prisustvo neuroloških poremećaja (poremećaji hodanja, spastična mokraćna bešika, urinarna inkontinencija);
- prisustvo cerebralne vaskularne patologije (istorija moždanog udara, fokusni neurološki simptomi).
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Diferencijalno dijagnostički Binsvangerovu bolest treba razlikovati od Alchajmerove bolesti, i tom smislu u diferencijalnoj dijagnozi prema ishemijskog skali Hačinskog treba uzeti u obzir:
- postepeni ili nagli početak bolesti,
- progresivne ili korak po korak promene,
- ozbiljnosti poremećaja ličnosti u prisustvu ili odsustvu depresivnih poremećaja.
- emocionalnu nestabilnost,
- arterijsku hipertenziju, aterosklerozu,
- moždani udar i neurološke poremećaje.
Terapija[uredi | uredi izvor]
Plan lečenja Binsvangerove bolesti izrađuje se strogo individualno za svakog pacijenta pojedinačno. Pri tome se uzima u obzir faza i karakteristike toka osnovne bolesti, ozbiljnost neuroloških, emocionalnih i intelektualnih poremećaja. Terapija zasnovana na korekciji emocionalnog stanja i poboljšanju kognitivneih funkcija, može biti etiopatogenetska i/ili simptomatska.
Zbog multifaktorijalnosti bolesti lečenje treba da sprovode primarno neurolog i psihijatar u saradnji sa fizioterapeutom, kardiologom, endokrinologom i drugim stručnjacima (u zavisnosti od patološke osnove bolesti).
Kako za sada ne postoji specifična terapija za lečenje vaskularne demencije, a bolest se u većini slučajeva javlja zajedno sa Alchajmerovom demencijom, dokazano je da upotreba lekova koji se koriste u lečenju ove demencije, poput donepezila može pomoći i kod lečenja Binsvangerovea bolesti.[3][4] Donepezil povećava acetilholin u mozgu preko inhibitora holin esteraze koji deaktivira enzim koji razlaže acetilholin, što pacijentima sa Alchajmerovom i Binsvangerom bolešću pomaže da se povrate normalni nivoi neurotransmitera u mozgu. Ovaj lek može poboljšati pamćenje, svesnost i sposobnost funkcionisanja.[5]
Kako je u osnovi bolesti najčešće povećan krvni pritiska, važan zadatak terapije je njegova normalizacija, u rasponu od 120/80 mmHg, vodeći računa o tome da hipotenzija može doprineti pogoršanju abnormalnosti.
Da bi se poboljšale kognitivne funkcije, u terapiji se koriste i inhibitori MAO, antioksidanti, neurotrofici, stabilizatori membrana i antiholinesteraza.
Ako se na vreme ne preduzme medicinsko lečenje, bolest će se i dalje pogoršavati sa starenjem pacijenta zbog stalne atrofije bele moždane mase.
Prognoza[uredi | uredi izvor]
Binsvangerova bolest je progresivna bolest, koja za sada nema leka. Promene mogu biti iznenadne ili postepene, a zatim više godina bolest napreduje postepeno.
Binsvangerove bolest često može biti udružena sa Alchajmerovom bolesti.
Ponašanje koje usporava progresiju visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti i ateroskleroze - kao što je konzumiranje zdrave ishrane i održavanje zdravog rasporeda odmora i sna, fizičko vežbanje, prestanak pušenje duvana ili pijenje previše alkohola može usporiti napredovanje Binsvangerove bolesti.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Caplan LR, Gomes JA. Binswanger disease – an update. J Neurol Sci. 2010; 299:9-10
- ^ Loeb C. Binswanger’s disease is not a single entity. Neurol Sci. 2000;21(6):343-8.
- ^ Seitz DP, Adunuri N, Gill SS, et al. Antidepressants for agitation and psychosis in dementia. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Feb 16. 2:CD008191.
- ^ Moretti R, Torre P, Antonello RM. Rivastigmine in subcortical vascular dementia: a randomized, controlled, open 12-month study in 208 patients. Am J Alzheimers Dis Other Demen. 2003 Sep-Oct. 18(5):265-72.
- ^ Thajeb, Peterus; Thajeb, T.; and D. Dai (March 2007). "Cross-cultural studies using a modified mini mental test for healthy subjects and patients with various forms of vascular dementia". Journal of Clinical Neuroscience. 14 (3): 236–241.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija |
|---|
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
