Pređi na sadržaj

Боја изван овог свемира

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boja izvan ovog svemira
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Colour Out of Space
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika
horor
Izdavanje
Datumseptembar 1927.

„Boja izvan ovog svemira” (engl. The Colour Out of Space) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u martu 1927. godine.[1] Lavkraft je počeo da piše ovu pripovetku odmah nakon što je završio svoj prethodni kratki roman, Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda, i usred poslednje revizije svog eseja o horor fantastici „Natprirodni horor u književnosti”. Nastojeći da kreira istinski vanzemaljski oblik života, crpeo je inspiraciju iz brojnih izvora beletristike i fikcije. Prvi put se pojavivši u septembarskom izdanju naučnofantastičnog časopisa Amazing Stories iz 1927. godine, „Boja izvan ovog svemira” postala je jedno od Lavkraftovih najpopularnijih dela i bila mu je lično omiljena pripovetka koju je napisao.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Ilustracija iz 2012. koja prikazuje misterioznu boju kako izlazi iz bunara na farmi Gardnerovih.[2]

Pripovedač, neimenovani geodet iz Bostona, opisuje svoje pokušaje da otkrije tajne iza zabačenog mesta koje meštani brda zapadno od Arkama nazivaju „prokletim vresištem”. U nemogućnosti da dobije bilo kakve informacije od meštana, protagonista traži starog i navodno ludog čoveka po imenu Ami Pirs, koji prenosi svoja iskustva sa farmerom po imenu Nejhum Gardner i njegovom porodicom koja je nekada živela na tom imanju.

Meteorit je pao na Nejhumovu zemlju više od pedeset godina ranije, u junu 1882. godine. U to vreme, lokalni naučnici uzimaju uzorak iz meteorita, i bivaju zbunjeni čudnim ponašanjem koje pokazuje. Uzorak nestaje preko noći nakon skladištenja u staklenoj čaši. Prilikom pokušaja da uzmu drugi uzorak iz meteorita, naučnici otkrivaju kuglu u meteoritu koja emituje čudnu boju. Oni su je „zapravo nazvali bojom samo po analogiji”, pošto je bila van opsega bilo čega poznatog u vidljivom spektru. Jedan od naučnika udari čekićem u kuglu i ona se raspadne. Preko noći, meteorit nestaje nakon što ga udari grom.

Sledeće godine, Nejhumovi usevi rastu neprirodno veliki i obilni. Kada otkrije da su, uprkos svom izgledu, nejestivi, postaje uveren da je meteorit otrovao tlo. Tokom sledeće godine, problem se širi na okolne biljke i životinje, menjajući ih na neobične načine. Sva vegetacija na farmi počinje da postaje siva i krta.

Gospođa Gardner poludi, a Nejhum odlučuje da je drži zaključanu na tavanu. Vremenom, porodica postaje izolovana od susednih farmera, a Pirs postaje njihov jedini kontakt sa spoljnim svetom. Pirs obaveštava Nejhuma da im se voda iz bunara zagadila i predlaže da se iskopa novi izvor, ali Nejhum odbija da posluša njegov savet. Tadijus, jedan od Nejhumovih sinova, takođe poludi, a otac ga zaključava u drugu sobu na tavanu. Stoka počinje da poprima uznemirujuće oblike i umire. Kao i usevi, njihovo meso je nejestivo. Tadijus umire na tavanu, a Nejhum sahranjuje njegove ostatke iza farme. Mervin, još jedan od Nejhumovih sinova, nestaje dok uzima vodu iz kontaminiranog bunara.

Nakon nekoliko nedelja bez kontakta sa Nejhumom, Pirs posećuje imanje. U njegovoj kući sreće Nejhuma i shvata da je i on, kao i njegova žena i sin, poludeo. Kada ga pita o Zenasu, poslednjem preostalom sinu, Nejhum mu kaže da Zenas „živi u bunaru”. Pirs se penje stepenicama na tavan i otkriva da je gospođa Gardner poprimila užasan oblik. Naglašeno je da je Pirs ubija iz milosrđa. Kada se spusti niz stepenice, otkriva da se i Nejhum užasno deformisao. Nejhum u trenutku lucidnosti kaže Pirsu da je za sve kriva boja koja je stigla meteoritom i da je izvlačila život iz okoline. Ubrzo nakon toga, Nejhum umire.

