Pređi na sadržaj

Bitka kod persijske granice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod persijske granice
Deo Persijskog ustanka
Vreme551. p. n. e
Mesto
Put između Ekbatane, i Pasargada
Ishod Pobeda Persijanaca
Sukobljene strane
Međani Persijanci
Komandanti i vođe
Astijag
Harpag ostali nepoznati		 Kambiz I
Kir Veliki
Oebar ostali nepoznati
Jačina
120-200.000 konjanika
3000 bojnih kola		 50.000 konjanika
100 bojnih kola
Žrtve i gubici
Veliki Minimalni

Bitka kod persijske granice (551. p. n. e.) bila je drugi obračun između Međana i Persijanaca tokom Persijskog ustanka. Uprko s tome što Persijanci nisu ostvarili potpunu pobedu, bitka je pokazala da Medija gubi vojnu snagu u regionu u korist Persije. Ovo je bila prva bitka u kojoj je učestvovao persijski vladar Kambiz I zajedno sa svojim sinom, 24-godišnjim Kirom Velikim. Bitka koja je trajala dva dana završila je taktičkom pobedom Persijanaca, nakon čega su se povukli na jug gde je vođena opsada pasargadskog brda. Bitka kod persijske granici spomenuta je u fragmentima Nikolaja iz Damaska, i u delima drugih istoričara koji spominju bitku kod Hirbe, ali nije spomenuta u Herodotovoj „Istoriji“[1]. Većina savremenih istoričara smatra da je Herodot spomenuo samo prvu i poslednju bitku Persijskog ustanka, koji se uglavnom temelji na dve njegove opisane bitke[2]. Sukob na persijskoj granici je prvi opšti sukob Međana i Persijanaca[3]. U ovoj bici Kir Veliki je ostvario taktičku pobedu protiv nadmoćnije međanske vojske, posle čega se povukao na jug u Persiju gde je vođena odlučujuća bitka koja je odlučivala ne samo o ishodu rata već i o sudbini persijskog naroda.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Nakon btike kod Hirbe Kir Veliki se povukao do granice sa Medijom[4], dok je međanski vladar Astijag odlučio da napadne Persiju sa više od 1.205.000 vojnika[5]. U bici koja će uslediti konjica je imala vodeću važnost kod obe strane, dok su bojna kola gotovo potpuno izgubila na važnosti[6]. Od ogromne medijske vojske samo je manji deo učestvovao u bitkama[6], dok su Persijanci koristili sve zaspoložive snage koje su imali. Astijag je prethodno pokušao da nagovori Kira na predaju, ali se ovaj put odlučio za masovni napad bez milosti. Ime grada na persijskoj granici koji su branili Kir i njegov otac Kambiz I nije spomenuto u istorijskim dokumentima[6], ali je očigledno da je bio od velike strateške važnosti. Kada je Astijag sa međanskom vojskom došao u blizinu grada, persijski civili bili su po potrebi spremni na evakuaciju[7]. Istovremeno, Kir i Kambiz su podigli persijsku vojsku, ali nije pouzdano jesu li Oebar (koji je pomogao Kiru da dođe na presto) i Harpag učestvovali na Kirovoj strani tokom ove bitke, ali se zna da je Oebar u početku bio Kirov lični savetnik[8]. Istoričar Nikolaj iz Damaska, koji je poznat po čestom menjanju imena, spominje da je Harpag učestvovao u ovoj bici, budući da je kasnije postao drugi po zapovednom redu u Kirovoj persijskoj vojsci, ali se čini da se zapravo radilo o Oebaru. Sudeći prema Herodotovim delima, Harpag je učestvovao na persijskoj strani godinu dana nakon izbijanja persijskog ustanka (551. p. n. e.). Uoči početka bitke, Astijag se sa svojim elitnim trupama stacionirao ka zadnjem delu međanskih vojnih formacija.

Povod[uredi | uredi izvor]

Fragmenti Nikolaja iz Damaska spominju:

„Kir je hrabrio Persijance, a Oebar je zauzeo položaje na uzvisini planine gde je postavio vojne formacije, i doveo ljude iz otvorenih u utvrđene gradove. Astijag je je naredio da se zapale napušteni gradovi, pozvao Atradata i Kira na predaju istovremeno ih omalovažavajući. Kir je odgovorio da Astijag nije prepoznao moć bogova koji su naterali njega i njemu slične da promene svoju sudbinu od pastira do revolucionara. Takođe, pozvao je međanskog vladara da vrati međansku vojsku i omogući Persijancima slobodu jer su bili bolji od Međana.“[9]

Bitka[uredi | uredi izvor]

