Veslački čamac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tipični finski veslački čamci na obali Palokkajarvi, Jivaskila
Tri člana studentskog veslačkog kluba u skupocenom paru u reci Amstel
Žena vesla sampan nogama u provinciji Ninh Binh, severnog Vijetnama
Ovo su ekipe ekipe Jorktaun tima za žene Varsiti Ejt u sezoni 2019. godine. Vrsta broda koji se koristi je ljuska od ugljenih vlakana koju je napravio Resolute.

Veslanje je čin pokretanja čamca korišćenjem vesla u vodi premeštanjem vode da bi se brod pokrenuo napred.

U nekim striktnim terminologijama, korišćenje vesala za pogon može se nazvati ili „vučenjem“ ili „veslanjem“, sa različitim definicijama za svako. Tamo gde se koriste ove stroge terminologije, definicije su obrnute u zavisnosti od konteksta: na slanoj vodi vučni čamac ima po jednu osobu koja radi na svakom veslu, dok veslanje znači da svaka osoba upravlja sa dva vesla sa obe strane čamca. Na unutrašnjim plovnim putevima važi suprotno, pri čemu je veslanje gde svaka osoba u posadi radi po jednim veslom. Slično, „skuliranje” može da znači pokretanje čamca sa jednim veslom koji se pokreće preko krme ili, posebno u sportskom veslanju, svaka osoba upravlja sa dva vesla.[1]‍:135[2]‍:226–227

Ovaj se članak fokusira na opšte vrste veslanja, poput rekreacije i transporta, a ne na sport takmičarskog veslanja, što je specijalizovan slučaj trkača pomoću strogo regulirane opreme i visoko rafinirane tehnike.[3]

Istorija veslanja[uredi | uredi izvor]

Francuska galija i holandski ratni čovek van luke

U drevnom svetu sve glavne drevne civilizacije koristile su veslačke čamce za transport, trgovinu i rat. [4] Smatralo se načinom napretka svoje civilizacije za vreme rata i mira.

Drevni Egipat[uredi | uredi izvor]

Početak čamaca je u istoriji zamućen, ali upotreba čamaca na način na koji se danas koriste može se pratiti još od drevnog Egipta. Da li je to izumljeno u Egiptu ili je nešto naučeno iz Mezopotamije putem trgovine, nije poznato. Međutim, arheolozi su pronašli model veslačkog broda u grobnici koji potiče iz 18-19 veka pre nove ere.[5]

Od Egipta, veslačka plovila, posebno galije, od klasične antike pa nadalje su korišćene u pomorskom ratu i trgovini na Sredozemlju. Galije su imale prednosti u odnosu na jedrilice : lakše su manevrirale, mogle da naprave brže ubrzavanje i da se kreću nezavisno od vetra.

Antička Grčka[uredi | uredi izvor]

Tokom klasičnog doba oronulih galija Grci su dominirali Mediteranom, dok su Atinjani dominirali nad drugim Grcima. Koristili su hiljade građana niže klase da bi služili kao veslači u floti.[6] Klasična trijera koristi 170 veslača; [7] kasnije galije su uključivale još veće posade. Trijerski veslači koristili su kožne jastuke da se kližu preko svojih sedišta, što im je omogućilo da koriste snagu nogu kao što to čini moderni veslač sa kliznim sedištem. Galije su obično imale jarbole i jedra, ali spuštali su ih pri pristupu u borbi. Grčke flote čak bi i ostavljale svoja jedra i jarbole na obali (kao nepotrebnu težinu) ako je to moguće.[8]

Severna Evropa[uredi | uredi izvor]

Veslački čamci su doneti kasno u severnu Evropu, negde između 500. godine pre naše ere. Ovu promenu je moglo ubrzati rimsko osvajanje Severne Galije. Međutim, između 500 i 1100. godine, kombinovana jedrenja i veslačka plovila dominirala su trgovinom i ratovanjem u severnoj Evropi u vreme koje je postalo poznato kao vikinško doba.[9]

Galije su se nastavile koristiti u Sredozemlju do pojave parobroda .

