Broj (vrsta reči)

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Broj (višeznačna odrednica).

Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih i imenskih vrsta reči (promena reči se vrši kroz padeže).

Dele se na:

• osnovne, kardinalne ili glavne (jedan, dva, tri..);
• redne (prvi, drugi, treći, četvrti, peti...);
• zbirne (dvoje, troje, četvoro, petoro...).

Najčešće stoje uz imenice, a sa njima se jedino redni brojevi slažu u rodu, broju i padežu.

Osnovni brojevi

Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri. Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za različite rodove — jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja kroz padeže (jedan, jednoga, jednome...).

Trebalo bi kroz padeže menjati i osnovne brojeve dva, tri, četiri, ali u praksi to retko ko čini. To se tiče dveju žena/dvaju ljudi, u praksi će se uglavnom čuti kao To se tiče dve žene/dva čoveka iako se ne smatra ispravnim oblikom. Međutim, većina ljudi upotrebiće ispravan oblik u slučajevima kao što je: Dajte nama troma/nama trima.

Redni brojevi

Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod:

šest → jedn. šesti, šesta, šesto.

Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmog(a), sto osmom(e)...

Zbirni brojevi

Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od broja četiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.

Pisanje brojeva

Osnovni i redni brojevi mogu se pisati ciframa, ali zbirni se mogu pisati samo slovima:

• jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset... — 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10...
• prvi, drugi, treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, deveti, deseti... — 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.... (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X)
• dvoje, troje, četvoro, petoro, šestoro, sedmoro, osmoro, devetoro, desetoro...

Iza rednih brojeva piše se tačka ukoliko su napisani arapskim ciframa — 1. a kada ih pišemo rimskim ciframa, podrazumeva se da su redni (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, osim u izuzetnim slučajevima kada se i iza njih može napisati tačka). Ukoliko posle rednog broja napisanog arapskim ciframa sledi neki znak interpunkcije, tačka se gubi.

Višečlani/složeni brojevi (24, 853/ XXIV) kada ih pišemo slovima, što se čini samo izuzetno, pišu se odvojeno (dvadeset (i) četiri, osamsto/osam stotina/ pedeset (i) tri/ dvadeset (i) četvrti). Naravno, to važi i za zbirne brojeve, koji se samo slovima i mogu pisati (pedeset (i) osmoro, šeststo/šest stotina (i) dvoje). Veznik i se u svim ovim slučajevima može i ne mora pisati. Rasprostranjena greška pisanja ovakvih brojeva spojeno, proističe iz običaja da se na čekovima, uplatnicama itd., iz bezbednosnih razloga dotični brojevi često pišu spojeno, što nikako ne pravda takvo pisanje.

Takođe, broj 600, slovima možemo pisati kao šeststo ili šest stotina. Rasprostranjena je greška šesto. Šesto je zapravo VI tj. 6. (npr. selo) po redu.

Literatura

• Klajn, I. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.