Википедија:Glasanje/Predlog/Izmena politike korišćenja izvornih imena i naziva

Primetio sam da je Vikipedija u proteklom periodu doživa veliku popularnost među novim korisnicim, što me jako raduje. Međutim nedovoljno razvijena politika i nejasni standardi prouzrokuju mnoge promene. Pored mnogobrojnih članaka određene tematike, počeli su da se pojavljuju članci, među kojima i ima veoma kvalitetnih što dokazuje i nalepnica za izabrani u kategoriju dobrih, koji upotrebljavaju dvostruke standarde. Reč je o pojedinim korisnicima koji pored imena na srpskom unutar članka stavljaju i ime na izvornom jeziku. Za primer daću jedan od izabranih članaka kao što je članka Zvezdane staze: Vojadžer ili Kortni Koks. Tako se na primer pored imena Ketrin Džejnvej nalazi (engl. Kathryn Janeway) ili pored Eni Lebovic stoji (engl. Annie Leibovitz). Pored vlastitih ličnih imena ovakva upotreba nalazi se i kod produkcijskih kuća, naziva časopisa, ličnih imena životinja, filmskih uloga, romana, izmišljenih likova. Napominje da je primena unutar teksta a ne na početku.

U pravopisu srpskog jezika (bar u mojoj knjizi) ne postoji ovakva upotreba. Srpskohrvatski jezik je upotrebljavao ovakav slučaj pa se samo pored vlastitog imena nalazilo i ime na engleskom i / ili ponekom izvornom jeziku. Ovo nije Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku.

Predlažem javno izjašnjavanje o mom predlogu da se ovakva upotreba izvornog imena u slučaju kada postoji i transkript na srpskom, standardizuje. Da li će se zabraniti ili podržati takva upotreba ostaje na nama da izglasamo. Moj lični stav je da je to nepotrebno i pre svega pravopisno pogrešno. Ja sam za zabranu jer to izaziva mnoge konflikte. Dolazi do neobjektivnosti i neravnopravnosti prema ostalim jezicima jer je trenutno upoteba favorizovana za španski i engleski. Zatim do neravnopravnosti kod drugih preduzeća, uloga, izmišljenih likova. Ja sam kaži 14:28, 8. novembar 2008. (CET)

Amadmani, predlozi i komentari

Ja smatram da bi trebalo da stoje imena u originalu u zagradama kod imena za koje još uvijek ne postoje članci. Ovako, ako ja kažem Teodor Haken, a taj članak još uvijek ne postoji, neko ko je zainteresovan tu šupljinu da popuni neće znati je li to Theodor Hacken, Teodor Haaken, Theodore Haken ili nešto četvrto. --Darko Maksimović (razg.) 15:45, 8. novembar 2008. (CET)

Osoba koja je uzela da piše neki članak najverovatnije (po mom mišljenju) trebalo bi da zna to o čemu će pisati. Koliko ja znam nije obavezno da se pored naziva članka nalazi i njegovo izvorno ime, ali je poželjno. Zamisli da ja sada pored imena Džigme Singje Vangčuk stavim u sred teksta u zagradi . ili pored Ven Đija-bao da stoji (kin: 温家宝). Osoba koja se odluči da piše o nečemu pre svega pronađe materijal pa se zda u pisanje. Ja sam kaži 16:09, 8. novembar 2008. (CET)

---

Ne slažem se uopšte - zašto bih ja morao da znam išta o Mariji Montesori da bih mogao uspiješno da prevedem članak sa engleske vikipedije, pronađem materijal na Internetu itd. i ostvarim lijep i koristan članak? S druge strane, ako nekog zanima ko je taj koji se ovde spominje, a o njemu nema članka na srpskoj viki, ne može ni da koristi Gugl jer ne zna kako se njegovo ime piše. I naravno da nije tačno da se mora prije svega pronaći materijal pa onda dati u pisanje; meni lično se desilo bezbroj puta da vidim da o nekom važnom imenu (o kojem ja ne znam mnogo ali znam da je bitan) nema članka i odlučim da nađem materijal i prevedem nešto. U tom trenutku ne moram da znam kako se on izvorno zove - npr. Arnold Schwarzenegger? --Darko Maksimović (razg.) 17:04, 8. novembar 2008. (CET)