Razlika od ostalih plovnih objekata[uredi | uredi izvor]

Vesla se drže u bravi na kraju rigera pričvršćenih za bok ovog čamca

Razlika između veslanja i drugih oblika vodenog transporta, kao što su vožnja kanuom ili kajakom, je u tome što se vesla u veslanju drže na mestu koje je u fiksnom položaju u odnosu na čamac. Ova tačka je tačka opterećenja za veslo da deluje kao poluga druge klase (oštrica fiksirana u vodi je tačka oslonca). U veslanju na ravnim vodama, čamac (koji se takođe naziva školjka ili fini čamac) je uzak da bi se izbeglo povlačenje, a vesla su pričvršćena za brave za vesla (koji se takođe nazivaju kapijama) na krajevima potpora koji se protežu od bokova čamca.[10] Trkački čamci takođe imaju klizna sedišta koja omogućavaju korišćenje nogu pored tela za primenu snage na veslo.

Venecijansko veslanje[uredi | uredi izvor]

Gondola u Veneciji

U Veneciji, gondole i drugi slični čamci s ravnim dnom[11] su popularni oblici transporta koji se pokreće veslima koja se drže na mestu otvorenom drvenom forkolom.[12] Tehnika veslanja Voga alla Veneta[13] znatno se razlikuje od stila koji se koristi u međunarodnom sportskom veslanju, zbog toga što je veslač okrenut napred u stojećem položaju. Ovo omogućava čamcu da manevrira veoma brzo i agilno, što je korisno u uskim i prometnim kanalima Venecije. Takmičarske regate se takođe održavaju venecijanskom tehnikom veslanja i to gondolama i drugim vrstama plovila.

Postoje tri stila venecijanskog veslanja, svaki malo drugačiji. Prvi se sastoji od jednog veslača sa jednim veslom, koji stoji blizu krme čamca gde veslo takođe služi kao kormilo. Drugi stil se sastoji od jednog ili dva veslača, svaki sa po dva ukrštena vesla (poznata kao a la valesàna). Treći stil ima dva ili više veslača koji veslaju na alternativnim stranama čamca.[14]

Vesla[uredi | uredi izvor]

Vremenom se dizajn, kako vesala, tako i lopatica, značajno promenio. Tipično, deo vesala koji se nalazi u unutrašnjosti brave je ostao iste dužine, ali je spoljni deo postao kraći. Različite dužine vesla utiču kako na energiju koju veslač mora da uloži, tako i na performanse, u smislu brzine čamca za veslanje.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McKee, Eric (1983). Working Boats of Britain, Their Shape and Purpose (1997 izd.). London: Conway Maritime Press. ISBN 0-85177-277-3. 
  2. ^ Admiralty Manual of Seamanship (1941 izd.). London: HMSO. 1937. 
  3. ^ „Speed Rower, Competitive Rowing”. Pristupljeno 5. 2. 2009. 
  4. ^ „Row Like an Egyptian: A History of Rowing Throughout the Ages”. 31. 1. 2017. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  5. ^ „BBC - A History of the World - Object: Egyptian funerary boat”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 26. 3. 2018. 
  6. ^ The Lost Technology of Ancient Greek,John R. Hale, Publisher: Scientific American, Vol. 274, No. 5 (MAY 1996), pp. 82-85.
  7. ^ „BBC - Oxford Culture - History of rowing and Henley”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  8. ^ The Athenian Trireme: The History and Reconstruction of an Ancient Greek Warship. J. S. Morrison, J. F. Coates, N. B. Rankov. Publisher: Cambridge University Press; 2 edition (20 Jul 2000), ISBN 0-521-56456-5, ISBN 978-0-521-56456-4
  9. ^ „Drakkar Viking Ship 9th -13th century”. shipfans.blogspot.com.es. Pristupljeno 26. 3. 2018. 
  10. ^ „Resistance”. Basic Physics of Rowing. Arhivirano iz originala 2007-01-24. g. Pristupljeno 2007-01-02. 
  11. ^ Le barche Arhivirano 2009-07-17 na sajtu Wayback Machine at www.vogaveneta.it
  12. ^ La forcola - le barche per la Voga alla Veneta Arhivirano 2009-08-08 na sajtu Wayback Machine at www.vogaveneta.it
  13. ^ Venetian rowing technique at www.venetia.it
  14. ^ „Boats - Rowing technique”. www.venetia.it. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  15. ^ Labbé, Romain; Boucher, Jean-Philippe; Clanet, Christophe; Benzaquen, Michael (2019-09-01). „Physics of rowing oars”. New Journal of Physics (na jeziku: engleski). 21 (9): 093050. Bibcode:2019NJPh...21i3050L. ISSN 1367-2630. S2CID 128299207. doi:10.1088/1367-2630/ab4226. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веслачки_чамац&oldid=27677160”