Bitkoin

(preusmereno sa Биткојн)
Bitkoin
Bitcoin logo.svg
logo bitkoina
Centralna bankanema
 Veb-sajthttps://bitcoin.org/en/
Korisnicimeđunarodna upotreba
SimbolBTC, XBT, BitcoinSign.svg (B͈̎), Ƀ
Deo valute.00000001 satoši

Bitkoin (₿) (engl. bitcoin) je kriptovaluta, u obliku elektronskog novca. To je decentralizovana digitalna valuta bez centralne banke ili jednog administratora koja može biti poslata od korisnika do korisnika na peer-to-peer bitkoin mreži bez potrebe za posrednicima To je digitalna i globalna valuta.

Stvorila ju je 2009. osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Bitkoin se dobija kao nagrada za obavljanje procesa koji se naziva rudarenje.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Ime domena "bitcoin.org" je registrovano 18 avgusta 2008. godine.[1]Bitkoin mreža je kreirana kada je Nakamoto izrudario prvi blok mreže poznatiji kao genesis blok 3 januara 2009.

Primalac prve bitkoin transakcije je bio Hal Finej. Finej je preuzeo bitkoin softver na datum izlaska softvera, i 12 januara 2009. godine je primio 10 bitkoinova od Nakamota.[2]Prva poznata komercijalna transakcija se dogodila 2010. godine kada je Lazlo Hanjec kupio 2 pice iz Papa Džon picerije za 10,000 bitkoina.[3]

Procenjuje se da je Nakamoto izrudario milion bitkoina pre nego što je nestao 2010. godine[4], kada je predao kontrolu koda skladišta Gejbenu Andersenu[5]. Andersen je kasnije postao vodeći developer u Bitkoin Fondaciji. Nakon toga Andersen je zahtevao decentralizaciju kontrole. Ovo je omogućilo nastanak polemike oko budućeg razvoja Bitkoina.[6][7]

2011-2012[uredi | uredi izvor]

Nakon ranog dokaza transakcija, prvi veliki korisnici bitkoina bili su na crnom tržištu, kao na primer Put svile. Tokom 30 meseci postojanja, počevši od 11 februara 2011. godine, Put svile je isključivo bitkoin kao način plaćanja, preneseno je 9,9 miliona bitkoina, vrednog oko 214 miliona dolara.[8]

Početkom 2011. godine, cena je bila 0,30 američkih dolara po bitkoinu, i do kraja godine je porasla do $5.27. Najveću cenu bitkoin je dostigao 8. juna i bila je $31.50 po bitkoinu.[9]

Vrednost bitkoina od 2013. do 2018.

Lajtkoin, rani spin-of bitkoina poznatiji kao altkoin, pojavio se u oktobru 2011. godine.[10] Nakon toga je nastalo još mnogo altkoina.[11]

Bitkoin cena u dolarima od 2009. godine

Bitkoin Fondacija je nastala u septembru 2012. radi promovisanja razvića i shvatanja bitkoina.[12]

2013-2018[uredi | uredi izvor]

Početkom 2013. cena je krenula od t $13.30 i od tada je rasla sve do septembra 2017. došavši do $4950. Tada je cena pala i padala je ceo oktobar 2018. Razlog je bio ukidanje transakcija u Kini. Nakon toga je cena ponovo počela da se povećava da bi u januaru 2018 dostigla $13,412.[9]
Na cenu bitkoina su negativno uticale krađe i hakovanja razmene kriptovaluta, tokom prvih šest meseci 2018. godine prijavljene su krađe kriptovaluta u vrednosti od 761 miliona dolara.[13] Na cenu bitkoina su uticale i krađe drugih kriptovaluta jer su investitori bili zabrinuti za sigurnost razmena kriptovaluta.[14]


Karakteristike bitkoina[uredi | uredi izvor]