Nisam primetio da se igde na bilo kojoj Vikipediji našla slična upotreba. Prvio ime je ime četvrtog kralja Butana a drugo ime je premijera Kine. Obijica su izuzetno važne političke ličnosti. Ako će se koristiti engleski ili bilo koji drugi jezik zašto ne bi smo koristili i sa kineskim ili japanskim ili slično. To što većina nas ne zna japanskii ili kineski ne znači da neko ne zna i da ne treba da se nađe pored imena na srpskog. Tu ne možemo biti merodavni. Znači ako se koristi za jedan jezik trebalo bi za sve. Uz malo truda na internetu se može pronaći i izvorno ime bilo koga i bilo čega. Znam iz ličnog iskustva. Ja sam kaži 17:59, 8. novembar 2008. (CET)

Slažem se sa Darkom: ako se na nekom ličnom imenu, nazivu preduzeća, knjige itd. nalazi crvena veza ili uopšte ne postoji veza, u zagradi bi trebao da stoji original iz tri razloga. Prvi je naveo Darko: šta ako neko hoće na „Guglu“ hoće da potraži podatke o nekoj osobi čije ime na Vikipediji piše samo u srpskoj transkripciji? Mora da nagađa kako se to ime transkribuje i da lupa glavu. Drugi razlog je provera transkripcije: šta ako je neko ime pogrešno transkribovano? Ako u zagradi ne bi stajao original, niko drugi ne bi mogao da proveri tačnost te transkirpcije. Treći razlog je informativne prirode: neko, jednostavno želi da zna kako se neko ime piše izvorno.

Naravno, mislim da to stavljanje ne treba da bude obavezno: neka to radi onaj ko misli da tako treba. Smatram da to ne predstavlja „nedovoljno razvijenu politiku i nejasne standarde“.

Dalje, mislim da to nema ama baš nikakve veze sa pravopisom, tako da to nije nikakav argument.

Pojasni mi ovo:

„ Ja sam za zabranu jer to izaziva mnoge konflikte. Dolazi do neobjektivnosti i neravnopravnosti prema ostalim jezicima jer je trenutno upoteba favorizovana za španski i engleski. Zatim do neravnopravnosti kod drugih preduzeća, uloga, izmišljenih likova. ”

Na kakve konflikte misliš? Navedi mi gde su se to desili neobjektivnost, neravnopravnost i favorizacija engleskog i španskog?

Da, mislim da je bezveze što si naveo baš dva članka koja sam ja napisao, ali pretpostaviću da je bilo slučajno...—Džonaja ¿Por qué no te callas? 18:15, 8. novembar 2008. (CET)

A, ko je rekao da kineska, japanska, gruzijska, arapska itd. originalna imena ne treba stavljati u zagradu? Pogledaj članak Zapadni Darfur, koji sam ja napisao.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 18:17, 8. novembar 2008. (CET)

Takođe se slažem da treba da ostanu imena u originalu u zagradama, po argumentima koje su izneli Darko i Džonaja. Ne vidim nikakvu favorizaciju engleskog jezika - naravno, to važi za sve jezike. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:31, 8. novembar 2008. (CET)

Ja se izvinjavam što si se osetio prozvanim. Obrazloženje zašto su za primer navedeni tvoji članci već ima gore, ali evo objasniću ponovo. Zato što sam želeo da pokažem neki izabrani članak, i prilikom moje pretrage vido sam da su oba članka sa sličnim „problemom“. Slučajno se poklopilo da je autor istih jedna te ista osoba. Kao što sam rekao ja ne dovodim u pitanje vrednost tih članaka, niti njihov kvalitet Jasno je šta se misli o njima, a to se pokazalo glasanjem. Taj članak mi se pokazao i kao zanimljivim jer ima preko 30 primera da se pored jedog imena u zagrdi nalazi drugo. favorizaaia dva jezika – najviše je upotrebu imao španski i engleski, najmanju kineski, mađarski, ruski, rumunski i ostali. Ti si izuzetno značajan korisnik ali metode koje si ti počeo da koristiš do sada se nisu koristile (bar ne u velikoj meri). Za konflikt mogu uzeti naprimer moj članak Papski grbovi gde ima oko 100 grbova i isto toliko imana papa. Međutim pošto mi imamo samo negde oko desetag članaka o papama, upotrebom izvornog imena pored srpskog došli bi u poziciju da dobijemo oko 90 italijanskih imena na 100 srpskih. Druge primere i da ne spominjem šta se sve može dogoditi sada kada bi svih 65.000 članaka na Vikipediji prilagodili ovakvom pisanju. Ja samo želim da se to standardizuje, pa da ukoliko se usvoji krenemo sređivanju, ili ukoliko se ne usvoji da postojeće članke prilagodimo ishodu glasanja.Ja sam kaži 18:46, 8. novembar 2008. (CET)

