Пређи на садржај

Хемипареза

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемипареза
Специјалностинеурологија

Хемипареза или непотпуна парализа, је неуролошки поремећај који се карактерише смањеном функцијом мишића, једне половине тела.[1][2] Настаје као последица уништења одговарајућег горњег моторног неурона и њихових аксона, или моторних неурона у предњем централном гирусу или кортикоспиналном (пирамидалном) путу начелно изнад нивоа задебљања вратне кичмене мождине.[3]

Хемипареза, по правилу, има церебрално, ретко - кичмено порекло. Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који захтева што брже дијагностичке процедуре.[4]

Од виталног је значаја што пре интегрисати хемипларетичну особу у друштво и охрабрити је у њеним свакодневним животним активностима. У таквим условима уз адекватну кинезитерапију временом неки појединци могу остварити значајан напредак.[5]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Хемипареза је синдром оштећења мозга који доводи до моторичке слабости једне половине тела и праћена је променом сензибилитета, говора, честих психичких и других промене у понашању пацијента.

Хемиплегија је термин који се често користи као синоним за хемипарезу, што није правилно јер она указује на потпуни губитак мишићних функција и вољних контракција.[2]

Након оштећења централног нервног система тонус мускулатуре је снижен или повишен, што зависи од дистрибуције инхибицијских или ексцитацијских импулса. Промене се могу видети при прегледу и испитивању рефлекса. Пацијент не може вољно померати делове тела, или их може покренути с великим потешкоћама. Занимљиво је да су запаљењске промене у зглобовима узроковане хроничним артритисом, код хемипарезе обично мање изражене на тој страни тела.[5]

Код особа са хемипарезом често се јавља компензација нормалне стране, чија појачана активност производи абнормално стање и кроз одређени период води у оштећење обе стране тела.[6] Како је функционисање преосталих мишића захваћених делимичним или потпуним пресецањем инхибицијских путева очувано, ствара се абнормална постурална адаптација, што узрокује асиметричност а тиме лош или неадекватан баланс, који прати неправилно извођења аутоматских покрета. С обзиром на то да су постурална адаптација и аутоматски покрети, као подлога и пратња у извођењу вољних покрета, измењени, они се не изводе на правилан начин.[7] ИТо доводи до хемипаретичниог хода, који се карактерише спорим и асиметричним корацима са сиромашном селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже, те смањеним преносом тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.[8]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Хемипареза је стање које је најчешће узроковано можданим ударом или церебралном парализом, иако може бити узроковано:[3][2]

  • Болестима органа за циркулацију крви (мождани удар, пролазни исхемијски напад, инфективни ендокардитис, церебрално крварење).
  • Повредама, тровањима и неки други спољашњи узроци (нпр траума главе).
  • Болестима нервног система (церебрална парализа, церебрални апсцес, менингитис, енцефалитис, мултипла склероза, инфантилна хемиплегија).
  • Шећерном болести.[9]
  • Трудноћа, порођај и постпорођајни период (порођајна траума).
  • Тумоима мозга.
  • Конгениталним аномалијама, деформитетима и хромозомским аберацијама (Стурге-Веберов синдром, Брусхфиелдова болест, Клиел-Фајлов синдром, церебрална агенеза).[10][11][12] [13][14][15][16][17]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминира нарушена функција једне половине тела коју болесник може да помера, због смањене снага мишића. Губитак способности повезаних са можданим ударом, па самим тим и знаци и симптоми хемипарезе зависи од подручја оштећења мозга особе.[18]

Основне крактеристике клиничке слике су:[19][2]

  • потешкоћа при кретању,
  • тешко одржавање равнотеже,
  • потешкоће у заузимању усправног положаја.

Због тога, обављање свакодневних активности као што су одевање, јело, хватање предмета или коришћење купатила може бити отежано.[18]

Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који омогућава убрзавање дијагностичке претраге.[20]

Изненада развијена или веома брзо напредујућа хемипареза

Овај облик хемипарезе карактерише:

  • Ход (најчешћи узрок).
  • Волуметријско образовање у мозгу са псеудо-апсцесним протоком.
  • Краниоцеребрална повреда.
  • Енцефалитис.
  • Постичностно стање.
  • Мигрена са ауром (хемиплегична мигрена).
  • Дијабетесна енцефалопатија.
  • Вишеструка склероза.
  • Псеудопареза.
Субакутно или полако развијање хемипарезе

Овај облик хемипарезе карактерише:

  • Мождани удар
  • Тумор мозга.
  • Енцефалитис.
  • Вишеструка склероза.
  • Атрофични кортикални процес

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Хемипареза се идентификује клиничким прегледом од стране здравственог радника, попут физиотерапеута или лекара.

Радиолошке студије попут ЦТ -а или снимања мозгаи кичмене мождине магнетном резонанцом треба користити за потврду повреде мозга и кичмене мождине. Како се ове претраге саме не могу користити за идентификацију поремећаја кретања, оне се допуњују испитивањем цереброспиналне течности; ЕЕГ; евоцираних потенцијала различитих модалитета; ултразвучна доплерографија главних артерија главе, хематолошким и метаболичким тестовима.

