Biometeorološka prognoza

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Biometeorološka prognoza jedan je od oblika predviđanja mogućih štetnih uticaja klimatskih promena, nastala nakon višegodišnje primene istraživanja vezanih za medicinsku meteorologiju i humanu biometeorologiju. Biometeorološka prognoza nastaje nakon multidisciplinarnog rada prognostičara, biometeorologa i lekar.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rani metod biometeoroloških prognoza razvijen je tokom kasnih 1990-ih. Zasnovan je na odnosu između dnevne pojave masovnijih zdravstvenih problema i veličine 24-časovnih razlika parcijalne gustine kiseonika u vazduhu.[1]

Deset godina kasnije, primenom novih tehnoloških metoda, razvijen je novi model kako bi se zdravstvenim ustanovama ponudila operativna biometeorološka prognoza. Nakon zadovoljavajućeg procesa validacije, zvanična usluga bioprognoze ponužena je zdravstvenim ustanovama, pri čemu je efikasnost prognoze imala je različite nivoe uspeha:[1]

  • 94% - za napade bronhijalne astme,
  • 88% - za hipertenzivnu krizu,
  • 85% - za cerebrovaskularne bolesti (85%),
  • 82% - za migrenu,
  • 75% - za kardiovaskularne bolesti.

Od 2008. primena ovog modela proširila se u mnoge regione sveta, što je omogućilo početak regionalnog praćenja meteoroloških efekata, prateći pojavu i kretanje područja sa većim vremenskim kontrastima, definisanih prema normalizovanoj skali 24-časovnih razlika parcijalne gustine kiseonika u vazduhu.[1]

Namena[uredi | uredi izvor]

Osnovna namena biometeorološka prognoze je da unapredi život čoveka i da poboljša njegov osećaj zdravlja i raspoloženja. Na osnovu nje je moguće dac zdrava ili bolesna osoba pravilno planirati aktivnosti narednih nekoliko dana.[2]

Preporuke bioprognostičara posebno su važne za određena grupa bolesnika koje u dane za koje je sačinjena biometeorološka prognoza, izbegavaju velike psihičke ili fizičke napore, i izvrše preraspodelu poslova za neki drugi dan kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija. Time će ova grupa bolesnika izbeći dodatni nepovoljan uticaj klime na njihove tegobe uzrokovane osnovnom bolešću.

Ukoliko se prognoziraju povoljne biometeorološke prilike za određenu grupu bolesnika, preporučuje se da oni taj dan isplaniraju sve važnije i teže poslove, jer će im dodatni povoljan uticaj vremenskih uslova omogućiti lakše, brže, i po zdravlje manje štetno obavljanje tih poslova.

Imajući u vidu značajan psihički efekat meteoroloških uslova, biometeorološke prognoze može psihijatrijskim bolesnicima stručn o obijasniti da su njegovi bolovi i tegobe pojačani usled vremenskih prilika, i da mogu očekivati da će kad nepovoljni uslovi prođu doći do smanjenja njihovih psihičkih tegoba.

Davanja upozorenja o opasnostima od toplote i hladnoće

Efektivna temperatura predstavlja meru čovekovog subjektivnog osećaja realne temperature vazduha. Taj osećaj je značajno različit od stvarne temperature u zimskom periodu usled uticaja velike brzine vetra, a u letnjem periodu usled velike relativne vlažnosti. Te razlike ponekad zimi dostižu i nekoliko desetina stepeni. Imajući ovo u vidu u okviru biometeorološke prognoze  daju se najave za dane kada je efektivna temperatura u granicama nepovoljnih vrednosti za čovečiji organizam.:

  • opreznosti,
  • izuzetne opreznosti,
  • opasnosti i
  • izuzetne opasnosti.

Primera radi u letnjem periodu se  daju najave određenim grupama bolesnika o sparnom vremenu koje naročito negativno  utiče na njihovo zdravstveno stanje. A u saradnji sa lekarima, u ovakvim situacijama biometeorološka prognoza sadrži i konkretne preporuke o ponašanju rizičnih grupa obolelih.