Bitkoine tokom vremena stvaraju korisnici bitkoin mreže, umesto centralne banke, kao u slučaju kod standardnih valuta. To znači da je bitkoin „nepouzdan“ i korisnici ne moraju da veruju u bilo kakav veći autoritet, čak ni međusobno, kako bi njihov novac bio siguran. Bitkoin nazivaju „kripto-valutom“, jer sistem štiti matematička (kriptografija) umesto centralnog organa. Decentralizacija takođe znači da različite osobine bitkoina, na primer njegova vrednost u odnosu na druge valute, broj bitkoina u opticaju, stopa inflacije i naknade za transakcije ne mogu biti izmanipulisani od bilo koje pojedinačne osobe ili grupe. To takođe znači da ne postoji ni organizacija koja štiti korisnike bitkoina i njegovi korisnici sami snose rizike svojih gubitaka.[15]

Proširenja u dizajnu bitkoina omogućavaju anonimno plaćanje na internetu.

Usvajanje bitkoina i njegovo korišćenje nastavlja da raste svake godine. Prihvatili su ga ne samo potrošači, već i mnoge kompanije koje žele da iskoriste prednosti bitkoina. [16] Cena bitkoina je ali početkom 2018 za pola.[17]

Decentralizovanost[uredi | uredi izvor]

Jedan od glavnih Satošijevih ciljeva prilikom stvaranja bitkoina bio je nezavisnost mreže od bilo kog organa vlasti. Dizajniran je tako da svaka osoba, posao, kao i svaka mašina koja učestvuje u rudarenju i potvrdama transakcija postane deo prostrane mreže. Čak iako neki deo mreže padne, novac će nastaviti da se kreće.

Anonimnost[uredi | uredi izvor]

Ovih dana banke znaju praktično sve o svojim klijentima: kreditnu istoriju, adrese, telefonske brojeve, potrošačke navike itd. Sa bitkoinom je drugačije, jer novčanik ne mora biti vezan ni za jednu ličnu informaciju. Dok neki ljudi jednostavno ne žele da njihove finansije budu praćene ili upravljane od strane bilo kakve vlasti, drugi tvrde da trgovina drogom, terorizam i ostale nelegalne i opasne aktivnosti mogu uspeti u ovoj relativnoj anonimnosti.

Transparentnost[uredi | uredi izvor]

Anonimnost je relativna, jer se svaka BTC transakcija, koja je ikada obavljena, čuva na blokčeinu. U teoriji, ako je adresa vašeg novčanika javno korišćena, svako može da kaže koliko novca ima u njemu tako što pažljivo prouči javni registar (blokčein). Međutim, praćenje određene bitkoin adrese i otkrivanje osobe je i dalje skoro nemoguće.

Oni koji žele da ostanu anonimni mogu preduzeti mere da prođu neprimećeni/”ispod radara”. Postoje određeni tipovi novčanika kojima je prioritet neprimećenost/neprozirnost i sigurnost, ali najjednostavnije mere bezbednosti bi bile: upotreba više različitih adresa i neprenošenje velikih količina novca na jedan novčanik.

Brzina[uredi | uredi izvor]

Bitkoin mreža obrađuje isplate gotovo trenutno. Potrebno je svega nekoliko minuta da neko na drugoj strani sveta primi novac, dok bankovni transferi zahtevaju dane.

Nepovratnost[uredi | uredi izvor]

Kad jednom pošaljete BTC nekom, ne postoji način da ga vratite, osim ako primalac želi da vam ih pošalje nazad. Ovo osigurava primanje isplate, što znači da vas onaj sa kojim trgujete ne može prevariti tvrdnjom da nije primio novac.

Ko kontroliše bitkoin?[uredi | uredi izvor]

Prema rečima Gevina Andersena, prva stvar na koju se fokusirao, nakon što se Nakamoto udaljio od projekta, jeste dalja decentralizacija. Andersen je želeo da bitkoin nastavi svoje postojanje autonomno, čak i ako mu se nešto neočekivano desi.

Za većinu ljudi, osnovna prednost bitkoina jeste njegova nezavisnost od svetskih vlada, banaka i korporacija. Nijedna vlast se ne može mešati u BTC transakcije, uvesti takse na njih ili uzeti ljudima novac. Štaviše, bitkoin pokret je krajnje transparentan - svaka pojedinačna transakcija se čuva u masovno distribuiranom javnom registru zvanom blokčein.