Nakon neuspešnih pregovora, došlo je do glavne bitke. Astijag je predvodio 20.000 svojih ličnih čuvara, dok je nasuprot njemu stajala persijska vojska sa Atradatom na desnom krilu, Oebarom na levom, kao i Kirom u središtu koji je predvodio najhrabrije persijske ratnike. Persijanci su se hrabro odbranili i pobili mnogo Međana, pa je Astijag navodno zaplakao na svom tronu i zavapio: „Kako se hrabro bore ti proždrljivci pistaća“. Ipak, Persijanci su bili neusporedivo brojčano nadjačani pa su se povukli u obiližnji utvrđeni grad. Kir i Oebar su predložili evakuaciju žena i dece na jug u Pasargad, i nastavak bitke idućeg dana: „Ako budemo poraženi svi ćemo umreti, a ako tako mora biti onda je bolje pasti u pobedi za slobodu naše zemlje“. Navedeni Kirovi podsticaji su izazivali bes kod persijskih vojnika prema Međanima što im je dalo volju za odlučujući napad. Idućeg jutra vrata grada su otvorena i svi Persijanci su krenuli u ofanzivu, dok je Atradat zajedno sa starcima ostao da čuva gradske zidine. Dok su se Kir i Oebar borili na bojnom polju, Astijag je poslao 100.000 vojnika da ih napadnu sa leđa, što je prisililo Persijance na povlačenje. Atradat je nakon bitke bio teško ranjen, a Astijag mu je rekao: „Bio si odličan satrap, zar mi na ovakav način vraćaš za sve što sam učinio za tebe i tvog sina?“. Atradat mu je navodno zadnjim rečima odgovorio: „Ne znam kralju, koje je božanstvo uzbudilo ovaj bes kod mog sina, ali me nemoj mučiti jer ću uskoro umreti.“ Na to mu je Astijag uzvratio: „Neću te mučiti, jer znam da ne bi došlo do ovoga da je tvoj sin slušao tvoje savete.“ Atradat je ubrzo umro, a Astijag ga je dostojno sahranio[10].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Nakon prvog dana borbe Persijanci su naneli velike gubitke Astijagovoj ličnoj gardi koja je bila sastavljena uglavom od konjice, ali prilikom drugog dana pod naletom masovnih međanskih snaga povukli su se na jug u Persiju. Neimenovani grad u blizini persijske granice ubrzo je pao, dok je njegov čuvar Kambiz I (Atradat) ranjen pa je nedugo zatim podlegao ranama. Istoričari danas se danas dvoume oko toga da li je bitka drugog dana bila deo glavne bitke, ili da se može smatrati kao zasebna bitka[11]. Nakon što su se Persijanci povukli na jug, Nikolaj iz Damaska tvrdi da je Astijag odmah napustio osvojeni grad i krenuo u poteru za Kirom, dok je u gradu ostavio manji garnizon svojih vojnika. Međani su doživeli psihološki šok budući da su se Persijanci pokazali vojno nadmoćnijima u prvoj bici, gde su ostvarili taktičku pobedu. Nakon bitke na persijskoj granici obe strane su pregrupisale svoje snage i pripremale se za završni obračun koji će uslediti za godinu dana pored persijske metropole Pasargada; u bici kod pasargadskog brda i bici kod Pasargada.

„Istovremeno, Kir i Oebar su se posle hrabrog otpora povukli u Pasargad.“ (Nikolajevi fragmenti[12])

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ktezije: „Persica“
  2. ^ Dandamaev 1989, str. 17
  3. ^ Nikolaj iz Damaska: Fragmenti djela
  4. ^ W. B. Fischer, Ilya Gershevitch i Ehsan Yarshster. pp. 147.
  5. ^ Hugh Chisholm. pp. 208.
  6. ^ a b v Laymon 1971, str. 440–442
  7. ^ Max Duncker: The History of Antiquity book, London, 1881, 7. svezak. pp. 350.
  8. ^ W. B. Fischer, Ilya Gershevitch i Ehsan Yarshster. pp. 149.
  9. ^ Max Duncker: The History of Antiquity book, London, 1881, 7. svezak. pp. 350.1-350.4
  10. ^ Max Duncker: The History of Antiquity book, London, 1881, 7. svezak. pp. 350.5-351.7
  11. ^ Dandamaev 1989, str. 17–18
  12. ^ Max Duncker: The History of Antiquity book, London, 1881, 7. svezak. pp. 351.8

Literatura[uredi | uredi izvor]

Antička dela[uredi | uredi izvor]

Savremena dela[uredi | uredi izvor]

  • Rawlinson, George (2007) [1885]. The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World. New York: John B. Eldan Press. 
  • W. B. Fischer, Ilya Gershevitch i Ehsan Yarshster: The Cambridge History of Iran, izdavač: Cambridge University Press, 1. sveska, 1993.. pp. 145.
  • Peter N. Stearns i William L. Langer: „Enciklopedija svetske istorije: antička, srednjovjekovna i moderna“ (The Encyclopedia of World History: Ancient, Medieval, and Modern), izdavač: Houghton Mifflin Press, Boston, 2001.. pp. 40.
  • Duncker, Max (1881). History of Antiquity. London: Richard Bentley. 
  • Robert Anderson Edward: „Istorija nestalih civilizacija Istoka“ (The Story of Extinct Civilizations of the East), izdavač: Phillips McClure, 1904.
  • Hugh Chisholm - The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information, Cambridge, Engleska; New York, izdavač: The University Press, 1910.
  • Laymon, Charles M. (1971). The Interpreter's One Volume Commentary on the Bible: Introduction and Commentary. Abingdon Press. 
  • Dandamaev, M. A. (1989). A Political History of the Achaemenid Empire. BRILL. ISBN 978-90-04-09172-6. 
  • Orr, James (1915). The International Standard Bible Encyclopaedia. Howard-Severance Company. str. 774. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Rawlinson, George (2007) [1885]. The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World. New York: John B. Eldan Press. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_персијске_границе&oldid=26825179”