Razlog zbog kojeg se originali imena na tim jezicima koje si naveo manje stavljaju u zagradu jeste jako prost: članci u kojima se spominju engleska imena su jako brojniji od članaka u kojima se spominju japanska/kineska/mađarska/rumunska/ruska imena. Što se tiče članka Papski grb, imena svih tih papa se nalaze u tabelama, tako da bi stavljanje imena u zagradu bilo estetski ružno. Međutim, ako je u pitanju prosto nabrajanje, bez tabele, original je, po mom mišljenju, poželjan u zagradi.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:52, 8. novembar 2008. (CET)

Da, metode su se koristile i dalje, pronjuškaj po sjajnim člancima, naći ćeš gomilu originalnih imena u zagradama.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:56, 8. novembar 2008. (CET)

Pročačko sam i video koliki je procenat zastupljenosti. Što se tiče stavljenja u tabele, Vikipedija je primarno izvor informacija i nemožemo zarad lepote odustati od standarda. Engleska imena jesu zastupljena ali pogledaj i zastupljenost francuskih, hrvatskih, nemačkih i ruskih. Ja sam kaži

Dobro, ako insistiraš, onda ih treba staviti i u tabelu. Usput, pogrešio sam, ono nije tabela, već galerija. Kad se pravi tabela, treba napraviti posebnu kolonu. Iskreno, nemam neku preteranu želju da se bakćem sa ovim; smatram da ne mora baš sve da bude standardizovano i jednoobrazno. Javi mi kad otvoriš glasanje.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:07, 8. novembar 2008. (CET)

Gore je previše teksta za moj ukus, trenutno vreme i okolnosti, pa neću pročitati šta gore piše. Ukratko, mislim da ne treba pisati u sred članka originale. Oni treba da stoje u linkovanim člancima, a ako takvi ne postoje, verovatno će postojati u nekom trenutku. --FiliP × 00:19, 9. novembar 2008. (CET)

Ja u zagradi uvek navodim izvorno ime. Bio to engleski, japanski ili kineski. To je potpuno enciklopedijski, jer enciklopedija treba da pruži što više podataka. Transkripcija je često pogrešna, a transkribovano ime nedovoljno poznatog pojma je jednostavno neupotrebljiva stvar. --loshmi (razgovor) 01:27, 9. novembar 2008. (CET)

Previše je teksta, Filipe, zato što se nisi ranije uključio ;-) Ako baš ne želiš da čitaš sve iznad, evo ti rezime: 1. neko ko hoće da napravi članak o osobi koja fali, ne može da sazna kako se ona tačno zove da bi pronašla više podataka 2. neko ko neće da piše članak, ali ga zanima transkripcija radi sopstvenog informisanja preko Gugla isl. mora da zna ime u originalu 3. kao što reče Džonaja, nekog jednostavnog zanima ime u originalu. 4. opet kao što reče Džonaja, bez originalnog zapisa se ne može provjeriti ispravnost transkripcije. I ja sam, lično, protiv stavljanja orig. imena u zagradi ako već postoji članak o tome (tamo će to pisati) ali ako ne postoji, onda postoje svi navedeni problemi. --Darko Maksimović (razg.) 02:56, 9. novembar 2008. (CET)

Jesmo li to protiv onog navođenja originala imena u zagradama nakon transkripcije? Naravno, protiv predloga sam po gore navedenom a i zbog toga što kao čitalac želim dodatnu udobnost da pored meni manje ili više poznate transkripcije vidim i original bez čeprkanja po međuvikiju ili guglu i bez nagađanja po pismu koje može da bude i japansko ili kinesko. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 06:13, 9. novembar 2008. (CET)