Suštinski, dok bitkoin nije kontrolisan kao mreža, svojim korisnicima pruža potpunu kontrolu nad svojim finansijama.

Kako doći do bitkoina?[uredi | uredi izvor]

Najjednostavniji način je kupovinom. Bitkoini su dostupni putem različitih razmena, ali se takođe mogu direktno kupiti na tržištu od drugih ljudi. Mogu se platiti u kešu, kreditnim ili debitnim karticama ili čak nekom drugom kriptovalutom. Pre svega, treba vam BTC novčanik.

Postoje različite opcije, ali one osnovne mogu se svesti na onlajn novčanik i softver novčanik na hardveru vašeg kompjutera. Nijedna opcija nije sasvim bezbedna, hardver se može oštetiti, dok je onlajn novčanik sklon napadu hakera. Postoje i mobilni novčanici, koji su pojednostavljeni zbog ogromnog kapaciteta skladištenja koji je potreban za nošenje čitavog bloka (blokčeina). To su namenski uređaji koji se zovu hardverski novčanici i papirni novčanici sa dva QR koda koji nisu nigde digitalno uskladišteni, što ih čini imunim na standardne sajber napade i hardverske greške.

Majning[uredi | uredi izvor]

Emisija novih bitkoina je decentralizovana, ne zavisi od bilo kog regulatornog organa, obim emisije je unapred poznat. Standardni deo novih bitkoina dodaje se iznosu komisiona od transakcija uključenih u sledeći blok. Ukupan iznos kao nagradu prima onaj ko je sledeći blok dodao u bazu transakcija.[18]

U prvim verzijama programa klijenta je bio dugme „generirati nove bitkoine“.[19] Od 2013. rudarstvo bez specijalizovanih procesora (na video karticama ili centralnom procesoru) je postalo neisplativo: troškovi potrošene električne energije su premašili prosečan rezultat.[20]

2017. godine pojavila se usluga majninga u oblaku koristeći iznajmljenu snagu.[21] Servisiranje opreme, podešavanje i internetska veza preuzima kompanija koja pruža određenu uslugu. U većini slučajeva, stanar može izabrati kriptovalutu za majning i rudarski bazen za prisajedinjavanje.

Nakon formiranja svakih 210.000 blokova (otprilike jednom u 4 godine), veličina nagrade sa novim bitkoinima je programirana da se prepolovi, odnosno ova vrednost je opadajuća geometrijska progresija (veličina nagrade je 50 → 25 → 12,5 →…).[22] Ukupna emisija bitkoina je ograničena, jer je zbir članova opadajuće geometrijske progresije, i neće premašiti 21 milion.[23] U maju 2014. godine u opticaju je bilo 12,7 miliona bitkoina, u julu 2021. godine u opticaju je bilo 18,77 miliona bitkoina.[24]

Prednosti i mane bitkoina[uredi | uredi izvor]

Prednosti[uredi | uredi izvor]

Sloboda[uredi | uredi izvor]

BTC je dizajniran sa slobodom na umu. Najvažnije, sloboda od vlasti koja kontroliše transakcije, uvodi takse i raspolaže novcem ljudi. Kada je u pitanju kupovina stvari, kriptovalute su postale legitimni način plaćanja poslednjih godina. Uzimajući u obzir postojanje brojnih ‘deep-veb’ tržišta koja primaju samo bitkoin, neke stvari možete da kupite lakše sa bitkoinom nego bilo kojom drugom valutom.

Prenosivost[uredi | uredi izvor]

Jedna od osnovnih karakteristika novca je prenosivost, što znači da se lako može nositi i koristiti. S obzirom da je BTC potpuno digitalan, praktično svaka suma novca se može poneti na usb-u ili se čak može čuvati onlajn.

Kriptovalute pružaju ljudima slobodu slanja i primanja novca samim skeniranjem QR koda ili klikom na onlajn novčaniku. Ne treba mnogo vremena, nema visokih naknada i novac prelazi od jedne osobe do druge bez nepotrebnih posrednika. Pristup internetu je sve što vam treba.

