Козметика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полица са парфемима
Шминкање.

Козметика се односи на супстанце чији је циљ побољшавање или заштита изгледа или мириса људског тијела. Такође постоји посебна врста козметике која је доступна у природном облику (нпр. љековито биље).

Историја[уреди]

An 1889 Henri de Toulouse-Lautrec painting of a woman applying cosmetics to her face

Први археолошки докази о коришћењу козметике су нађени у Египту око 3500. п. н. е.[1] Египатска цивилизација имала је веома развијена знања о козметици која су била брижљиво чувана и записивана. Вишим слојевима друштва, технике улепшавања и неге биле су доступније него обичним људима. Међутим, може се слободно рећи да су сви Египћани веома водили рачуна о хигијени, здрављу и лепоти. Једна од првих књига са тајнама лепоте потиче од краљице Клеопатре, која је сматрана најлепшом женом старог света.

Разлог за овакву бригу о изгледу и лепоти у древном Египту била је изложеност људи врелој и сувој пустињској клими.

Козметички препарати су помагали одржавању коже меком и здравом.[2]. Египћани су развили веома детаљан систем неге који је био заснован на њиховом великом познавању биљака. За хидратацију коже коришћена су биљна уља са додатком мириса. Мириси су прављени од босиљка, мајорама, лаванде, камилице, љиљана, нане, рузмарина и руже а стављани су у уља бадема, маслина и сусама. Песак и алоа вера коришћени су за трљање коже. Поред основних козметичких производа, Египћани су припремали и посебне, веровали или не намењене ублажавању истих оних проблема са којима се сусрећу људи данас - третирање стрија код жена или поспешивање раста косе код мушкараца. Верује се да је трговина козметиком била одмах иза трговине дрветом које је било најважнији трговачки производ старог Египта. [3]

У Античкој Грчкој и Античком Риму су такође користили козметику. Антички Римљани и Антички Египћани су користили козметику која је садржала отрове, као што су жива и олово.[4][5] На античко царство Израела је утицала козметика, као што је забиљежено у Старом завету, где Изабела боји своје трепавице — око 840. године п. н. е. Библија Естер описује бројним епитетима, такође.

У западном свијету, почетак козметике је био у средњем вијеку, иако је било дозвољено користити је само међу вишим класама.

Око 1800. године, шминку су првенствено користиле проститутке, a краљица Викторија је јавно објавила да је шминка неприлична, вулгарна и прихватљива само за глумце.[6]

Средином 20. вијека, козметика се међу женама раширила у скоро свим индустријским друштвима широм свијета.

Козметика се користи преко хиљаду година. Коришћење козметике је довело током година и до негативних страна, деформитета, слијепила и чак смрти. Примјер тога је коришћење церусита (бијелог олова) да би се прекрило женино лице, што се чинило током Ренесансе, и слијепило изазвано маскаром „Леш Лур“ (енгл. Lash Lure) током раних 1900-их.

Врсте[уреди]

У козметику спадају креме за заштиту коже, лосиони, пудери, парфеми, ружеви за усне, лакови за нокте, козметика за очи и лице, контактна сочива у боји, фарбе за косу, спрејеви и гелови за косу, дезодоранси, купке, со и уља за купање итд.

Подскуп козметике, шминка, првенствено се односи на производе у боји који су намијењени промјени изгледа и обично га користе такође жене.

Производња[уреди]

Производња козметике је тренутно под доминацијом малог броја мултинационалних компанија насталих почетком 20. вијека, док је дистрибуција и продаја козметике раширена међу великим бројем разних предузећа.[7]

Здравствени утицаји[уреди]

Козметика је све до 19. века садржала опасне састојке, који су често били смртоносни.[8]

У неким производима се налазе састојци на које неке особе могу бити алергичне.[9][10][11] Козметика је била тестирана на животињама, а утврђено је да се након недељу дана активности естрогенa, активирају ксеноестрогени.[12]

Референце[уреди]

  1. „The History Of Make Up”. 
  2. Narada, Ty. „Ancient Cosmetics & Fragrance”. Приступљено 1. 4. 2017. 
  3. Illes, Judith. the history of skincare http://thehistoryofskincare.com/TheRoyaltyofAncientEgypt_3000BC-1070BC.php?cid=SkincareHistory. Приступљено 1. 4. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in Ancient Greece, Oxford University Press, 1998
  5. Bruno Burlando, Luisella Verotta, Laura Cornara, and Elisa Bottini-Massa, Herbal Principles in Cosmetics, CRC Press, 2010
  6. Pallingston, J (1998). Lipstick: A Celebration of the World's Favorite Cosmetic. St. Martin's Press. ISBN 0-312-19914-7. 
  7. „Cosmetic Industry”. Приступљено 4. 8. 2010. 
  8. Група аутора, „Ојачајте свој имуносни систем“. ISBN 953-223-038-6.
  9. PJ, Frosch; Pilz B; KE, Andersen; et al. (1995). „Patch testing with fragrances: results of a multicenter study of the European Environmental and Contact Dermatitis Research Group with 48 frequently used constituents of perfumes”. Contact Derm. 33 (5): 333—42. doi:10.1111/j.1600-0536.1995.tb02048.x. PMID 8565489. 
  10. Singer, Natasha. "Natural, Organic Beauty." New York Times. 1 Nov. 2007. 18 Mar. 2008
  11. „Natural, Organic Beauty”. 
  12. Byford JR, Shaw LE, Drew MG, Pope GS, Sauer MJ, Darbre PD (2002). „Oestrogenic activity of parabens in MCF7 human breast cancer cells”. J. Steroid Biochem. Mol. Biol. 80 (1): 49—60. doi:10.1016/S0960-0760(01)00174-1. PMID 11867263. 

Литература[уреди]

  • Winter, Ruth (2005) [2005]. A Consumer's Dictionary of Cosmetic Ingredients: Complete Information About the Harmful and Desirable Ingredients in Cosmetics (Paperback). USA: Three Rivers Press. ISBN 1-4000-5233-5. 
  • Begoun, Paula (2003) [2003]. Don't Go to the Cosmetics Counter Without Me(Paperback). USA: Beginning Press. ISBN 1-877988-30-8. 
  • Carrasco, Francisco (2009) [2009]. Diccionario de Ingredientes Cosmeticos(Paperback). Spain: www.imagenpersonal.net. ISBN 9788461349791. 
  • Pallingston, J (1998). Lipstick: A Celebration of the World's Favorite Cosmetic. St. Martin's Press. ISBN 0-312-19914-7. 

Спољашње везе[уреди]