Evo i izabranog članka s engleske gde su sva kineska imena i pojmovi navedeni kineskim pismom u zagradi. Baš kao što treba. The Bus Uncle --loshmi (razgovor) 15:08, 9. novembar 2008. (CET)

Da li smo spremni da sve članke standardizujemo da budu isti? I toliko pričamo o famoznom srpskom pravopisu. Ni u jednoj knjizi nisam video da se piše na taj način. Ja sam kaži 15:52, 9. novembar 2008. (CET)

Nepotrebno maltretiranje. Usporava, a većina nas nema instaliranu podšrku za nećirilična i nelatinična slova, tako da ne vidim razloga da maltretiramo sebe zbog ovog [] [] [] ili ovog ??????, a ako ne mogu svi, onda ja ne bih nijedne. Što se tiče pretrage, rekao bih da Google skoro uvek predloži ispravan oblik, pa mislim da nije potrebno puno truda za pretragu. I konačno rekao bih da mnogo više članaka ne koristi ostavljanje izvornog oblika u sredini teksta (recimo sva francuska sela za početak), tako da vas, ako usvojite da se ipak pišu izvorni oblici po celom tekstu, očekuje dugačak posao. -- Bojan  Razgovor  16:04, 9. novembar 2008. (CET)

Milens, to što nisi video takvo pisanje ne znači da drugi nisu videli. Ja jesam video. A u naučnim i stručnim radovima, u šta valjda spada i enciklopedija, se takvo pisanje preporučuje. Bojane, prosto ne mogu da verujem da još uvek nisi instalirao podršku za nelatinična i nećirilična slova. Uradi to, i veruj mi da će ti biti mnogo lepše da gledaš u slova koja ne razumeš umesto u bele kvadrate. Ja sam se sve vreme nadao da će ukoliko što više korisnika počne tako da piše i ostali početi da slede taj primer. Uopšte mi nije jasno. Nekog mrzi da nešto radi i onda hoće da zbog toga unazađuje stvari. Malo, malo pa se na trgu postavi pitanje kako se nešto transkribuje. Neko kaže, jedno drugi drugo. Sve i da se dobije tačna transkripcija šta može neko da uradi samo s takvim imenom u cilju daljeg istraživanja? Može da se slika. --loshmi (razgovor) 16:16, 9. novembar 2008. (CET)

Da napomenem da ovde nije reč o čitljivosti slova (većina ih je na latinici i ćirilici) već o navođenju originala. To što ovi originali nekom ne služe ne znači ništa. Bitno je da nekome služe. Pazi samo teze: „meni ne koristi pa ne treba da postoji“. Hoćemo tako botove da pokrenemo da brišu sve što neki pojedinac ne okarakteriše kao njemu korisno? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:19, 9. novembar 2008. (CET)

Uz to gugl nije sveznajuć, tako da je biranje između gugla i eksplicitnog navođenja originala isto što i biranje između iskaza čija tačnost podleže određenoj verovatnoći i aksioma. Takođe je i pitanje hoćemo li udeliti par bajtova da pružimo i originalni zapis ili će svaki zainteresovani korisnik morati da se pomuči da ga nađe. Drago mi je što s ovog aspekta većina nije izrazila nikakve sumnje po pitanju izbora. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:24, 9. novembar 2008. (CET)

Ako ste vi spremni da zagorčate život sebi pa hajde da vas vidim. Govorimo o čitanju teksta, traženju prvog pojavljivanja u članku i pronalaženja originalnog ispisa, pa tako još nekoliko puta u nekoliko desetina hiljada članaka. -- Bojan  Razgovor  17:16, 9. novembar 2008. (CET)

Milane, to je stvar stila, a ne pravopisa.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 16:44, 9. novembar 2008. (CET)