Pirs odlazi i vraća se na imanje sa šestoricom ljudi. Oni otkrivaju i Mervinove i Zenasove erodirajuće skelete na dnu bunara, zajedno sa kostima nekoliko drugih stvorenja. Dok razmišljaju o svojim otkrićima u kući, boja počinje da se izliva iz bunara. Drveće počinje da se trese, a sivi organski materijal na farmi počinje da slabo sija bojom. Prisutni beže iz kuće dok boja leti iz bunara u nebo i nestaje. Sam Pirs se vraća nazad nakon što je boja nestala i svedoči da je jedan preostao deo boje pokušavao da se nakratko uzdigne, ali nije uspeo i vratio se u bunar. Saznanje da deo boje još uvek boravi na Zemlji dovoljno je da poremeti njegovo psihičko stanje. Kada se neki od ljudi vrate sledećeg dana, pronalaze samo Pirsovog mrtvog konja, hektare sive prašine i netaknute neorganske materije. Nakon što su čuli glasine o tome šta se dogodilo, mnogi meštani odlučili su da se odsele.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Lavkraft je počeo da piše „Boju izvan ovog svemira” u martu 1927, odmah nakon što je završio Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda.[3] Međutim, dok je pisao priču, takođe je kucao završni nacrt svog eseja o horor fikciji, „Natprirodni horor u književnosti”.[4] Iako je sam autor tvrdio da je bio inspirisan novoizgrađenim rezervoarom Situejt na Roud Ajlandu, proučavalac Lavkrafta S. T. Džoši veruje da je i planirani rezervoar Kvabin u Masačusetsu verovatno uticao na njega. Američki pisac i entuzijasta palp fikcije Vil Mari navodi istraživača paranormalnog Čarlsa Forta i „kamene groma” (stene koje iscrtavaju munje koje su možda pale sa neba) koje opisuje u Knjizi prokletih, kao moguću inspiraciju za ponašanje meteorita.[5] Endi Troj tvrdi da je priča bila alegorija na izveštavanje novina The New York Times o skandalu kada je nekoliko devojaka bilo izloženo radijaciji zbog farbanja radijumskih brojčanika, kao i da su simptomi porodice Gardner odgovarali novinskom opisu nekroze radijuma.[6]

Lavkraft je bio zaprepašćen preterano ljudskim prikazom vanzemaljaca u drugim delima fikcije, a njegov cilj za „Boju” je bio da stvori entitet koji je zaista vanzemaljski.[7] Pri tome je crpeo inspiraciju iz brojnih izvora koji su opisivali boje izvan vidljivog spektra. Džoši takođe ukazuje na Modernu nauku i materijalizam Hjua Eliota, publicističku knjigu iz 1919. godine u kojoj se pominju „ekstremno ograničena” ljudska čula, npr. mnogi „eterični talasi” udaraju u oči: „Većinu ne može da opazi mrežnjača uopšte”.[8] Lavkraft je ranije koristio ovaj koncept, u svojoj pripoveci „S one strane”.[8] „Boja izvan ovog svemira” je završena u martu 1927. i objavljena je u časopisu Amazing Stories u septembru iste godine.[9] Priču je ilustrovao H. M. de Aragon, umetnik koji je povremeno ilustrovao dela za ovaj časopis.[10]

Prijem i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana časopisa Amazing Stories, septembar 1927. (gde je prvi put objavljena ova pripovetka)

„Boja izvan ovog svemira” je postala jedino delo iz časopisa Amazing Stories koje je uključeno u antologiju Edvarda O'Brajena Najbolje američke pripovetke,[11] koja se pojavila 1928. godine.[4] Hugo Gernsbek, osnivač časopisa, platio je Lavkraftu samo 25 dolara za priču i kasnio je u tome, zbog čega je Lavkraft nazvao izdavača „Hugo pacov”.[11] Nikada više ništa nije dostavio ovom listu.[9] Lavkraft nije napisao još jednu veliku pripovetku sve do sledeće godine, kada je napisao „Danički užas”, iako je u međuvremenu pisao kraće priče „Ibid”, „Istorija Nekronomikona” i „Narod iz davnina”.

