Bitka kod Akcijuma
| Bitka kod Akcijuma | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| |||||
| Komandanti i vođe | |||||
| Marko Vipsanije Agripa | Marko Antonije | ||||
Bitka kod Akcijuma je bila pomorska bitka u građanskom ratu između Marka Antonija i Oktavijana. Vodila se 2. septembra 31. p. n. e., nedaleko današnjeg grada Preveza) u Jonskom moru.[1] Oktavijanovom flotom je komandovao Marko Vipsanije Agripa, a Antonijevoj floti je pomogla Kleopatra, kraljica helenističkog Egipta. Pobeda je Oktavijana dovela to titule princepsa i avgusta, tj prvog rimskog cara. Zbog ovog razloga datum bitke se često koristi da označi kraj Rimske republike i početak Rimskog carstva.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Drugi trijumvirat se raspao zbog ozbiljne pretnje koju je Oktavijan osećao zbog Cezariona, sina Kleopatre i Julija Cezara. Osnova Oktavijanove moći bila je njegova veza sa Cezarom putem usvojenja, koja mu je garantovala neophodnu popularnost i vernost legija. Videvšu da mu je položaj ugrožen nakon Antonijevog proglašavanja Cezariona zakonitim naslednikom Julija Cezara, izbio je propagandni rat između saveznika koji započeo kraj Drugog trijumvirata zadnjeg dana 33. p. n. e. Na kraju je Senat lišio Marka Antonija njegovih trijumvirskih ovlašćenja i objavio rat Kleopatri. Trećina Senata i dvojica konzula su se pridružila Antoniju i 31. p. n. e. je započeo rat kada je Oktavijanov daroviti vojskovođa Marko Agripa zauzeo grčki grad i morsku luku Metonu koja je bila verna Antoniju. Marko Antonije je bio odličan vojnik, ali ga je nedostatak iskustva ratovanja na moru odveo ka krahu.
Bitka[uredi | uredi izvor]
Dve flote su se srele izvan Akcijskog zaliva, ujutro 2. septembra 31. p. n. e., dok je Marko Antonije predvodio 220 ratnih brodova kroz moreuz prema otvorenom moru.[1] Tamo je sreo Oktavijanovu flotu pod komandom admirala Agripe, koja bila zadužena da blokira njegov izlaz na jug. Brodovi Marka Antonija su bili uglavnom masivne kvinkereme, velike galije sa masivnim ovnovima koji su mogli da teže i do tri tone. Bokovi galija su bili ojačani bronzanim pločama i kvadratnim gredama koji su otežavali uspešan proboj sličnom opremom. Na Antonijevu nesreću, mnogi njegovi brodovi su bili bez dovoljno posade zbog epidemije malarije koja je zadesila njegove vojnike dok su čekali da stigne Oktavijanova flota. Mnogi veslači su pomrli čak i pre nego što je bitka počela čineći flotu nesposobnom da primeni taktiku za koju je bila određena - velike pramčane sudare. Takođe je i moral njegovih vojnika bio oslabljen zbog prekidanja linija snabdevanja. Antonije je spalio brodove na koje nije mogao više da računa i sakupio ostatak flote.
Oktavijanova flota se sastojala od uglavnom liburnijskih brodova sa bolje treniranom i svežijom posadom. Njegovi brodovi su takoe bili lakši i mogli su da se brane izbegavavši kvinkereme, u pomorskoj bici u kojoj je jedan od ciljeva bio da se ustremi na neprijateljski brod i da se u isto vreme ubije posada na palubi kišom strela i kamenjem odapetim sa katapulta dovoljno velikim da obezglavi čoveka.[2] Pre pomorske bitke Antonijev vojskovođa Delije je prebegao na Oktavijanovu stranu i sa sobom je doneo ratne planove Marka Antonija. Antonije se nadao da će njegovi najveći brodovi potisnuti Agripino krilo na severu njegove linije, ali je Oktavijanova flota pažljivo ostala van dometa. Nedugo posle podneva, Antonije je bio primoran da raširi svoju bojnu liniju i tako liši flotu zaštite obale i da se konačno sukobi sa neprijateljem.
Videvši da bitka ide na Antonijevu štetu, Kleopatrina flota se povukla na otvoreno more bez borbe. Marko Antonije se povukao na manji brod i uspeo da izbegne bitku, vodeći sa sobom par brodova kao pratnju da pamognu proboj Oktavijanovih linija. Oni koji su ostali nisu bili te sreće: Oktavijanova flota ih je sve zarobila ili potopila.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Političke posledice od ove naizgled jednostavne pomorske bitke su bile ogromne. Svi izgledi su da je vojska Marka Antonija bila velika kao i Oktavijanova, i Marko Antonije je mogao ozbiljno da ugrozi Oktavijana. Kao rezultat izgubljene pomorske bitke, veliki deo Antonijeve vojske je dezertirao bez borbe sa Oktavijanovom vojskom. Antonije je izgubio 19 legija i 12.000 konjanika, koji su pobegli pod okriljem noći, smanjivši sposobnost Marka Antonija da se suprotstavi Oktavijanu. Uprkos brzoj pobedi kod Aleksandrije 31. jula 30. p. n. e., vojska Marka Antonija je odlučila da dezertira, ostavljajući ga bez sposobne vojske da se bori sa Oktavijanom.
Nakon dezertiranja svoje vojske, Marko Antonije je izvršio samoubistvo, a Kleopatra je pokušala da pregovora o uslovima predaje sa Oktavijanom. Nakon neuspeha da izbori prihvatljive uslove predaje, Kleopatra je izvršila samoubistvo 12. avgusta 30. p. n. e., dozvolivši da je ujede zmija otrovnica koja je navodno bila sakrivena u korpi urmi. Na kraju, bitka kod Akcijuma je rezultovala gubitkom vojske Marka Antonija, a onda i njegovim porazom i rimskim osvajanjem Egipta. Takođe je bitka označila kraj Rimske republike i početak carstva. Opis bitke se pojavljuje u Vergilijevoj Enejidi.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Bitka kod Akcijuma”. Evoluta. Arhivirano iz originala 26. 01. 2020. g. Pristupljeno 20. 1. 2020.
- ^ „Butka kod Akcijuma”. Vesti.rs. Pristupljeno 20. 1. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- The Actium Project
- Bitka kod Akcijuma prema Prestonu Čiseru Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. februar 2007)
