Bogdan Beleslin
| Bogdan Beleslin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. avgust 1935. |
| Mesto rođenja | Senta, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 2001. (65/66 god.) |
| Mesto smrti | Brestovik, Beograd, SR Jugoslavija |
| Obrazovanje | Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Polje | Patofiziologija |
| Institucija | Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Mentori | Ljubodrag Mihailović |
| Poznat po | Tehnika intraćelijskih mikroelektroda |
| Brat Dušan Beleslin | |
Bogdan Beleslin (Senta, 4. avgust 1935 — Beograd, 2001) bio je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i jedan od vodećih neuronaučnika u Srbiji i bivšoj SFRJ. Bio je predsednik Jugoslovenskog društva za biofiziku. Njegov najveći naučni doprinos je uvođenje tehnike intraćelijskih mikroelektroda u Srbiji.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bogdan Beleslin je završio Medicinski fakultet u Beogradu 18. septembra 1959. U toku studija bio je jedne godine demonstrator na Institutu za fiziku a dve godine na Institutu za farmakologiju. Kao student dobio je prvu nagradu za rad "Uticaj izvesnih inhibitora aminooksidaza na vaskularne efekte 5-hidoksitriptamina" koji je izlagao na Kongresu studenata medicine 1959. godine.
Za lekara pripravnika na Institutu za patološku fiziologiju postavljen je 15. oktobra 1960. godine. Za asistenta izabran je 1961. a reizabran 1965, 1968. i 1971. godine. U zvanje docenta izabran je 1971. a reizabran 1976. godine. Iste godine izabran je za vanrednog profesora a reizabran je 1982. godine.
Bio je istaknuti elektrofiziolog i neuronaučnik višegodišnji upravnik Instituta. Jedan je od osnivača Jugoslovenskog društva za biofiziku.[1]
Stručno-naučni rad[uredi | uredi izvor]
U toku svoga rada kao asistent Dr Bogdan Beleslin ja 1963. godine prisustvovao seminaru iz elektrofiziologije u Beogradu, koji je vodio profesor Aleksandar Mauro sa Rokefelerovog Univerziteta.[2] Proveo je mesec dana u laboratoriji profesora Feldberga u Nacionalnom Institutu za medicinska istraživanja u Londonu. Od oktobra 1964. do maja 1966. godine u odeljenju profesora Dr Harija Grundfesta[3] na Kolumbija univerzitetu u Njujorku gde je radio na problemu stimulacije sa nametnutom voltažom i na problemu međućelijske komunikacije. U Marine Biochemical Laboratory u Vudsholu u SAD radio je po mesec dana 1968 i 1981. godine.
Magistarski rad pod naslovom "Studija spontanih pražnjenja potencijala šiljaka Recijusovih ganglijskih ćelija pijavice pomoću mikroelektroda" odbranio je 28. aprila. 1969. godine. Doktorsu disertaciju pod naslovom "Elektrotonička transmisija između ganglijskih ćelija pijavice u različitim jonskim uslovima" odbranio je 23. januara 1976. godine.
Bogdan Beleslin je autor niza naučnoistraživačkih radova, knjiga i monografija štampanih u zemlji i inostranstvu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Izveštaj komisije”. Bilten univerziteta u Beogradu. 8. mart 1983.
- ^ Kawai, Nobufumi; Mauro, Alexander; Grundfest, Harry. „Effect of Black Widow Spider Venom on the Lobster Neuromuscular Junctions”. Journal of General Physiology. Pristupljeno 29. 11. 2019.
- ^ Reuben, John (1995). „HARRY GRUNDFEST”. Biographical Memoirs. 66. Pristupljeno 29. 11. 2019.
