Velikoruski šovinizam
Velikoruski šovinizam (rus. Великорусский шовинизм) jeste termin koji su definisali rani sovjetski političari, pre svega Vladimir Lenjin da opiše ideologiju „dominantne eksploatatorske klase nacije, koja ima dominantnu (suverenu) poziciju u državi, proglašavajući svoju naciju „superiornom” nacijom„. Lenjin je promovisao ideju boljševičke partije da brani pravo potlačenih nacija unutar bivšeg Ruskog carstva na samoopredeljenje i jednakost, kao i pokret za prava jezika u novoformiranim republikama.
Definicija[uredi | uredi izvor]
Prema boljševičkom rečniku, velikoruski šovinizam je deo uobičajenijeg velikodržavnog šovinizma ili šovinizma uopšte. Kako kaže Velika sovjetska enciklopedija (GSE), šovinizam velikih sila je ideologija „dominantnih eksploatatorskih klasa nacije, koje imaju dominantnu (suverenu) poziciju u državi, proglašavajući svoju naciju „superiornom” nacijom”. GSE definiše šovinizam kao ekstremni oblik nacionalizma i priznaje postojanje velikonacionalnog šovinizma u Ruskom carstvu, kao i u drugim zemljama širom sveta.
Upotreba reči veliki tamo seže do koncepta trojedne nacije koji je dominirao tokom imperijalne ere. Savremeni Rusi su nazivani „velikim Rusima“, dok su Ukrajinci nazivani „malorusima“, što liči na tradicionalnu istorijsku i geografsku podelu jezgra zemlje (uporedi Veliku i Malu Poljsku).
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Posle Oktobarske revolucije, u septembru 1922, Lenjin je napisao pismo Politbirou u kojem je izjavio: „Mi sebe, Ukrajinsku SSR i druge smatramo jednakima i sa njima na ravnopravnoj osnovi ulazimo u novu uniju, novu federaciju, Savez sovjetske republike Evrope i Azije“.[1] Lenjin je takođe promovisao ideju da boljševička partija brani pravo potlačenih nacija unutar bivšeg Ruskog carstva na samoopredeljenje i jednakost, kao i pokret za prava jezika u novoformiranim republikama.[1]
Štaviše, u decembru 1922. Lenjin u svom pismu "Koje praktične mere treba preduzeti u sadašnjoj situaciji?" napisao, "...Treće, druga Ordžonikidze mora da se kazni uzorno (to govorim sa žaljenjem jer sam jedan od njegovih ličnih prijatelja i radio sam sa njim u inostranstvu) i mora se završiti ili započeti istraga o svim materijalima koje je Dzeržinskijeva komisija prikupila, da se ponovo ispravi ogromnu masa nepravdi i pristrasnih presuda koje nesumnjivo sadrži. Politička odgovornost za svu ovu istinski velikorusku nacionalističku kampanju mora se, naravno, svaliti na Staljina i Džeržinskog.“[2]
Na 12. kongresu RKP(b) Nikolaj Buharin je izjavio: „Mi, [etnički Rusi] kao bivša nacija velika sila, moramo se staviti u neravnopravan položaj. Samo takvom politikom, kada se veštački dovedemo u nižu poziciju od drugih, samo po ovoj ceni možemo kupiti poverenje ranije potlačenih naroda.“[3]
U svim Staljinovim govorima o nacionalnom pitanju na partijskim kongresima (od 10. do 16.) velikoruski šovinizam je proglašavan glavnom opasnošću za sovjetsku državu. Ali vremenom, popuštajući zahtevima novostvorenih supercentralizovanih struktura vlade Unije, ta teza je zaboravljena i autohtoni jezici potisnuti su u drugi plan, dok je ruski postao jedini jezik službe.
Ruski predsednik Vladimir Putin, govoreći 18. juna 2004. godine na međunarodnoj konferenciji „Evroazijske integracije: trendovi savremenog razvoja i izazovi globalizacije“, rekao je o problemima koji ometaju integraciju: „Rekao bih da se ovi problemi mogu vrlo jednostavno formulisati. Ovo je velikodržavni šovinizam, ovo je nacionalizam, to su lične ambicije onih od kojih zavise političke odluke, i, konačno, ovo je samo glupost, glupost običnih pećinskih ljudi.“[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Lenin: ‘I declare war to death on Great Russian chauvinism’”. The Militant (themilitant.com). 24. 12. 2018.
- ^ Lenin, Vladimir (1922). „The Question of Nationalities or "Autonomisation"”. Marxist Internet Archive.
- ^ Vasiltsov, S.; Obukhov, S. „Russkiй vopros i kommunistы Rossii” [Russian question and the communists of Russia] (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 12. 8. 2007. g. Pristupljeno 19. 4. 2016.
- ^ „Putin: Obstacles for integration are great-power chauvinism, personal ambitions of some politicians and just stupidity”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g. Pristupljeno 10. 5. 2007.