Појединци који развију нападе могу проћи тестове како би утврдили где је фокус вишка електричне активности.[21]

Пацијенти са хемипарезом обично показују карактеристичан ход, који карактеришу спори и асиметрични кораци са лошом селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже и смањеним преношењем тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.[8][22]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија се заснива на лечењу основног узрока који је довео до појаве хемипарезе и интензивна и дуготрајна кинезитерапија.[23][2]

Физикална терапија је важан део третмана, јер помаже болеснику да поврати контролу над својим мишићима док развија снагу мишића. Физиотерапеути такође помажу особама са хемипарезом да примене разне трикове и савете који им могу помоћи да се успешније крећу и како да искористе пуну снагу мишића обе стране тела.[24]

Кретање или ходање као најважнији циљ физикалне терапије.[25]
Код пацијената са хемипарезом, у процесу рехабилитације, кретање или ходање је једно од најважнијих циљева.[26] Ход је компликован моторни чин који захтева координацију мишићи трупа и екстремитета, мишићи који прелазе многе зглобове.[27] Ходање је основни предуслов за свакодневни живот, мора бити прилагодљиво, односно мора одговарати потребама појединца и захтевима окружења, при чему

треба напоменути да је ово једна од најаутоматизованијих радњи. Он је функционални резултат интеракције биомеханичких, неурофизиолошких и моторних система управљања.[7] Тако је кретање захтева интеграцију неуронских подсистема укључених у стварање постуралних и

локомоторне контроле. Ходање би требало да обезбеди напредак у простору, за шта неопходна синергија горњих екстремитета, трупа и доњих екстремитета.[28]

У терапији се могу применити и помоћни уређаји који укључују ходалице, протезе и инвалидска колица, јер могу такође бити од помоћи људима који имају потешкоће са ходањем.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Хемипареза није прогресивни поремећај, осим у прогресивним стањима као што је растући тумор на мозгу. Када се повреда појави, симптоми се не смеју погоршати.[29]

Међутим, због недостатка покретљивости могу настати компликације, које могу укључивати:[2]

  • укоченост мишића и зглобова,
  • губитак аеробне способности,
  • грчеве мишића,
  • појаву декубитуса и крвних угрушака.

Изненадни опоравак од хемипларезе је веома редак. Многи појединци ће имати ограничен опоравак, али ће се код већине стање побољшава након интензивне специјализоване рехабилитације.[30] На основу резултата истраживања утврђено је да специјализована и високо индивидуализована медицинска гимнастика - кинезитерапија доводи до значајног побољшања у квалитету активности хода и функционалном опоравку пацијената.[8]

Потенцијал за напредовање може се разликовати у церебралној парализи, од оног код стечених повреда мозга.[31]