Izaberite svoju proviziju[uredi | uredi izvor]

Još jedna neosporna prednost bitkoin mreže je mogućnost biranja visine naknade transakcije ili čak neplaćanje provizije. Naknadu prima rudar, nakon što se kreira novi blok uz uspešan heš (hash). Obično pošiljalac plaća celu naknadu, dok se odbijanje naplate primaocu može smatrati nepotpunom isplatom.

Naknade su dobrovoljne prirode i služe rudarima kao podsticaj i kao osiguranje da će određena transakcija biti uključena u stvaranje novog bloka. Ovaj podsticaj funkcioniše i kao izvor prihoda rudarima, što im često donosi više novca nego rudarenje, naročito kad se uzme u obzir da će se rudarenje u budućnosti zaustaviti u potpunosti, kad se dostigne limit bitkoina.

Stoga tržište kriptovaluta traži od korisnika da izaberu između troškova i vremena čekanja. Viša naknada za transakciju značila bi bržu obradu, dok korisnici bez vremenskog ograničenja mogu uštedeti novac.

Bez kartica[uredi | uredi izvor]

Industrija platnih kartica obuhvata debitne, kreditne i pripejd kartice, elektronski novčanik, ATM i POS kartice i druge povezane poslove. Sačinjena je od svih organizacija koje čuvaju, obrađuju i prenose podatke o vlasnicima kartica, postoje strogi sigurnosni propisi i većina glavnih brendova kartica je deo toga.

Dok su objedinjena pravila i propisi dobri za velike kompanije, oni baš i ne uzimaju u obzir potrebe svakog pojedinca. Kada koristite BTC, ne treba da pristajete na sigurnosne standarde ove industrije, koji omogućuju ljudima da se odvoje na nova tržišta gde kreditne kartice nisu dostupne ili su nivoi prevara neprihvatljivo visoki.

Kao rezultat, korisnici dobijaju niže provizije, priliku da prošire svoja tržišta i snize svoje administrativne troškove.

Sigurnost i kontrola[uredi | uredi izvor]

Korisnici bitkoina mogu da kontrolišu svoje transakcije: niko ne može povući novac sa vašeg računa bez vašeg znanja i pristanka, kao što se ponekad dešava sa drugim vidovima plaćanja, i niko ne može ukrasti vaše informacije o plaćanju od trgovaca.

BTC korisnici mogu i da zaštite svoj novac rezervnim kopijama i šifrovanjem. Njihovi identiteti i lične informacije su uvek zaštićeni, jer se nijedna od njih ne mora otkriti da bi se plaćanje izvršilo.

Transparentno i neutralno

Svaka pojedinačna transakcija, kao i svaka informacija u vezi sa njom, uvek je dostupna svakome u blokčeinu, može se proveriti i koristiti u realnom vremenu. BTC protocol je šifrovan i zbog toga ga nijedan čovek ili organizacija ne može kontrolisati i manipulisati njime. Mreža je decentralizovana tako da je niko nikada ne bi u potpunosti kontrolisao. Zato će BTC uvek da bude neutralan, transparentan i predvidljiv.

Nemogućnost falsifikovanja[uredi | uredi izvor]

Jedan od najpopularnijih načina falsifikovanja u digitalnom svetu je upotreba istog novca dva puta, čineći obe transakcije prevarantskim. Naziva se „dupla potrošnja“. BTC, kao i mnoge druge kriptovalute, koristi se blokčein tehnologijom i sa još nekoliko različitih konsenzusnih mehanizama ugrađenih u sve BTC algoritme, kako bi se suprotstavio ovome.

Mane[uredi | uredi izvor]

Pravna pitanja[uredi | uredi izvor]

Pravni status bitkoina drastično varira od zemlje do zemlje. U nekim se njegovo korišćenje i upotreba podstiče, dok je u drugima nelegalan i zabranjen.