Naravno da je pravopis takođe upitanju jer dolazi do mešanja dva pisma, srpskog i nekog drugug. Kao što je nepravilno da se u ćeriličnom izanju nađe DVD tako nije ni pravilo napisati da je predsednik hrvatske Stjepan Mesić (hrv. Stipe Mesić) ili npr Šemsa (hrv. Šemsa). Uzeo sam primer da ovi članci nisu napisani. Gugl je toliko precizniji od drugih izvora a to je i dokazano. Jedan od mogućih konflikta jeste da pored imena kao što je na primer Aleksej Ivanov u zagradi (Alekseй Ivanov). Ili drugi primer je ukoluko napišemo rečenicu da je npr. nešto izašlo u novinama Pipl (engl. People)I sada kad uzmem i ukucam u guglu izvorno ime na ruskom dobiću hiljade stranica različitih osoba sa istim imenom, a sa primerom pipl dobiću 2,050,000,000 stranica, a pritom neznam jel se radi o američkom, evropskom ili australiskom časopisu, jer se svuda zove isto a nisu isti. Takođe smatram da smo mi na vikipediji dosta radili u poboljšanju tačnosti transkripta imena i naziva, i nismo se susretali sa nizom problema. A i ponavljam da ako se nađe upotreba samo u jednom onta takvo pravilo treba da se upotrebljava u svih 67.000. Želeo bih samo da potsedim da su ovo samo predlozi i argumenti na dati predlog koji je bio ne zabranjivanje izvornih imena već standarizcija i uvoćenje u sistem Vikipolitike. I dalje je ovo samo komentarisanje, glasanje će tek da sledi na kojem će se možda pojaviti nove pristalice ili protivnici. Ja sam kaži 17:25, 9. novembar 2008. (CET)

Mislim da ne možemo Vikipediju „očistiti“ od originala (niti to treba raditi). Naravno da na početku treba ostaviti i originalni naziv, jer transkripcija nije uvek tačna (mnogi od nas su se susretali sa tim). Takođe se u pojedinim slučajevima javlja različit (a ispravan) izgovor, što može dovesti do zabune. Ipak, ne treba preterivati. Pročitala sam tekst u kome su potpuno nepotrebno, u gotovo svakoj rečenici, ostavljeni originali (poput imena rođaka, pa čak i kućnog ljubimca). Trebalo bi odrediti granicu. Mislim da na početku teksta treba ostaviti originale i da treba odrediti kriterijume kada se ostavljaju originalni nazivi u tekstu. I samo da dodam, pošto su ovde pomenuti i naučni radovi, poželjno je pored važnih termina ostaviti originalni naziv. --Sanja razgovorstranica 17:45, 9. novembar 2008. (CET)

Milane, ne koristiš reč konflikt u njenom pravom značenju. Pobogu, kakav konflikt nastaje ako u tekstu stoji: Aleksej Ivanov (rus. Алексей Иванов)? Dosta ljudi ne zna ruski i nikako ne mogu da pretpostave da je ime u originalu gotovo identično našoj transkripciji. Da ne pominjem japanski, kineski, gruzijski itd. Što se mene tiče, čak i originale hrvatskih imena treba stavljati pored u zagradu — koliko god bio sličan našem, i to je jezik, kao i svaki drugi.

Ako je nešto urađeno nepravilno u 60.000 članaka, a urađeno je dobro u svega 5.000, to ne znači da i tih 5.000 treba da podlegnu pod 60.000 drugih članaka, samo zato što ih više. Pri tom ne mislim da je stavljanje imena u zagradu pravilno ili nepravilno — to je pitanje stila i mislim da nije neophodno da se kao takvo standardizuje nekom većom akcijom.

Sanja, gde si videla originalno ime kućnog ljubimca u originalu? Ne sećam se da sam to video negde. Pored imena rođaka treba da stoji original u zagradi, iako na njihovim imenima ne stoji link — to je stvar informativnosti: u engleskom postoji gomila varijanti za neko ime, kako da neko zna da li se osoba po imenu Eni potpisuje kao Annie, Anny, Enie, Ennie ili Enny?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:41, 9. novembar 2008. (CET)

Da prokomentarišem samo još i predlog osoba koje su rekle da bi trebalo da pored srpskog naziva stoji i izvorni za članke koje još nismo napisali. Dobro, ajmo sad ovako na primer uzećemo moj unos knjiga pisca koji još nema svoj članak kod nas. I u svih petnest članaka o knjigama ću pored srpskog imena pisca dodati i izvorno jer, kao što kažete neko će želeti da napiše nešto o tom piscu ili ga samo jednostavno interesuje izvorno ime. Ali šta će se desiti kada dobijemo članak i o tom pismu? Dobićemo da u sve članke gde se spominje njegovo ime nalazi izvorno ime i link na svom zasebnom članku u kojem će se svakako nalaziti i izvorno ime. I šta onda? Hoćemo li onda da prepravljamo ostale članke gde stoji njegovo izvorno ime? Apsurdno je da se na svaki pomen tog pisca nalazi njegovo izvorno ime, iako ćemo u futurističnom pogledu iati jegov članak. To može prouzrokovati da se na svaki strani naziv doda izvorni, postajao zasebni članak o tome ili ne.

