Bitka u zalivu Pusan (1592)
| Bitka u zalivu Pusan | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena uz južnu obalu provincije Kjongsang. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Vakizaka Jasuharu Kuki Jošitaka Kato Jošijaki |
Ji Sun Sin Čong Un † | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 470 brodova[1] | 81 ratni brod+92 pomoćna broda[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 130 brodova[1] | neznatni | ||||||||
Bitka u zalivu Pusan (1. septembra 1592) bila je pobeda korejanskog admirala Ji Sun Sina nad japanskom mornaricom tokom Japanske invazije Koreje (1592-1598).[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[2]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[2][2][3]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[2][4]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[2][4][5]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Četvrti i poslednji pomorski pohod u prvoj godini rata trajao je osam dana između 24. dana osmog meseca i 2. dana devetog meseca. Najvažniji okršaj bila je bitka u zalivu Pusan 1. dana devetog meseca, gde je korejska flota napala glavninu japanske flote na sidrištu u luci Pusan. Važna je u istoriji pomorskog ratovanja Koreje, jer je to bila jedina bitka na moru, od deset vođenih tokom godine, u kojoj je Ji Sun Sin napao japansku pomorsku bazu sa relativno slabijim snagama.[1]
Uprkos gubitku Čong Una, Jijevog oficira koji je ustreljen japanskom arkebuzom tokom bitke, Ji je postigao ogromnu pobedu potopivši preko 100 brodova samo u ovoj bici. Kako se zima približavala, obe strane su smatrale da su pomorske operacije nemoguće i ostale su na sidrištu do proleća.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Uspeh korejske mornarice u svih deset bitaka tokom prve japanske invazije Koreje (1592) imao je veliki uticaj na tok cele invazije. Pomorske pobede kompenzovale su kopnene poraze. Japanska vojska je napredovala duboko u zemlju, ali Čosonova dominacija morima oko južne obale osujetila je napore Japana da integriše pomorske i kopnene kampanje i predstavljala je ozbiljnu pretnju pomorskoj logistici koja je podržavala japanske kopnene snage.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ a b v g d Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.