Dosta se brinulo o privlačnosti bitkoina kriminalcima, neke vesti ukazuju da se njegova popularnost u potpunosti oslanja na mogućnost trošenja na nelegalne stvari. Zaista, kada se zloglasno internet crno tržište Silk Road zatvorilo, bitkoinu je instant smanjena vrednost.

Nivo priznavanja[uredi | uredi izvor]

BTC je priznat i legalan u mnogim zemljama, međutim, neke od svetskih vlada još uvek ne poseduju propise za njega, dok su ga druge otvoreno zabranile.

Većina poslova, bilo malih ili velikih, još uvek ga je potpuno nesvesna. Skoro je nemoguće napustiti sve ostale valute i koristiti isključivo BTC.

Izgubljena šifra[uredi | uredi izvor]

Šifa je jedinstvena alfanumerička lozinka neophodna za pristup bitkoin novčaniku. Gubljenje te šifre suštinski znači gubljenje novčanika. Međutim, većina novih novčanika ima rezervni kopije i obnavljajuće mehanizme, s tim što korisnik treba da ih podesi pre korišćenja.

Nestalnost[uredi | uredi izvor]

Cena bitkoina je imala svoje uspone i padove, prolazeći razne cikluse drastičnih skokova i padova, koje neki nazivaju “mehurima” i krahovima. Tokom svoje istorije BTC je osvajao nove visine, samo da bi održao veliki pad odmah potom. Vrednost mu je nepredvidljiva, drastično i brzo se menja, što može da uzrokuje značajnu finansijsku štetu nesmotrenom investitoru.

Kontinuirani razvoj[uredi | uredi izvor]

Budućnost bitkoina je krajnje nejasna. Trenutno, vlade i banke nisu u mogućnosti da kontrolišu BTC, gotovo je neregulisan. Međutim, što postaje veći i popularniji, to će se više vlada postarati da ga stavi pod kontrolu. Regulisan BTC bio bi sasvim drugačija vrsta valute.

Vrste novčanika[uredi | uredi izvor]

Desktop[uredi | uredi izvor]

Na računaru korisnika je instaliran desktop novčanik koji obezbeđuje potpunu kontrolu nad fondovima i relativnu sigurnost budžeta. Postoje debeli desktop novčanici, koji korisnicima omogućavaju preuzimanje mrežnih blokova i kontrolu njihove autentičnosti, kao i obezbeđivanje nezavisnog upravljanja bezbednošću svojih sredstava. S druge strane, tanki novčanici ne zahtevaju od korisnika da preuzmu blokove i mogu ih lako preuzeti na prenosivi uređaj.

Mobilni[uredi | uredi izvor]

Glavna prednost mobilnog novčanika je da su korisnička sredstva uvek na raspolaganju. To je vrlo zgodan način plaćanja roba skeniranjem QR-kodova. U nekim slučajevima korisnici mogu iskoristiti prednosti svojih pametnih telefona, ukoliko imaju mogućnost, da jednostavno prislone svoj telefon uz čitač bez potrebe da unose bilo kakve podatke. Jedna od najčešćih karakteristika svih mobilnih novčanika jeste da nisu u potpunosti bitkoin klijenti. To je zato što kompletan bitkoin klijent mora da preuzme čitav blokčein, koji stalno raste i zahteva nekoliko gigabajta memorije.

Onlajn[uredi | uredi izvor]

Ako koristite mrežni novčanik, privatni ključevi korisnika se čuvaju na mreži, na serveru koji kontroliše neko drugi i koji je povezan na internet. Iako omogućava ljudima da lako pristupe svojim sredstvima sa bilo kog uređaja bilo gde u svetu, uvek postoji opasnost od hakovanja servera ili čak organizacije koja vodi servis koji se brine o vašim bitkoinima. Taj rizik, međutim, može se značajno smanjiti primenom raznih mera sigurnosti.

Hardver[uredi | uredi izvor]

Hardverski novčanici su namenski prenosivi uređaji koji mogu držati privatne ključeve i pomažu u plaćanju. Postoji nekoliko različitih vrsta hardverskih novčanica, ali svi oni omogućavaju korisnicima da prenose u suštini svaku količinu novca u džepu.

