Bitka u moreuzu Norjang
| Bitka kod Norjanga | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Ilustracija pomorske bitke iz japanskih svitaka. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson Dinastija Ming | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Šimazu Jošihiro |
Ji Sun Sin Čen Lin | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
300-500 brodova |
85 brodova 63 broda | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 200 brodova | 500 ljudi[1] | ||||||||
Bitka u moreuzu Norjang (engl. Battle of Noryang) bila je poslednja velika bitka japanske invazije Koreje (1592-1598). Bitka je vođena između japanske mornarice i udruženih flota kraljevine Čoson i dinastije Ming, i trajala je od zore do sumraka 16. decembra 1598.[1][2]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[3]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[3][3][4]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[3][5]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[3][5][6]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Udružena saveznička flota od oko 150 korejskih i kineskih ratnih brodova, koju su predvodili admirali Ji Sun Sin i Čen Lin, napala je i uništila ili zarobila više od polovine od ukupno 500 japanskih brodova, kojima je komandovao Šimazu Jošihiro, koji je pokušao da se spoji sa flotom Koniši Jukinage.[1]
Na vrhuncu bitke, admiral Ji Sun Sin je pogođen metkom iz arkebuze i smrtno ranjen, ali je njegova smrt sakrivena od savezničke flote do kraja bitke: oba saveznička admirala slave se kao nacionalni heroji Koreje.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Potučeni ostaci japanske flote povukli su se u Pusan i, nekoliko dana kasnije, pobegli natrag u Japan.[1]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Bitka kod rta Norjang (engl. Battle of Noryang Point) je dostupan scenario u kampanji Bitke Osvajača (engl. Battles of the Conquerors) u video igri Age of Empires II: The Conquerors.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Turnbull, Stephen (2002). Samurai invasion: Japan's Korean War 1592-1598. London: Cassell&Co. str. 182—203.
- ^ The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 289—290. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ a b v g d Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.