Valter V od Brijena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Valter V od Brijena
Walter V of Brienne.jpg
Valterov pečat
Datum rođenjaoko 1278.
Datum smrti15. mart 1311.(1311-03-15) (32/33 god.)
Mesto smrtiAlmiros
Atinsko vojvodstvo
DinastijaBrijeni
OtacIgo od Brijena
MajkaIzabela de la Roš
SupružnikŽana od Šatijona
PotomstvoValter VI od Brijena
Izabela od Brijena
Atinski vojvoda
Period1308-1311
PrethodnikGaj II de la Roš
NaslednikRodžer Deslaur
Armoiries Famille Brienne.svg


Valter V od Brijena (oko 1278—15. mart 1311.) je bio atinski vojvoda od 1308. do 1311. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je oko 1278. godine u Brijen le Šatou u departmanu Ob, Kraljevina Francuska. Valterov otac, Igo, bio je grof Brijena. Majka mu je bila Izabela de la Roš, ćerka Gaja I de la Roša, atinskog vojvode. Pripadao je porodici Brijena koji su nosili i titule jerusalimskog i kiparskog kralja, a držali su i Tarent i delove Sicilije. Valter je mladost proveo na Siciliji, u zamku u Agosti. Nakon smrti svoga oca Iga (1296), Valter je poneo titulu grofa Brijena, Konverzana i Lečea. Kao i njegov otac, i Valter je svoje oružje stavio u službu Napulja te je zarobljen u bici kod Gariljana 1300. godine. Oslobođen je dve godine kasnije nakon potpisivanja sporazuma u Kaltabeloti. Nakon smrti Gaja II de la Roša, rođaka Izabele de la Roš, Valter je postao atinski vojvoda (1308). Morao je da izdrži snažan pritisak episkog despota, vizantijskog cara Andronika II Paleologa i tesalskog vladara Jovana II Duke. Godine 1310. unajmio je ratnike Katalinske kompanije koji su pljačkali po Balkanu. Valter od Brijena se u mladosti borio protiv Katalinaca u Italiji. Govorio je njihovim jezikom. Angažovao je plaćenike koji su se za njegov račun šest meseci borili protiv Grka. Cena je bila visoka: četiri unci zlata po oklopljenom konjaniku i dva po lakom konjaniku, jedna za pešaka. Plaćalo se dva meseca unapred. Katalinci zauzimaju grad Domokos i tridesetak drugih tvrđava. Pljačkaju bogate ravnice Tesalije prisiljavajući grčke države da se izmire sa Valterom. Katalinci su priznanje i novčanu nagradu dobili i od pape Klimenta V (1305-1314). Međutim, Valter je odbio da ispuni svoj deo dogovora i da isplati plate za preostala četiri meseca. Umesto toga je vojvoda izabrao 200 konjanika i 300 pešaka Almogavera, platio im i dao zemlju kako bi ostali u njegovoj službi. Ostatku je naredio da napuste njegovu zemlju. Katalinci su najpre ponudili Valteru vazalan odnos kako bi zadržali zemlje koje su osvojili. Vojvoda je odbio njihov predlog i počeo pripreme da ih protera silom. U tu svrhu je okupio veliku vojsku svojih feudalaca. Među njima je najistaknutiji bio Albert Palavikini, grof Bodonica, Toma II de Otremankur, gospodar Salone i maršal Ahaje i baron Eubeje, Bonifacije od Verone. Rezultat je bitka kod Halmirosa, vođena 15. marta 1311. godine. Katalinci odnose veliku pobedu u bici. Sam Valter poginuo je u sukobu. Rodžer Deslaur, vođa Katalinaca, postao je atinski vojvoda ubrzo nakon bitke.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Valter je bio oženjen Žanom od Šatijona. Ona mu je rodila dvoje dece:

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Cawley, Charles, Latin Lordships in Greece, Medieval Lands database, Foundation for Medieval Genealogy
  • The Chronicle of Ramón Muntaner, translated into English by Lady Goodenough