Blizanac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Italijanski blizanci

Blizanci predstavljaju dva embriona koja se u telu majke istovremeno razvijaju i rode se neposredno jedan posle drugog. Ako se radi o tri, četiri ili više embriona onda su u pitanju trojke, četvorke, petorke itd.

Kod čoveka, a i ostalih sisara, razlikuju se:

  • dvojajčani ili fraternalni, dizigotni, bigerminalni blizanci i
  • jednojajčani, koji se nazivaju još i identični, monozigotni, monogerminalni.

Dvojajčani blizanci[uredi]

Dvojajčani blizanci su oni blizanci koji se razvijaju iz dve jajne ćelije od kojih je svaka oplođena drugim spermatozoidom. Mogu da budu istog ili različitih polova, a po genetskom sastavu su različiti onoliko koliko su različita i braća/sestre koja nisu blizanci.

Razlikuju se dva tipa ovih blizanaca:

  • oni koji su poreklom iz dve jajne ćelije koje su se razvijale u zasebnim Grafovim folikulima; kod njih svako jaje ima posebnu ovojnicu (deciduu) i placente su udaljene jedna od druge;
  • oni koji su poreklom iz dve jajne ćelije koje su se razvijale u istom Grafovom folikulu; njihove placente su blizu jedna drugoj i imaju zajedničku ovojnicu.

Pored dvojajčanih mogu se javiti i višejajčani blizanci. Postoji određeno pravilo da što su blizanci brojniji time se ređe javljaju u ljudskim populacijama. Dakle, najbrojniji su dvojajčani, dok procenat opada kada se radi o trojkama, četvorkama itd.

Procenat javljanja blizanaca varira kod različitih naroda. Dvojajčani blizanci su najbrojniji u Belgiji, Finskoj, Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, dok se najređe javljaju kod Kineza (0,3%) i Vijetnamaca (samo 0,01%).

Kod dvojajčanih blizanaca može se dogoditi da jajne ćelije budu oplođene spermatozoidima dva muškarca. To dokazuje slučaj kada su rođeni blizanci od kojih je jedan bio belac, a drugi mešanac belca i crnca.

Jednojajčani blizanci[uredi]

Jednojajčani blizanci nastaju oplođenjem jedne jajne ćelije jednim spermatozoidom, a neposredno posle oplođenja dolazi do podele oplođenog jajeta na dva jednaka dela. Pošto se oplođeno jaje podeli mitozom (vidi brazdanje) oni su genetički potpuno identični pa su usled toga i istog pola. Jednojajčani blizanci se smatraju prirodnim klonovima. Slično dvojajčanim blizancima i jednojajčani mogu biti trojke, četvorke i petorke.

Ako se oplođena jajna ćelija ne podeli potpuno, već nekim delom embrioni ostaju spojeni onda mogu nastati tzv. sijamski blizanci ili dvojne nakaze Sijamski blizanci su često jedan prema drugome simetrični kao lik u ogledalu (vidi sliku). Učestalost jednojajčanih blizanaca kod svih naroda je skoro jednaka tj. iznosi oko 0,2% za dvojke.

najčuveniji sijamski blizanci
Sijamski blizanci
Sijamski blizanci kod životinja

Literatura[uredi]

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986

Spoljašnje veze[uredi]