Pored toga što je Lavkraftu bila lično omiljena priča,[7][12] kritičari generalno smatraju „Boju izvan ovog svemira” jednim od njegovih najboljih dela, i prvim sa njegovim zaštitnim znakom mešanja naučne fantastike i horora.[9] Lavkraftov proučavalac Donald R. Berleson je opisao priču kao „jednu od njegovih stilski i konceptualno najboljih kratkih priča”.[13] S. T. Džoši hvali ovo delo kao jedno od Lavkraftovih najboljih i najstrašnijih, posebno zbog neodređenosti opisa istoimenog entiteta. Takođe je pohvalio ovo delo kao Lavkraftov najuspešniji pokušaj da stvori nešto potpuno izvan ljudskog iskustva, pošto je motiv entiteta (ako postoji) nepoznat i nemoguće je razaznati da li je „boja” emocionalna, moralna ili čak svesna.[7] Jedina njegova kritika je da je „samo malo predugačka”.[14] E. F. Blajler je opisao „Boju izvan ovog svemira” kao „odličnu priču, jedno od Lavkraftovih najboljih dela; po mom mišljenju najbolja originalna priča koja se pojavljuje u časopisu Amazing Stories”.[15] Godine 1984. objavljen je roman Boja izvan ovog vremena Majkla Šija kao nastavak originalne priče.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lovecraft, H. P. (1927). „The Colour Out of Space (scanned typoscript)”. Brown University Library, Brown Digital Repository. Pristupljeno 3. 11. 2022. 
  2. ^ Skopalik, Ludvik (21. 10. 2020). „The Art of Ludvik Skopalik”. Ludvik Skopalik. Pristupljeno 3. 11. 2022. 
  3. ^ Burleson, Donald R. (1983). H. P. Lovecraft: A Critical StudyNeophodna slobodna registracija. Westport, Connecticut: Greenwood Press. str. 243. ISBN 978-0-313-23255-8. OCLC 299389026. S2CID 190394934. 
  4. ^ a b Joshi, S. T. (2001). A Dreamer and a Visionary: H. P. Lovecraft in His Time. Liverpool Science Fiction Texts and Studies. 26 (First izd.). Liverpool University Press. str. 257. ISBN 978-1-84631-299-1. JSTOR j.ctt5vjhg7. OCLC 276177497. doi:10.5949/upo9781846312991. 
  5. ^ Murray, Will, "Sources for 'The Colour Out of Space'", Crypt of Cthulhu No. 28 (Yuletide 1984), pp. 3-5; cited in S. T. Joshi, Annotated Lovecraft, p. 70.
  6. ^ Troy, Andy (avgust 2015), „"A Stalking Monster": The Influence of Radiation Poisoning on H. P. Lovecraft's "The Colour out of Space"”, Lovecraftian Proceedings No. 1: Papers from Necronomicon Providence 2013, New York: Hippocampus Press, str. 33—51 
  7. ^ a b v Joshi, S. T. (1996). A Subtler Magick: The Writings and Philosophy of H.P. Lovecraft (Third izd.). Berkeley Heights, New Jersey: Wildside Press. str. 136. ISBN 1-880448-61-0. OCLC 4566934. S2CID 169172551. 
  8. ^ a b Joshi, S. T., "The Sources for 'From Beyond'", Crypt of Cthulhu No. 38 (Eastertide 1986): 15-19
  9. ^ a b v Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2001). An H.P. Lovecraft Encyclopedia (First izd.). Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. str. 43, 294. ISBN 0-313-01682-8. OCLC 608158798. 
  10. ^ Ashley, Mike; Lowndes, Robert A. W. (2004). The Gernsback Days: A Study of the Evolution of Modern Science Fiction From 1911 to 1936. Rockville, Maryland: Wildside Press. str. 80. ISBN 0809510553. 
  11. ^ a b Ashley, Michael (2000). The History of the science fiction magazine. Liverpool University Press. str. 320. ISBN 0-85323-855-3. 
  12. ^ Burleson, Donald R. (1990). Lovecraft: Disturbing the Universe (First izd.). Lexington, Kentucky: University Press of Kentucky. str. 107. ISBN 978-0-8131-9319-9. JSTOR j.ctt130jf9h. OCLC 895675279. 
  13. ^ Burleson, "Critical", p. 135
  14. ^ Joshi, "Subtler", p. 137
  15. ^ Bleiler, E. F. (1998). Science-fiction : the Gernsback years : a complete coverage of the genre magazines from 1926 through 1936. Kent, Ohio: Kent State University Press. str. 261–262. ISBN 9780873386043. 
  16. ^ D'Ammassa, Don (2009-01-01). Encyclopedia of Fantasy and Horror Fiction. New York City: Infobase Publishing. str. 315. ISBN 978-1438109091. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боја_изван_овог_свемира&oldid=27432406”