Bitka kod Fridlingena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Fridlingena
Deo Rata za špansko nasleđe
Plan der Schlacht bei Friedlingen.JPG
Vreme:14. oktobar 1702.
Mesto:Fridlingen, (Nemačka)
Ishod: Pirova pobeda Francuza
Sukobljene strane
 Kraljevina Francuska  Sveto rimsko carstvo
Komandanti i vođe
Kraljevina Francuska Klod Luj Ektor de Vilar Sveto rimsko carstvo Ludvig Vilhelm Badenski
Jačina
17 000—20.000
33 topa
14 000
Žrtve i gubici
1703 mrtva
2601 ranjen
355 mrtvih
742 ranjena

Bitka kod Fridlingena se odigrala 1702. godine između Francuske i Svetog rimskog carstva. Imperijalne snage predvodio je Ludvig Vilhelm Badenski dok je Francuze predvodio Klod Luj Ektor de Vilar. Pobedila je francuska vojska.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Francuzi su planirali da prošire svoj uticaj na desnu obalu Rajne. U jesen 1702. Vilar je dobio naređenje od Luja XIV da napadne Švabiju. Trebalo je da Francuzi zajedno sa bavarskim snagama potuku imperijalnu vojsku koja bi se našla između njih.

Bitka[uredi | uredi izvor]

Francuzi su prešli Rajnu kod Vajla na Rajni (nem. Weil am Rhein) 14. oktobra 1702. godine. Vilar je napao imperijalne snage kod Fridlingena. Budući maršal Ludvig Vilhelm je utvrdio položaje svoje vojske s namerom da Francuze zadrži neko vreme. Potom se u dobrom poretku povukao ka severu.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Ova bitka bila je Pirova pobeda za Vilara. Francuski gubici su bili veliki: 1703 mrtva i 2601 ranjen dok su imperijalne snage pretrpele znatno manje gubitke: 355 mrtvih i 742 ranjena. Vilar je takođe sprečen da se udruži sa Bavarcima.

Naselja na istočnoj obali Rajne su teško stradala, naročito Vajl na Rajni.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]