Sanja cenim tvoje mišljenje i u pravu si to za naučne radove. Samo si i rekla da je i poželjno napisati ih, ali nije obavezna. Obično ( u 99 % slučajeva) se stavlja link ka tim važnim stvarima. Dvostrukih standarda može doći u budućnosti jer bi se možda napisali ti članci koji nisu bili napisani a bili su pomenuti dosada i svuda je stavljeno izvorno ime.

Da bi bolje pojasnio uzeći npr. produkcijsku kuću 20th Century Fox. Mi imamo stotine članaka gde se pojavljuje ovo ime u sklopu filmova, ali nemamo zaseban članak o njoj. I sad kada bi svuda stavljali i izvorno ime jer ne postoji glavni članak, u budućnosti kada bude nastao i taj članak imaćemo situaciju da se izvorno ime upotrebljava više stotina puta. To je suvišno i nepotrebno.

Pritom podržaam Bojanovu izjavu da mnogi od nas nemaju instaliranu podšrku za nećirilična i nelatinična slova. Ja sam kaži 20:10, 10. novembar 2008. (CET)

Onda bi mnogi od vas trebalo da instaliraju podršku. Radite na višejezičnom projektu i neozbiljno je da je nemate. To se uradi za pet minuta. Što se tiče hrvatskih imena naravno da ne treba navoditi originalno pisanje jer je pisanje isto. Ne treba praviti sprdnju, već ubaciti korisne informacije. Što se tiče kuće 20th Century Fox, to i ne treba transkribovati. Tventi senčeri foks? Ma daj. Pismo se danas otišlo mnogo dalje od onog "piši kao što govoriš". Mnoge stvari se pišu na jedan način a izgovaraju na drugi. Čak se ni ne može reći koji je jezik u pitanju. Pismo je danas postalo zasebna kategorija u odnosu na govorni jezik. Npr. pisanje emotikona koji služe da izraze osećanja. Stvar koja je danas postala uobičajena, a postoji tek desetak godina. Ne možeš izgovoriti :) ;) :P Često je bitnije kako se nešto piše nego šta piše i eventualno izgovara. Ima milion primera. Brdo pojmova su igre reči koje se transkripcijom gube. Npr. reper will.i.am. Čovek se zove William. Stavivši tačkice između slova svog imena dobio je rečenicu Will I am (Ja sam Will). Napišeš li to kao Vilijem ili Vil.Aj.Em ili šta već jednostavno radiš glupost po cenu transkripcije. I žešće me smaraju ovakve rasprave. Najgora stvar na ovoj Vikipediji su ove transkripcione rasprave! Toliko smaraju, toliko su kontraproduktivne, stvaraju lošu atmosferu i preko glave mi ih je. --loshmi (razgovor) 23:50, 10. novembar 2008. (CET)

Šteta što nijedna strana neće da popusti, zar ne? ;-) --Darko Maksimović (razg.) 00:17, 11. novembar 2008. (CET)

Uopšte nema potrebe da bilo koja strana popušta bilo kojoj. :) Svaka strana iznosi argumente koje će neko da pročita i da kaže: „aha, ovaj ima pravo više nego ovaj“ ili „pazi stvarno, o ovom problemu nisam razmišljao/la“. Na kraju će se desiti glasanje, ljudi će se izjasniti i to će biti to. Nema razloga da se ova rasprava doživljava lično, da se stvara loša atmosfera, ljutnja i tako dalje.

