Балада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Канцонијер

Балада произилази из окцитанског језика балар ( лат. ballare „plesati”, старогрчки ballein „бацати, покретати, кретати се”) изворно означава јужнофранцуске средњовјековне трубадурске плесне епске и лирске пјесме. Радња се најчешће бавила о кршењу моралних начела покојима неизбјезно слиједи казна. Изворне народне баладе су се радиле о темама из легенди, гдје су јунаци с надприродним моћима, те на крају јунаци умиру или имају близак сусрет са смрћу. Од касног 18. вијека баладе се баве социјалним темама. Балада је обично дужа усмена прелазна врста коју карактерише истовремено присуство епских и лирских елеменарта, исказаних често на драматичан начин. За баладу су својсвени и прича о некој личности, драматичан догаћај, трагичан крај и јако осјећање које изазива код слушаоца. На крају баладе требало би да се налази веома значајна поука. Наше народне баладе говоре обично о тужним догађајима, често су и историјски истинито потковане, док новокомпоноване баладе углавном говоре о несрећној љубави између човјека и жене.

Баладе у српској народној поезији[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]