Papirni[uredi | uredi izvor]

Možda jedna od najsigurnijih opcija za skladištenje bitkoina, papirni novčanik u osnovi je dva QR koda, koji se generišu koristeći određenu uslugu. Jedan od njih je javni ključ, adresa koja se može koristiti za prijem BTC-a. Druga je privatni ključ, pomoću kog možete trošiti bitkoine koji se čuvaju na toj adresi.

Ekonomija[uredi | uredi izvor]

Bitkoin je digitalna imovina dizajnirana da radi u peer-to-peer transakcijama kao valuta. Bitkoin ima tri kvaliteta korisna u valuti, prema The Economist u januaru 2015. godine: "Teško ih je zaraditi, ograničeno je u ponudi i lako ih je potvrditi."[25] Po nekim istraživačima, od 2015. godine bitkoin funkcioniše više kao platni sistem nego kao valuta.[26]Ekonomisti definišu novac kao skladište vrednosti, medij razmene i obračunsku jedinicu,[27] ali je 2018. godine The Economist objavio da kriptovalute ne ispunjavaju ni jednu od ovih kriterijuma.[28]

Prema istraživanjima sa Univerziteta Kembridža, između 2,9 miliona i 5,8 miliona jedinstvenih korisnika je koristilo novčanik za kriptovalute 2017. godine, većina za bitkoin. Broj korisnika se drastično povećao od 2013. godine, kada je bilo između 300,000 i 1,3 miliona korisnika.[29]

Zbog decentralizovane prirode Bitkoina i njegovom trgovinom na mnogim berzama širom sveta, regulacija bitkoina je teška. Međutim upotreba bitkoina može biti kriminalizovana, a zatvaranje berzi i peer-to-peer ekonomiju u datoj zemlji predstavljao bi defakto zabranu.[30] Pravni statusi bitkoina variraju od zemlje do zemlje i još uvek nije definisan u nekim dok je u drugim u stanju menjanja. Regulacije i ukidanja koji se primenjuju na bitkoin obično utiču i na slične kriptovalute.[31]

Pravni status, porezi i propisi[uredi | uredi izvor]

Prema Kongresnoj biblioteci "apsolutna zabrana" na trgovinu ili korišćenje kriptovaluta važi za 8 država: Alžir, Egipat, Boliviju, Irak, Maroko, Nepal, Pakistan i Ujedinjene Arapske Emirate. A "zapletenu zabranu" važi za 15 država:Bahrein, Bangladeš, Kinu, Kolumbiju, Dominikansku republiku, Indoneziju, Iran, Kuvajt, Lesoto, Litvaniju, Makau, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Taivan

Regulatorna upozorenja[uredi | uredi izvor]

CFTC izdala je četiri "Upozorenja o kupcima" za bitkoin i srodne investicije[32]. U upozorenju iz jula 2018. godine naglašeno je da je trgovina u bilo kojoj kripto valuti često spekulativna, a postoji rizik od krađe od hakovanja i prevare. Savetnik u decembru 2017. upozorio je da su virtualne valute rizične jer:

  • razmene nisu regulisane ili nadgledane od strane vladine agencije
  • na razmenama možda nedostaje sistemska zaštita i zaštita korisnika
  • velike promene cena i "skokovi i padovi"
  • krađa i hakovanje
  • manipulacija tržištem
  • samoupravljanje razmenama

SEC je takođe izdala upozorenja. "Upozorenje za investitore" je u maju 2014. upozorilo da bi investicije koje se tiču bitkoina mogle imati visoku stopu prevare i da bi investitori mogli biti traženi na sajtovima društvenih medija. Raniji "Upozorenje za investitore" upozorilo je na upotrebu bitkoina u Poncijevim prevarama.[33]

