Šabat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Makedonska srebrna kutija šibica za Šabata

Šabat (hebrejski: שבת, shabbāt) je praznik Jahvinog saveza sa Jevrejima.[1] On je sedmi dan u nedelji, dan veselja i odmora.[2][3] Prema biblijskom izvještaju, Bog je šest dana stvarao svet, a sedmi se dan odmarao.

Šabat počinje petkom uveče, a traje do subote uveče. Petkom se uređuje dom i pripremaju jela. Nakon službe u sinagogi gde se čita iz svitka Tore, pale se sveće i priprema svečani ručak. Taj dan svi provode u krugu porodice.

Викицитати „"Dan subotni obdržavaj i svetkuj, kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj"

(Ponovljeni zakon 5, 12)”

Uz šabat postoji i subotnja godina, jer po židovskom zakonu i zemlja ima pravo na počinak. Te se godine svako polje ostavlja na ugaru, a ono što raste na njemu (poput maslina i grožđa) namenjeno je siromasima.

Od reči šabat je nastao naziv za subotu u mnogim jezicima.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Joseph, Max (1943). „Holidays”. Ур.: Landman, Isaac. The Universal Jewish Encyclopedia: An authoritative and popular presentation of Jews and Judaism since the earliest times. 5. Cohen, Simon, compiler. The Universal Jewish Encyclopedia, Inc. стр. 410. 
  2. "Histoire du peuple hébreu". André Lemaire. Presses Universitaires de France 2009 (8e édition), p. 66
  3. Eviatar Zerubavel (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 0-226-98165-7. 

Spoljašnje veze[уреди]