Veliki Obuhovski most

Veliki Obuhovski mos
Veliki Obuhovski mos
	Veliki Obuhovski most
Koordinate	59° 51′ 15″ S; 30° 29′ 33″ I / 59.854083° S; 30.492403° I 59° 51′ 15″ S; 30° 29′ 33″ I / 59.854083° S; 30.492403° I
Premošćuje	reka Neva
Mesto	Sankt Peterburg; Lenjingradska oblast; Rusija
Funkcija	automobil (pešački saobraćaj je zabranjen)
Vrsta	Most sa kablovima
Karakteristike
Materijal	kabl, čelik, beton
Dužina	2, 824 m
Širina	25 m
Visina	120, 5 m
Glavni raspon	382 m
Izgradnja	15. decembar 2004.
Pušten u rad	19. oktobar 2007.

Veliki Obuhovski most (rus. Большой Обуховский мост) je most preko Neve. Jedan je od najdužih mostova u Rusiji. Nalazi se na granici Nevskog rejona Sankt Peterburga i Vsevološki rejon Lenjingradska oblast, u srednjem toku Neve; povezuje Aveniju Obuhovskaja oboroni sa Oktjaborskim nasipom.^[1]. To je žičani most sa kablovima, čelična užad su ključni element noseće konstrukcije. Ono što izgleda kao most zapravo su dva identična mosta blizanca sa suprotnim smerovima kretanja. Jedan se nalazi uzvodno od Neve (južna strana) i služi za vožnju prema istoku, drugi nizvodno (severna strana) i služi za vožnju u pravcu zapada.^[2].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Most je projektovan kao deo kružnog puta (Sankt Peterburga). U početku je istočni polukrug od Gorske do raskrsnice sa Moskovskim prospektom trebalo da bude u potpunosti pušten u rad do 300. godišnjice Sankt Peterburga, u maju 2003. godine. Izgradnja mosta počela je 2001. godine, u okviru izgradnje istočnog poluprstena kružnog puta, dužine 42,5 km. Da bi se izgradnja ubrzala, prve godine je doneta dozvola za izgradnju mosta bez projektne dokumentacije. Projekat je bio podeljen u dve faze. Prvi deo je završen 2004. godine, drugi 2007. godine.^[3].

Izgradnja[uredi | uredi izvor]

Generalni projektant mostovnog prelaza je ZAO Institut „Strojproekt“, projektant kablovskih delova je Institut Giprostrojmost-Sankt Peterburg CJSC, generalni izvođač radova je „Mostotrijad br. 19 “ OJSC. U izgradnji mosta učestvovali su: Voronježstal most, Mostotrijad br.10, Mostotrijad br.18, Mostotrijad br.90, MTP Mostotrijad br.114, Mostotrijad br.125, koji su u sastavu Mostotresta, (angažovani su u izgradnji desnoobalnog dela mosta sa kablovima, kao i izlaz na levoj obali) i drugi koperanata. Most je izgrađen na prilično teškom delu Neve za plovidbu, nedaleko od krivine krivog kolena, ali sa stubovima široko raspoređenim duž obala Neve. Sa visinom od 126 m i velikim rasponom, most je potpuno nevidljiv za brodove koji prolaze duž reke. Raskrsnice puteva sa Oktjabrskom nasipom i Obuhovskom oboronskom prospektom su složene, i ako se prvi prostire na nekoliko stotina kvadratnih metara na još uvek slobodnoj desnoj obali Neve, drugi je izgrađen na malom zemljištu između stambenih zgrada duž Rabfakovske ulice. i Prospekt Obuhovskaja oboroni, gde pored toga postoje tramvajska i železnička pruga koja vodi od železničke stanice Obuhovo do Obuhovskog zavoda.^[4].

Naziv mosta[uredi | uredi izvor]

Po prvi put u istoriji grada, prilikom izbora imena za most, održano je glasanje o rejtingu među Peterburgerima i stanovnicima Lenjingradske oblasti. Pored pravog imena, predloženo je, na primer, „ Most Olge Bergholc”, „Izhorski”, „Nevski”, „Lenjingradski” i drugi. Most je dobio ime po obližnjem Obuhovu, uzimajući u obzir činjenicu da Obuhovski most već postoji u Sankt Peterburgu. Takođe se koristi dobro utvrđeno ime „Vantovi most“, na primer, nalazi se na znaku udaljenosti na aveniji Obuhovskaja oborona u blizini Volodarskog mosta.

Međutim, toponomastička komisija Sankt Peterburga ne namerava da preimenuje most u Vantovi, kao ni da doda ovu opciju kao ravnopravnu. „Imamo mnogo takvih poluzvaničnih imena. Žive za sebe i nikome se ne mešaju. Most Petra Velikog, Staro-Nevski prospekt, Gornji i Donji magistralni putevi u okrugu Kurortni. Moglo bi se reći i da niko ne koristi toponim Zelenogorska magistrala“, objasnio je član komisije A. G. Vladimirovič.^[5].

Otvaranje[uredi | uredi izvor]

Otvaranje prve etape mosta održano je 15. decembra 2004. godine. Bio je to važna komponenta peterburškog kružnog puta. Na svečanom otvaranju mosta učestvovao je Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Dana 19. oktobra 2007. godine svečano je otvoren „blizanac” odnosno druga etapa mosta, a od januara 2008. godine pušten je dvosmerni saobraćaj sa četiri trake.^[6].