Vata
Vata (nem. die Watte), tupfer (nem. der Tupfer) ili jednostavno vuneni jastučić nazivi su za vazdušasti materijal napravljen od vlakana i korišćen u medicinske i kozmetičke svrhe. Izumljen je ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i postoji u raznolikim oblicima i sa svakojakim osobinama. Pravi se kako od prirodnih, tako i od veštačkih materijala.
Opšte odlike[uredi | uredi izvor]
Sama vata predstavlja specifičan materijal, precizno opisan kao labava mreža međusobno povezanih vlakana i filamenata. Niska gustina tog materijala, odnosno njegova velika zapremina u odnosu na masu, potiče od takozvane upijajuće strukture, kao kod sunđera.[1]
Zbog takve strukture, vata se često naziva i jastučićima. Sastav materijala od kojeg se ovaj kozmetički i medicinski pribor pravi najčešće uključuje celulozna vlakna, pamuk, viskozu ili sintetička vlakna poput poliestera. Sem hemijskom analizom, sastav vate može se odrediti sagorevanjem. Ako je dim koji nastane izrazito neprijatnog mirisa, ona je od veštačkih materijala. Nasuprot tome, dim nastao sagorevanjem pamuka manje je neprijatan.[2]
U medicini, vuneni jastučići služe u svrhu sprečavanja krvarenja iz malih rupica nastalih primanjem vakcine ili injekcije, pri čemu se moraju pričvrstiti rukom ili medicinskom trakom. Njima se, ako se prethodno natope vodom, alkoholom, hidrogenom ili drugim dezinfekcijskim sredstvom, mogu čistiti rane, dok nije isključena ni upotreba u svrhu zaštite ušnog kanala.[1] U krajnjoj liniji, posebna vrsta tupfera služi za sakupljanje pljuvačke radi njene analize, dok se vuneni jastučići stavljaju u prazne bočice za lekove kako bi sakupljavi vlagu koja na medikamente inače negativno utiče.[3]
S druge strane, vata ima široku primenu na polju kozmetike. Korisnik je natapa tečnostima za otklanjanje bubuljica, mitisera i ostalih nesavršenosti, a zatim njome trlja lice.[4] Na isti način se koriste tupferi za otklanjanje šminke sa lica, jer u suprotnom može doći do raznih oštećenja kože nastalih usled šminkom zatvorenih pora.[5] Vuneni jastučići su meki, te se mogu koristiti i za čišćenje beba i odojčadi, mada im to nije primarna namena. Mogu se staviti između nožnih prstiju prilikom farbanja noktiju ili se umočiti u mleko i utrljati ga na kapke radi smanjenja eventualne nadutosti očiju. Postoji više načina na koje se vata pakuje. U pakovanju se može nalaziti nedefinisana masa, loptice i drugi oblici.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Vata u savremenom obliku patentirana je ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka. Prvi poznati patent registrovan je 1973, pri čemu je opisan kao novi izum za čišćenje lica i noktiju,[6] kao i zamena za higijenske štapiće (namenjene čišćenju ušiju i sličnog). Prozvod je bio prečnika 57 milimetara, a popularnost i veliki broj korisnika stekao je tek sredinom osamdesetih. U Evropi je u velikoj meri nadmašio prodajnost štapića.[7] Devedestih godina je, sa porastom potražnje, porastao i dijapazon raznih varijanti tupfera. Jedna od čestih savremenih upotreba vate jeste i skidanje laka za nokte. Zabeleženi su slučajevi specifične fobije, iracionalnog straha koji nastaje od samog prizora vunenih jastučića.[8]
Danas vate sa posebnim osobinama nisu retkost, a neke od njih su i sledeće: medicinka, supermeka, ultrameka, trajna, hipoalergenska, superupijajuća, neizbeljena, 100% prirodna, organska i ona sa efektom pilinga. Vendi Glensi, predstavnica preduzeća za proizvodnju pamučnih artikala Junajted Stejts koton, smatra da tupferi, kao pribor u svakodnevnoj upotrebi, ne moraju biti eksluzivni i skupi da bi bili efikasni. Takođe, ona kao najkvalitetnije a uz to jeftine preporučuje vunene jastučiće umerene čvrstoće, ne previše debele ili upijajuće.[9] Time se ušteđuju kozmetički proizvodi. Poželjno je proveriti i da li je pamuk izbeljen. Ako jeste, u vati se nalazi hlor, koji nije preporučljiv za dolazak u dodir sa osetljivom kožom. Sem toga, obično izbeljene jastučiće nižeg kvaliteta odlikuje lako cepanje.[10]
Pažnju javnosti je 2011. godine privukla kompanija Šanel, koja na tržište plasirala jedne od najskupljih tupfera u istoriji. Naime, tržišna cena pakovanja od deset komada iznosi dvadeset američkih dolara, što bi bilo dva dolara po komadu. Prema zvaničnom opisu, odnosno proizvođačkoj specifikaciji, Šanelov „Le koton“ (Chanel’s Le Coton) objedinjuje japanski dizajn, ručno brani egipatski pamuk, kao i unutrašnje punjenje sačinjeno od lagano isprepletenih elastičnih australijskih vlakana. Svaki tupfer ima Šanelov logo. Pozvana da prokomentariše događaj, šminkerka Kelsi Dinihan izjavila je da je trošenje dvadeset dolara za jastučiće jednostavno suvišno ludilo: Da su odlični, jesu. Ne ostavljaju tragove vlakana na licu i veoma su meki i nežni. Međutim, isti je slučaj i sa tupferima koji se mogu kupiti u bilo kojoj drogeriji.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „What is Cotton Wool?”. WiseGeek. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „A Burn Test Helps Determine Fiber Content”. About Quilting. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Why Is There a Cotton Ball in the Medicine Bottle?”. Ask. Arhivirano iz originala 12. 03. 2014. g. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Using a Cotton Pad”. ALBION. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „What sleeping in your make-up does to your skin”. Daily Mail. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „When was the cotton ball invented?”. ChaCha. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Cotton pads in oval”. Cosmetic Cotton. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Not Just Afraid of the Dark”. ABC News. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Choose thin cotton pads”. Beautyloving. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Not Splurge or Save: Cotton Pads”. Beautylish. Pristupljeno 3. 9. 2013.
- ^ „Chanel sells $20 pack of cotton pads”. NZ Daily News. Pristupljeno 3. 9. 2013.