Evropska bankarska uprava izdala je upozorenje u 2013. fokusirajući se na nedostatak regulacije bitkoina, šansu da razmena bude hakovana, nestabilnost cene bitkoina i o opštoj prevari.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bernard, Zoë. „Everything you need to know about Bitcoin, its mysterious origins, and the many alleged identities of its creator”. Business Insider. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  2. ^ "Hal Finney received the first Bitcoin transaction. Here's how he describes it" (na jeziku: engleski), 11. 5. 2019, Pristupljeno 12. 05. 2019 
  3. ^ Kharpal, Arjun (18. 6. 2018). „Everything you need to know about the blockchain”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  4. ^ McMillan, Robert (18. 12. 2013). „Who Owns the World's Biggest Bitcoin Wallet? The FBI”. Wired. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  5. ^ Simonite, Tom. „Meet Gavin Andresen, the most powerful person in the world of Bitcoin”. MIT Technology Review (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  6. ^ Vigna, Paul (17. 1. 2016). „Is Bitcoin Breaking Up?”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  7. ^ „A Solution To Bitcoin’s Governance Problem”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  8. ^ Moore, Tyler; Edelman, Benjamin; Christin, Nicolas; Böhme, Rainer. „Bitcoin: Economics, Technology, and Governance”. Journal of Economic Perspectives (na jeziku: engleski). 29 (2): 213—238. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.29.2.213. 
  9. ^ a b „Bitcoin Price Chart and Tables | Finance Reference”. www.officialdata.org. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  10. ^ McMillan, Robert (30. 8. 2013). „Ex-Googler Gives the World a Better Bitcoin”. Wired. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  11. ^ Yang, Stephanie (31. 1. 2018). „Want to Keep Up With Bitcoin Enthusiasts? Learn the Lingo”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  12. ^ Bustillos, Maria (1. 4. 2013). „The Bitcoin Boom” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 12. 05. 2019. 
  13. ^ „Cryptocurrency exchange theft surges in first half of 2018: report”. Reuters (na jeziku: engleski). 3. 7. 2018. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  14. ^ „Cryptocurrencies Tumble After $32 Million South Korea Hack”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  15. ^ „www.rtv.co.rs, RT Vojvodine: EU upozorava na rizik od bitkoina”. Arhivirano iz originala na datum 03. 03. 2014. Pristupljeno 18. 12. 2013. 
  16. ^ Bitcoin now accepted by 100,000 merchants worldwide
  17. ^ Bitcoin - kurz a jeho pád | E15.cz
  18. ^ „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System” (PDF). bitcoin.org. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  19. ^ „Bitcoin currency value reaches record high of $147 before plunging down”. theguardian.com. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  20. ^ „Bitcoin offers speedy currency, poses high risks”. purdueexponent.org. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  21. ^ „How a cloud computing company is helping people mine for bitcoin”. cnbc.com. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  22. ^ „What is the Bitcoin Halving (Halvening)?”. buybitcoinworldwide.com. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  23. ^ „Bitcoin vs Litecoin Guide”. comparebrokers.co. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  24. ^ „Number of Bitcoins in circulation worldwide from October 2009 to August 15, 2021”. statista.com. Pristupljeno 19. 08. 2021. 
  25. ^ „The magic of mining”. The Economist. 8. 1. 2015. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  26. ^ Journal of Economic Perspectives (na jeziku: engleski), 28. 1. 2019, Pristupljeno 16. 05. 2019 
  27. ^ „Money from nothing”. The Economist. 15. 3. 2014. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  28. ^ „Bitcoin and other cryptocurrencies are useless”. The Economist. 30. 8. 2018. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  29. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 10. 4. 2017. Arhivirano iz originala na datum 10. 04. 2017. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  30. ^ „China May Be Gearing Up to Ban Bitcoin”. pastemagazine.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  31. ^ Social Science Research Network (na jeziku: engleski), 12. 5. 2019, Pristupljeno 16. 05. 2019 
  32. ^ „Bitcoin | U.S. COMMODITY FUTURES TRADING COMMISSION”. cftc.gov. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  33. ^ „Investor Alert: Bitcoin and Other Virtual Currency-Related Investments | Investor.gov”. www.investor.gov. Pristupljeno 16. 05. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]