Veliko zaveštanje
Veliko zaveštanje (Le testament ili Le grand testament) je zbirka pesama Fransoa Vijona nastala 1461. godine. Sadrži preko 2000 stihova i obuhvata dvadesetak relativno nezavisnih pesama, uglavnom balada, u osmercu. Stihovi su prožeti razmišljanjem o smrti, proticanju vremena i prolaznosti života, osećajem gorčine zbog patnji i razočaranja, ali i ironijom i mračnim humorom.
Ovo delo je verovatno nastalo tokom perioda lutanja po Francuskoj, između dva boravka u zatvoru, a Vijonov jezik (mnoštvo žargonskih izraza iz onog vremena) i obrađene teme (strah od hapšenjna, robija, vešanje) odraz su njegovog burnog života ispunjenog lutanjima, krađama i jednim ubistvom, i atmosfere unutar marginalnih krugova društva u kojima se kretao.[1],[2] Stihovi obiluju imenima stvarnih likova iz srednjovekovne Francuske (plemići, bogataši, advokati, prostitutke) i pošalicama na njihov račun.[3] Jedan od centralnih motiva je ubi sunt (Ubi sunt qui ante nos fuerunt? - Gde su oni što bejahu pre nas), izraz žaljenja zbog prolaznosti života.[4]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Veliko zaveštanje sadrži sledeće pesme (naslovi na srpskom dati su u prevodu Stanislava Vinavera[5]):
- Ballade des dames du temps jadis (Balada o gospama pređašnjih vremena)
- Ballade des seigneurs du temps jadis (Balada o nekadašnjim gosparima)
- Ballade à ce propos, en vieil françois (Balada, tim povodom, u starinskom, fruškom slogu)
- Les regrets de la belle Heaulmiere (Žalba lepe šlemarke)
- Ballade de la Belle Heaulmière aux filles de joie (Balada lepe šlemarke)
- Double ballade sur le mesme propos (Dupla balada o istom predmetu)
- Ballade que Villon feit a la requeste de sa mère, pour prier Nostre-Dame (Balada koju je Vijon sastavio, umoljen od majke da joj posluži kao molitva Bogorodici)
- Ballade de Villon à s’amye (Vijon svojoj prijateljici)
- Lay ou plustost rondeau (Amanet, a pre će biti rondo)
- Ballade et oraison (Balada i molitva)
- Ballade que Villon donna à un gentilhomme, nouvellement marié, pour l’envoyer à son espouse, par luy conquise à l’espée (Balada koju je Vijon dao jednom plemiću-novobračniku da je ovaj uruči svojoj supruzi (Amdroazi de Lore) osvojenoj na maču
- Ballade (Balada)
- Ballade Intitulée: Les Contredictz de Franc-Gontier (Balada nazvana u opreci sa Gontijeom Slobodarom)
- Ballade des femmes de Paris (Balada o pariskim ženama)
- Ballade de Villon et de la Grosse Margot (Balada o Vijonu i o drusnoj Margo)
- Belle leçon de Villon, aux enfants perduz (Dobar nauk od Vijona - izgubljenoj deci)
- Ballade de bonne doctrine à ceux de mauvaise vie (Balada naravoučitelna za one koji teraju pokvareni život)
- Lays (Rondo)
- Rondeau (Rondo)
- Ballade par laquelle Villon crye mercy à chascun (Balada kojom Vijon moli svakoga da mu se smiluje)
- Ballade pour servir de conclusion (Balada koja ima da posluži kao završetak)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stacpoole, H. De Vere (Henry De Vere) (1917). François Villon, his life and time, 1431-1463. New York : Putnam. Pristupljeno 18. 2. 2016.
- ^ Freeman, Michael (2000). François Villon in His Works: The Villain's Tale. Rodopi. ISBN 978-90-420-1443-5.
- ^ Sainean, Lazare (1859—1934) Auteur du texte (1912). Les sources de l'argot ancien. T. I. Des origines à la fin du XVIIIe siècle / par L. Sainéan. Pristupljeno 21. 2. 2016.
- ^ McGaughey, Christine Swafford (1983). From Life to Life: The Ubi Sunt Motif in Villon's Testament and Manrique's Coplas Por la Muerte de Su Padre. Ball State University.
- ^ Vijon, Fransoa (1969). Veliko zaveštanje. Stanislav Vinaver (trans.). Rad.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lewis, Dominic Bevan Wyndham (1928). François Villon. Coward-McCann, Incorporated.
- The Problem of Time in Villon's Testament. University of Virginia. 1974.
- Costanzo, Antonio (1978). „Time and Space in Villon: "Les trois ballades du temps jadis"”. Fifteenth Century Studies. 1 (Jan 1): 51—69. Pristupljeno 18. 2. 2016.
- Randall, Susan Darrow Hussar (1980). Villon's 'Testament': A Burlesque Requiem. Cornell University.
- A reading of Villon's Testament. 1984. ISBN 978-0-917786-04-4.
- Mus, David (1992). La poétique de François Villon. Editions Champ Vallon. ISBN 978-2-87673-155-4.
- Thomas, Jacques (1992). Lecture du testament Villon: huitains I à XLV et LXXVIII à LXXXIV. Librairie Droz. ISBN 978-2-600-02888-2.
- Hunt, Tony (1996). Villon's last will: language and authority in the Testament. Clarendon Press.
- Fein, David A. (1997). François Villon revisited. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-4564-1.
- Taylor, Jane H. M. (2001). The Poetry of François Villon: Text and Context. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79270-7.
- Pensom, Roger (januar 2004). Le sens de la métrique chez François Villon: Le testament. Peter Lang. ISBN 978-3-03910-165-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