  1. ^ „Medical Definition of HEMIPARESIS”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ а б в г д ђ „Hemiparesis: Treatment, Outlook, and More”. Healthline (на језику: енглески). 2017-06-05. Приступљено 2021-02-01. 
  3. ^ а б „Hemiparesis”. www.stroke.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ „Hemiparesis vs. Hemiplegia: Symptoms, Causes, Treatment”. Healthline (на језику: енглески). 2020-02-26. Приступљено 2021-02-01. 
  5. ^ а б Bourbonnais, Daniel; Noven, Sharyn Vanden (1989-05-01). „Weakness in Patients With Hemiparesis”. American Journal of Occupational Therapy (на језику: енглески). 43 (5): 313—319. ISSN 0272-9490. doi:10.5014/ajot.43.5.313. 
  6. ^ Bobath Berta. Adult hemiplegia evaluation and treatment, 2nd edition. London, 1989.
  7. ^ а б Raine S., Meadows L., Lynch Ellerington M. Тheory and clinical practice in neurological rehabilitation, I ed, Wiley Blackwell, Oxford, 2009.
  8. ^ а б в Olivera Pilipović Spasojević, Nada Naumović, Dijana Laštro, et al. Efekat kineziterapije na poboljšanje funkcije hoda kod bolesnika sa hemiparezom, Glasnik Antropološkog društva Srbije, Niš, vol. 51, pp. 2734, 2016, UDK 572(05), ISSN 1820-7936
  9. ^ Al-Eithan, Muwafak H.; Amin, Muhammad; Robert, Asirvatham A. (2011). „The effect of hemiplegia/hemiparesis, diabetes mellitus, and hypertension on hospital length of stay after stroke”. Neurosciences (Riyadh, Saudi Arabia). 16 (3): 253—256. ISSN 1319-6138. PMID 21677617. 
  10. ^ M. Eesa, P. Sharma, and M. Goyal, “Cerebral proliferative angiopathy,” Canadian Journal of Neurological Sciences, vol. 36, no. 2, pp. 242–243, 2009.View at: Google Scholar
  11. ^ K. S. Hong, J. I. Lee, and S. C. Hong, “Cerebral proliferative angiopathy associated with haemangioma of the face and tongue,” Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, vol. 81, no. 1, pp. 36–37, 2010.View at: Publisher Site | Google Scholar
  12. ^ M. P. Marks and G. K. Steinberg, “Cerebral proliferative angiopathy,” Journal of NeuroInterventional Surgery, vol. 4, no. 5, article e25, 2012.View at: Google Scholar
  13. ^ J. Fierstra, S. Spieth, L. Tran et al., “Severely impaired cerebrovascular reserve in patients with cerebral proliferative angiopathy,” Journal of Neurosurgery Pediatrics, vol. 8, no. 3, pp. 310–315, 2011.View at: Google Scholar
  14. ^ H. Maekawa, M. Tanaka, and H. Hadeishi, “Fatal hemorrhage in cerebral proliferative angiopathy,” Interventional Neuroradiology, vol. 18, no. 3, pp. 309–313, 2012.View at: Google Scholar
  15. ^ D. Ducreux, M. C. Petit-Lacour, K. Marsot-Dupuch, J. Bittoun, and P. Lasjaunias, “MR perfusion imaging in a case of cerebral proliferative angiopathy,” European Radiology, vol. 12, no. 11, pp. 2717–2722, 2002.View at: Google Scholar
  16. ^ H. L. Doria-Netto, A. M. de Souza-Filho, R. H. Doria-Netto et al., “Cerebral proliferative angiopathy,” Arq Neuropsiquiatr, vol. 68, no. 2, pp. 300–302, 2010.View at: Google Scholar
  17. ^ P. L. Lasjaunias, P. Landrieu, G. Rodesch et al., “Cerebral proliferative angiopathy: clinical and angiographic description of an entity different from cerebral AVMs,” Stroke, vol. 39, no. 3, pp. 878–885, 2008.View at: Publisher Site | Google Scholar
  18. ^ а б „Hemiparesis - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-02-01. 
  19. ^ „Hemiplegia, Hemiparesis, Hemiplegic Cerebral Palsy - What's the difference?”. CHASA (на језику: енглески). 2013-09-11. Приступљено 2021-02-01. 
  20. ^ „What is hemiplegia? | HemiHelp: for children and young people with hemiplegia (hemiparesis)”. web.archive.org. 2013-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2013. г. Приступљено 2021-09-02. 
  21. ^ „Spastic Hemiplegia : Cerebral Palsy : OriginsOfCerebralPalsy.com”. web.archive.org. 2018-01-26. Архивирано из оригинала 26. 01. 2018. г. Приступљено 2021-09-02. 
  22. ^ „Gait Abnormalities « The Stanford 25”. web.archive.org. 2010-10-11. Архивирано из оригинала 11. 10. 2010. г. Приступљено 2021-09-02. 
  23. ^ Zhu Z, Cui L, Yin M, Yu Y, Zhou X, Wang H, et al. Hydrotherapy vs. conventional land-based exercise for improving walking and balance after stroke: a randomized controlled trial. Clin Rehabil. 2016;30:587–593. [PubMed] [Google Scholar]
  24. ^ Foley N, McClure JA, Meyer M, Salter K, Bureau Y, Teasell R. Inpatient rehabilitation following stroke: amount of therapy received and associations with functional recovery. Disabil Rehabil. 2012;34:2132–2138
  25. ^ Olivera Pilipović Spasojević, Nada Naumović, Dijana Laštro, et al. Efekat kineziterapije na poboljšanje funkcije hoda kod bolesnika sa hemiparezom Glasnik Antropološkog društva Srbije / Journal of the Antropological Society of Serbia Niš, vol. 51, str. 2734, 2016, UDK 572(05), ISSN 1820-7936
  26. ^ Mudge S. & Stott N. S. (2007). Outcome maesures to assess walking ability following stroke: A systemic review of the literature. Physiotherapy, 93 (3), 173–232
  27. ^ Mackay-Lyons M. (2002). Central pattern generation of human locomotion: A review of the literature. Physical Therapy, 82 (1), 69–83.
  28. ^ Grasso, R. , Zago, M. & Lacquaniti, F. (2000) Interactions between posture and locomotion: Motor patterns in human walking with bent posture versus erect posture. Journal of Neurophysiology, 83, 288–300
  29. ^ Bindawas SM, Vennu V, Moftah E. Improved functions and reduced length of stay after inpatient rehabilitation programs in older adults with stroke: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Neuro Rehabilitation. 2017;40:369–390.
  30. ^ Pollock A, Baer G, Campbell P, Choo PL, Forster A, Morris J, et al. Physical rehabilitation approaches for the recovery of function and mobility following stroke. Cochrane Database Syst Rev. 2014;4:CD001920. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  31. ^ . Bindawas SM, Mawajdeh H, Vennu V, Alhaidary H. A retrospective observational study of functional outcomes, length of stay, and discharge disposition after an inpatient stroke rehabilitation program in Saudi Arabia. Medicine (Baltimore) 2016;95:e4432

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).