Радијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радијум,  88Ra
Radium226.jpg
Општа својства
Име, симбол радијум, Ra
Радијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Ba

Ra

(Ubn)
францијумрадијумактинијум
Атомски број (Z) 88
Група, блок група 2
(земноалкални метали)
, s-блок
Периода периода 7
Категорија   земноалкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 226 u
Ел. конфигурација [Rn]7s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 973 K (700 °C)
Тачка кључања 2.010 K (1737 °C)
Густина 5000 kg/m3
Моларна запремина 41,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије 37 kJ/mol
Топлота испаравања 136,8 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 94 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,89 (Полинг)
0,97 (Олред)
Енергије јонизације 1: 509,3 kJ/mol
2: 979 kJ/mol
3: 3300 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 215 pm
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Регуларна просторноцентрирана кристална структура за радијум
Топл. водљивост 18,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1×106 S/m
референцеВикиподаци

Радијум (Ra, лат. radium) је земноалкални метал IIA групе.[1][2] Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.

Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.

Радијум су открили Пјер Кири у Марија Кири у Паризу 1898. године.

Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (енгл. parts per million).

Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.

Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (енгл. parts per million).

У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]