Primer jednodnevne biometeorološke prognoze[uredi | uredi izvor]

Republika Srbija REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD Odeljenje za monitoring klime i klimatske prognoze/Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda.
Biometeorološka prognoza za Srbiju za 27. oktobar 2022.- četvrtak.

Prognoza biometeoroloških uslova sa procenom uticaja na ugrožene grupe hroničnih bolesnika: relativno povoljna biometeorološka situacija za većinu hroničnih bolesnika. Blagi oprez se savetuje osobama sa srčanim problemima, kao i asmatičarima u jutarnjim časovima, na područijima gde se očekuje magla.

Meteoropatske reakcije: kod osetljivih osoba se mogu javiti glavobolja i poremećaj sna.

Termički uslovi i uticaj na stanovništvo: očekivani termički uslovi biće znatno iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine. Preporučuje se adekvatno odevanje u skladu sa očekivanim termičkim uslovima.

Intenzitet sunčevog ultraljubičastog zračenja i saveti za preventivnu zaštitu: prognozirane maksimalne vrednosti UV indeksa biće u kategoriji potencijalno opasne pojave u većem delu Srbije, izuzev na severu i severoistoku zemlje, gde nema upozorenja. Pri ovim uslovima ultraljubičastog zračenja postoji umerena opasnost pri izlaganju suncu u trajanju dužem od 30 minuta.

Prisustvo alergenog polena u vazduhu: još uvek postoji izvestan stepen rizika za nastanak alergijskih reakcija na ambroziju, koprivu i konoplju. Koncentracije polena su niske i u opadanju. Kod osoba koje su alergične na polen mogu se javiti simptomi poput crvenih i otečenih kapaka, kijavice i umora.

Saveti za učesnike u saobraćaju: nema upozorenja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Lecha Estela, Luis B. (2018-05-01). „Biometeorological forecasts for health surveillance and prevention of meteor-tropic effects”. International Journal of Biometeorology (na jeziku: engleski). 62 (5): 741—771. ISSN 1432-1254. doi:10.1007/s00484-017-1405-2. 
  2. ^ „Biometeorološka prognoza Na: RHMZ Srbije”. www.hidmet.gov.rs. Pristupljeno 2022-10-26. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Braga A.L.F., Zanobetti A., Schwartz J.. The effect of weather on respiratory and cardiovascular deaths in 12 U.S. cities. Environ Health Perspect 2002; 110(9): 859–63.
  • Leung Y.K., Yip K.M., Yeung K.H.. Relationship between thermal index and mortality in Hong Kong. Meteorol Appl 2008; 15(3): 399–409.
  • Vaneckova P., Hart M.A., Beggs P.J., de Dear R.J.. Synoptic analysis of heat-related mortality in Sydney, Australia, 1993-2001. Int J Biometeorol 2008; 52(6): 439–51.
  • WMO. Weather, climate, and health. World Meteorological Organization 1999; pp 36.
  • WMO/WHO/UNEP. Climate change and human health. World Health Organization 1996; pp 297.
  • Yan Y.Y.. The influence of weather on human mortality in Hong Kong. Soc Sci Med 2000; 50(3): 419–27.
  • Keatinge W.R.. Winter mortality and its causes. Int J Circumpolar Health 2002; 61(4): 292–9.
  • Rooney C., McMichael A.J., Kovats R.S., Coleman M.P.. Excess mortality in England and Wales, and in Greater London, during the 1995 heat wave. J Epidemiol Community Health 1998; 52(8): 482–6.
  • Stephenson P.J.. French Heatwave Politics - Repenting the cost of pentecost: charity begins at work or government guilt trip? Proceedings, Annual meeting of the ISA's 49th Annual Convention - Bridging Multiple Divides, San Francisco, CA,
  • Kovats R.S., Koppe C.. Heatwaves: past and future impacts. In Integration of public health with adaptation to climate change: lessons learned and new directions, Ebi K., Burton I., Smith J., Eds. Taylor & Francis, 2003; pp 136–60.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Biometeorological forecast for Belgrade


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биометеоролошка_прогноза&oldid=27442475”