Метеорит

Метеорит Виламет

Метеорит је метеорид који не сагори у Земљиној атмосфери већ падне на Земљу. Пре него што уђе у атмосферу, тело се назива метеороид. Само већи метеороиди могу да доспеју до површине, а да не сагоре потпуно. Око 60 посто метеорита су стеновитог састава, а остатак су гвоздени метеорити. Њиховом хемијском анализом показало се да је материја у васиони јединствена и састављена од истих хемијских елемената.

Метеоритски кратери[уреди | уреди извор]

Метеорити могу бити фактори креирања рељефа Земљине површине. Они на површини стварају левкаста удубљења већих или мањих размера, слична вулканским кратерима. Метеоритски кратери разликују се од вулканских према начину постанка и материјалу од којих су изграђени. Они су једини облици у рељефу Земљине површине изграђени деловањем космичких сила.

Према начину на који су настали издвајају се експлозивни и ударни метеоритски кратери. Експлозивни метеоритски кратери формирају се услед експлозије при удару метеорита у Земљину површину. Екскплозија се јавља као последица преобраћања огромне кинетичке енергије метеорита у топлотну, при чему основна маса метеорита прелази у пару, а на површини заостаје удубљење. Ширина овако насталих кратера је до 100 m. Ударне метеоритске кратере стварају метеорити тешки више десетина тона, који не сагоревају у атмосфери, већ се заривају дубоко у Земљину површину. Димензије ових кратера варирају у врло широким границама.

На Земљину површину ретко падају џиновски метеорити који стварају метеоритске кратере. До сада је пронађено у рељефу Земљине површине свега око 20 великих метеоритских кратера. Услед деловања процеса ерозије, кратери који имају већу геолошку старост од преисторијске не могу се очувати у рељефу.

Највећи ударни метеоритски кратер на Земљи је кратер Чаб, на Лабрадору (Канада). Откривен је 1946. године из авиона. Широк је 3.600 m, а дубок 550 m. Данас је испуњен водом, те представља језеро. Примери експлозивних метеоритских кратера су кратери настали експлозијом Тунгуског метеорита, у Сибиру 1908. године. Тунгуски метеорит био је тежак најмање 2.000 t. До сада је пронађено 10 кратера, ширине 10-50 m, дубине до 4 m.

Један од изразитијих и већих метеоритских кратера на Земљи је Ђаволов кањон у Аризони. Широк је 1.200 m, а дубина му достиже 180 m. Метеорит који је створио кратер пао је пре око 5.000 година, а био је тежак неколико хиљада тона. При удару у Земљину површину избацио је растресит материјал који се нагомилао у виду прстенастог бедема висине 45 m. Гвоздено-никлена маса метеорита налази се на дубини од 420 m.

Џиновски метеоритски кратер пречника око 100 km откривен је 1971. године у области Краснојарска, у Сибиру. Створен је пре више милиона година падом астероида чији се пречник процењује на 1.500 m, а који се зарио до дубине од 300 m.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.