Predlažem da posmatramo to ovako: Mile je dao ideju, raspravljamo o njoj, nekom će se svideti, nekome ne, na kraju će ispasti nešto od svega toga, doći ćemo do nekih zaključaka i unapredićemo svoj rad. Nikad ne zaboravljam da je svaka rasprava i svaki razgovor uopšte - dvosmeran i da mnogo zavisi i od mene. Takođe, ukoliko već utrošim (pozitivnu) energiju i vreme (a vreme je novac) u neku raspravu, daj da onda ona makar bude konstruktivna. :) --Metodičar � 00:27, 11. novembar 2008. (CET)

Ne razumem ljude koji rade nešto što ne vole i pri tome ne moraju da rade to. Ja nisam rekao da nemam instaliranu podršku, niti da je imam. Pričam o drugim korisnicima koji dođu pogledaju i odu.....vikipediju uređuju mnogo mannji broj ljudi nego što je korist. To da li 20th Century Fox treba ili ne treba da se nađe, nismo merodavni ni ti ni ja da odredimo. Ako se koristi neke arapske i kineske reči zašto ne bi mogle i engleske. Ako već stoji pored Tajm (engl. Times), ne vidim razlog zašto ne bi pored Tventi senčri foks stajalo (engl. 20th Century Fox). Isti jezik je u pitanju.

I stvarno ne razumem zašto svaki novi predlog koji se iznese na raspravu u cilju opšeg dobrog, mora da se tumači kao rasprava ili kao pokušaj sabotaže nečijeg rada, i preraste u sve sem onoga što treba. Jel' treba neko da ćuti i ne iznosi svoja mišljenja u cilju standardizacije i poboljšavanju kvaliteta i politike Vikipedije. Zato nam i odlaze dobri uređivači i administratori. Zbog tih svađa, i tog tumačenja da svaki pokušaj nečega ima za cilj da umanji nečiju vrednost i opozove kvalitet nečega. Da li može i jedan ozbiljniji rad da prođe bez suvišnih i nepotrebnih komentara koje se posle tumači kao prepucavanje jedan protiv drugih i neka vrsta borbe za pobedu. Manimo se toga. Ova strana ima 42 kilobajta! Kako smo svi složni i rečiti u raspravama. Ali aj da se dogovorimo da uredimo neku klicu i dovedemo je zajednički do bar 20 kilobajta. E, vidite, to je manje zastupljenije. Jer to bože moj što bih pisao ja sa nekim i sarađivao kao mogu i sam. Lakše je ovako.

Znači postoji opcija za za , protiv protiv  neutralan i uzdržan. Ajde da izglasamo to što ćemo izglasati. Bilo da ispadne za ili protiv, posle nas čeka posao kako ćemo izglasano da primenjujemo. Imamo do 15. novembra fore da se izdogovaramo. Nakon toga sledi glasanje, najverovatnije na Vikipedija:Glasanje/Izmena politike korišćenja izvornih imena i naziva. Trajaće najkasnije do 21. novembra, a potom ćemo videti šta i kako dalje primeniti izglasano. Nastavimo da mirnim putem završimo stvar.Ja sam kaži 01:21, 11. novembar 2008. (CET)

---

Glasanje

Posle gotovo devet dana izjašnjavanja o predlogu, isti stavljam na glasanje na ovoj strani: Vikipedija:Glasanje/Izmena politike korišćenja izvornih imena i naziva. Nahnadne komentare ostavljajte na strani namenjenom glasanju radi lakše preglednosti. Ja sam kaži 03:07, 17. novembar 2008. (CET)

Ne bih da ubijam bilo čiji entuzijazam, ali pravila o glasanju jasno predviđaju da se glasanje o predlogu pokreće samo ukoliko se negativno o predlogu nije izjasnilo više od 20% korisnika koji su učestvovali u raspravi, što ovde, ispravićete me ako grešim, nije slučaj. Na ovaj način je neophodno postići konsenzus pre pokretanja samog glasanja (koje treba da bude formalnost), dok konsenzus po ovom pitanju očigledno ne postoji. Takođe, sam predlog bi trebalo jasno formulisati; možda je do mene, ali mi se čini da se predlaže izmena nepostojeće politike. Možda bi bilo zgodno naglasiti i da su Vikipedijine smernice o stilu uvek bile samo to — smernice (mada je većina široko poštovana na zadovoljstvo svih) — pa bi možda trebalo razjasniti glasaču-namerniku po čemu je ovo pitanje značajno u meri da zahteva uvođenje eksplicitne zabrane... --Kale ^{↙info/talk↗} 03:28, 17. novembar 2008. (CET)

