Bitka kod Sandžua
| Bitka kod Sangđua | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena severno od granice između provincija Kjongsang i Čungčong, na glavnom putu za Seul. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| Koniši Jukinaga | Ji Il | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 18.700 | 960-1.200[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| neznatni | čitava vojska | ||||||||
Bitka kod Sandžua (engl. Battle of Sangju) bio je pokušaj malobrojne i nepripremljene korejske vojske da zadrži japansko napredovanje ka Seulu tokom japanske invazije Koreje (1592). Bitka je završena odlučujućom japanskom pobedom, a Seul je osvojen bez borbe nekoliko dana kasnije.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Japanska invazija Koreje u proleće 1592. zatekla je kraljevstvo Čoson potpuno nespremno za rat. Nakon više od 200 godina mira, vojska je bila malobrojna, slabo plaćena i naoružana: za razliku od Japanaca, koji su već uveliko koristili arkebuze, Korejanci su još uvek koristili samo luk i strelu. Japanska vojska se sastojala od profesionalnih ratnika, samuraja koji su se borili pešice i na konju i profesionalnih pešadinaca (ašigaru) naoružanih kopljima i arkebuzama, koji su većinom bili zaštićeni gvozdenim oklopima i šlemovima. Na korejskoj strani, samo je konjica imala lamelarne ili postavljene platnene oklope i gvozdene šlemove: većinu vojske činila je pešadija sastavljena od mobilisanih građana i naoružana kopljima, lukovima i strelama, bez ikakve zaštitne opreme izuzev crnih tunika bez rukava i filcanih šešira. Uz to, dok su japanski zapovednici bili prekaljeni veterani iz građanskih ratova za ujedinjenje Japana pod Odom Nobunagom (1560-1582) i Tojotomi Hidejošijem (1582-1592), korejski oficiri bili su većinom dvorski plemići bez ikakvog ratnog iskustva.[2] Luka Pusan, prva tačka invazije, osvojena je za jedan dan (14. aprila 1592), a sve korejske tvrđave i garizoni odatle do Seula zauzeti su na juriš ili napušteni bez borbe. [1]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Vest o padu Pusana stigla je u Seul 3 dana kasnije, 17. aprila: kralj Senđo je odmah uputio na jug generala Ji Ila, sa naređenjem da posedne planinski prolaz Čo-rjung, između provincija Kjongsang i Čungčong - ključni strategijski položaj na glavnom drumu od Pusana za Seul. Međutim, korejska vojska bila je tako malobrojna i rasejana po malim garnizonima, da je vrhovni komandant Ji Il krenuo iz Seula sa samo 300 konjanika (po drugim izvorima svega 60[2]), sa naređenjem da prikupi trupe usput.[1]
Poslat u bitku bez vojske, i prikupivši usput samo 900 neobučenih regruta, general Ji Il je potučen od daleko nadmoćnije japanske Prve divizije (oko 20.000 ljudi) kod Sandžua, 25. aprila. Izgubivši svoju malu vojsku, pobegao je na sever bez borbe, pridruživši se vojsci koja se okupljala kod zamka Čundžu na južnoj obali reke Han, južno od Seula.[1]