Brit Hakanaim

Brit Hakanaim (hebr. בְּרִית הַקַנַאִים, bukvalan prevod: Zavet Zilota) je bila radikalna jevrejska organizacija koja je delovala u Izraelu između 1950. i 1953. godine, a zalagala se protiv trenda sekularizacije u zemlji. Grupu su činili studenti Porat Jozef Ješive u Jerusalimu i na vrhuncu je imala više od 35 članova. Među njenim članovima bili su rabin Mordehaj Elijahu, koji je kasnio služio kao glavni sefadski izraelski rabin, i Šlomo Lorinc, koji je kasnije bio predsednik Odbora za finansije Kneseta kao član Agudat Jizraela. Krajnji cilj ovoga pokreta bio je nametanje jevrejskog zakona u Izraelu i uspostavljanje halahaičke države.

Aktivnosti

Članovi organizacije trenirali su se koristeći ukradeno oružje. Prvu akciju su pokrenuli u vidu nasilne kampanje u januaru 1951. g. Osamnaestoga januara su zapalili 13 privatnih automobila u severnom Jerusalimu. Ti automobili su bili u vlasništvu ljudi koji su radili na šabat, a vreće natopljene uljem bačene su i u garažu kompanije „Eged bas” koja je služila za javni prevoz tokom tog praznika. U februaru 1951. g., 12 vozila, uključujući i taksije, i jedna mesarska radnja (koja ne prodaje košer proizvode) su zapaljene, a restoran koji je počeo sa radom na šabat je bombardovan.

Najambiciozniji plan udruženja je bio izvođenje istovremenih terorističkih napada na Kneset i Ministarstvo odbrane tokom debate o regrutaciji žena u Izraelske odbrambene snage. (Ta debata se završila odlukom da i žene služe vojni rok.) Prvobitni plan je bio da podmetnu bombu u Kneset i spaliti sve arhive u kancelariji za regrutaciju Ministarstva odbrane. Međutim, lideri grupe su strahovali da će takva akcija izazvati oštar odgovor izraelskih službi bezbednosti i ugroziti njihove živote. Organizacije je zatim modifikovala plan na bacanje bombe na knesetski plenum i isključenje struje. Međutim, tada su već agenti Šabaka uspeli da se ubace tajno u grupu, pa su upozorili vlasti koje su pohapsile ovu grupu. Posle istraga, većina članova je postepeno puštena, ali su četvorica procesuirana i izrečene su im zatvorske kazne u periodu od šest meseci do godinu dana. Tokom perioda njihovoga pritvora pojavili su se navodi o nedoličnom ponašanju policije (mučenju) u postupanju sa pritvorenicima i otvorena je istraga na nivou parlamenta.

Dana 26. maja 1953. g., dvojica članova grupe je presretnuta na putu do Ministarstva prosvete u kom su planirali da podmetnu bombu u znak protesta zbog prosvetnoga sistema.