Zbog moje nestručnosti i nedovoljne upućenosti u proceduru glasanja, obustaviću otvaranje glasanja sa moje strana, do daljnjeg. O predlogu se može nastaviti izjašnjavanje kao i oko toga da li je glasanje potrebno ili ne.Ja sam kaži 03:55, 17. novembar 2008. (CET)

Po mom mišljenju, originalni naziv treba dati u zagradi. Ovo je enciklopedija, i njen cilj je uvijek da daje čitaocu što VIŠE, a ne što MANjE informacija. Na kraju, kako bi se proveo jadnik koji bi samo čitao srpske transkripcije stranih imena u inostranstvu? Ne bi znao da napiše nijedno strano ime. Ni pojam.

Treba se ugledati i na ranije enciklopedijske poduhvate na našem jeziku. Npr. Vojna enciklopedija, 1975, knjiga peta, strana 390:

MEKONG (tibetski Dzei Chhu, kin. Lan-Ts'ang Chiang, tajski Mae Khong, kamb. Me' Kong, laos. i vijet. Sơng Cưu Long) ...

Treba uočiti da nisu korištena izvorna slova već latinica u pisanju naziva zbog ograničenja tadašnje tehnike. Ta ograničenja danas više ne postoje. I valjalo bi uvijek navoditi original bar jednom u tekstu. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:33, 17. novembar 2008. (CET)

E pa za to sam i ja da se izvorno koristi samo na početku teksta. Imamo reč ili pojam na srpskom pa u zagradi sve ostalo. Ali reč je o tome da se tako nešto pojavljuje gotovo u celom tekstu, kao što su dati primeri tik članak još u uvodnom izlaganju. Ja sam kaži 04:37, 17. novembar 2008. (CET)

Da, u tome se slažem u potpunosti. Dovoljno je jednom, i samo jednom, navesti strano pisanje pojma. Poslije toga, samo srpsku transkripciju. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:34, 17. novembar 2008. (CET)

Evo ga citat iz Klajnovog pisma koje u celosti možete pogledati ovde.

„ Pisani dokumenti, svedočanstva, zaveštanja i sl. u celom svetu imaju veću važnost od bilo kakvog usmenog iskaza. Zato se i u priručnicima i enciklopedijama kao što je vaša (što sam već napomenuo g. Ćosiću), izvorna grafija se ne sme izostaviti. Naime, ukoliko čitalac ne zna kako se izgovara strano ime, lako će to naknadno saznati, ali ako ga poznaje samo u našoj transkripciji, neće moći ništa s njim da uradi u smislu daljeg istraživanja. Dobar primer za to je grupa U-2 koju Vi pominjete: ako je pišete „Ju tu“, neko će pomisliti da to znači „You Two“ ili „You Too“. Pri tom je ipak bitno da se izvorna grafija navede u naslovnici ili prilikom prvog pominjanja, a ne da se svaki put ponavlja. ”

—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:25, 18. novembar 2008. (CET)

Voleo bih samo da mi objasniš zašto u ovom delu članka (dole navedenom) pored Zvezdane staze: Originalna serija i Zvezdane staze ne stoji u zagradi izvorno ime, a kod Rik Berman stoji ?

Zvezdane staze: Vojadžer“ (engl. Star Trek: Voyager) je američka naučnofantastična TV serija, čija je radnja smeštena u izmišljenom svetu „Zvezdanih staza“. Seriju su stvorili Rik Berman (engl. Rick Berman), Majkl Piler (engl. Michael Piller) i Džeri Tejlor (engl. Jeri Taylor). „Zvezdane staze: Vojadžer“ je četvrti nastavak prvobitne serije — „Zvezdane staze: Originalna serija“. Prvi put je prikazana 16. januara 1995, na televizijskoj mreži „UPN“ (Junajted paramaunt netvork, na engl. United Paramount Network), a poslednja, 172. epizoda serije je prikazana 23. maja 2001. godine.

Ja sam kaži 13:44, 27. novembar 2008. (CET)