Brod bolnica Sveti Franjo Asiški

Brod bolnica Sveti Franjo Asiški
Brod bolnica Sveti Franjo Asiški
Opšti podaci
Porinut	1901.
Glavne karakteristike
Dužina	49 m
Širina	9 m
Gaz	5,7 m
Snaga	300 KS
Posada	27

Brod bolnica Sveti Franjo Asiški je bio jedan od francuskih brodova koji je ostao zapamćen po tome što je u Prvom svetskom ratu prevozio mrtve srpske vojnike sa ostrva Vida, kraj Krfa, do plave grobnice u dubinama Jonskog mora između Krfa i kopna.

Brod je od januara do 23. marta 1916. godine u Krfskom kanalu sahranio 4.847 srpskih vojnika. Neki izvori navode brojku od 10.000 obrazlažući to činjenicom da se nije precizno beležio broj preveženih leševa.

Karakteristike broda

Brod Sveti Franjo Asiški je izgrađen u brodogradlištu u Nantu u kome je porinut u more 17. marta 1901. godine, bez prateće ceremonije jer je prema pisanju ondašnjih novina ceremonija izostala zbog lošeg vremena. Nakon nekoliko dana obavljeno je krštenje, na kome je Monsenjer Ruart, nantski biskup, blagosiljao brod i dao mu ime Sveti Franja Asiški.

Po svojoj konstrukciji, brod je bio mala i lagana škuna, dugačka 49 m i široka 9 m, sa tri jarbola i pomoćnim motorom od 300 KS. Ukupna zapremina broda bila je 401 bruto registarske tona.

Projektanti broda su uspeli da u „malenu i usku škunu uguraju sve ono što su smatrali da je jednom bolničkom brodu potrebno”:

• skladište za opremu koje je bilo kod samog pramca, ispod palube,
• prostorije za posadu (odmah do skladišta za opremu),
• prostor sa lakiranim borovim kovčezima za smeštaj garderobe u utrobi broda,
• bolnica, sa svojim glavnim i pomoćnim prostorijama (sobom sa dvanaest metalnih, montažnih kreveta; operaciona sala, sa stočićem od borovine, obložen cinkom, apotekom na jednom i ormarima na drugom zidu, kupatilom sa tuš kabinom, sobom za medicinsku sestru i još jednnom velikom bolnička soba, u kojoj su se lako mogli montirati kreveti, i u njenom dnu oltar).
• mašinsko odeljenje, sa sobama za osoblje, u dnu potpaljublja, a na srednjem nivou bili su smešteni oficiri,
• kuhinja, odmah ispod palube i soba za dezinfekciju.

Na palubi je bila kabina komandnog mosta, tri jarbola i dva čamca za spasavanje, ili za lov na kitove, u zavisnosti od toga kom zadatku je škuna bila namenjena.

Vlasništvo, namena i posada

Brod je bio u vlasništvo Društva za pomorske radove (franc. Société des oeuvres de Mer), osnovanog krajem 19. veka sa zadatkom da pruža pomoć moreplovcima i njihovim porodicama.

Posada broda se sastojala od 27 članova, kapetana, dva oficira, sveštenika i doktora.

Kao bolnički brod, po pažljivo napisanom katalogu, Sveti Franja Asiški je bio predviđen za „34 ranjena mornara, i šest brodolomnika”. Ukupno, bez oficira, doktora i opata, na njemu je bilo mesta za 67 ljudi. Oficiri su bili odvojeni od mornara.

Istorija

Po porinuću i krštenju brod je 1901. godine prešao prvih pedesetak kilometara do Atlantika i krenuo ka Njufaundlandu, sa zadatkom da pruži podršku bolnici koja je tamo osnovana. U sastavu ove bolnice brod je bio sve do početka Prvog svetskog rata, kada je napustio Njufaundland i uplovio u Nant.

Godinu dana kasnije, 2. septembra 1915. godine, brod je rekvirirala francuska ratna mornarica. koja je 3. septembra 1915. godine za kapetana postavila poručnika Žozefa Le Tankufa.

Poručnik Žozef je sa novoj posadom brod oprao, ošmirglao, prefarbao i opremio potrebnom opremom. Mesec dana kasnije, 4. oktobra 1915. godine, Sveti Franja Asiški napustio je Nant i kod Sen Nazara uplovio u Atlantski okean, i u Oran je stigao 12. oktobra 1915. godine.

Brod u galipoljskoj kampanji

Francuska bolnica u Mudrosu iz koje je brod trebalo da pokupi ranjenike iz Galipoljske kampanje.

Brod napušta Oran 14. oktobra, i nakon dva dana plovidbe stiže u Bizertu, iz koje nakon pet dana kreće ka luci Mudros, na Limnosu, blizu Dardanela. Kapetan broda je dobio naređenje da dođe do uvale Anzak, danas plaže, na Galipolju, pokupi ranjenike, prebaci ih do velikog bolničkog broda Maheno, sačeka trijažu i lakše ranjenike prebaci do Mudrosa. Brod je po ovom naređenju sve do 17. januara 1916. godine pomagao u prevozu ranjenih vojnika Galipoljske kampanje.

U Mudrosu je kapetan je imao tehničke probleme. Sveti Franja Asiški nije bio opremljen ničim čime bi ranjenici sa čamaca mogli da se ukrcaju na brod. Projektni planovi predviđali su ulazak u luku, postavljanje mosta i uredno ukrcavanje u pratnji sestara i doktora. Zato je na moru svesno žrtvovao prednje jedro, od čije su prečke mornari napravili malu dizalicu kojom su, uz pomoć čekrka i užadi, do čamaca spuštali platforme, sklepane od dasaka i šatorskih krila. Na njih su ranjeni polagani u gomilama i prebacivani na brod. Ovaj izum pokazaće se idealan za posao koji ga je čekao.

Po novim naređenjima, brod isplovljava ka Krfu, i na odredište stiže 20. januara 1916. godine.

Plava grobnica

Kada više nije bilo moguće sahranjivati umrle srpske vojnike na ostrvu Vido, prvih nekoliko meseci 1916. godine je Sveti Franja Asiški svake noći prevozio 100 do 150 tela umrlih boraca i prepuštao ih dubinama Jonskog mora. Tako je nastala Plava grobnica, jedan od potresnijih trenutaka srpske istorije.

Tačno onoliko koliko je trajo i prelazak srpskih regruta preko Albanije trajalo je i spuštanje umrlih sa broda u Plavu grobnicu. Od silnih leševa brod više nije bio čist i beo, a mornari su „svaki slobodan trenutak koristili u pokušajima da speru smrad sa svojih uniformi”.

Plava grobnica - deo Jonskog mora naspram jugoistočne obale ostrva Krfa