Википедија:Glasanje/Predlog/Matica srpska ili Matica srpska i T. Prćić

Ovo glasanje je već bilo pokrenuto, ali ću ga u dogovoru sa pokretačem zatvoriti i ovde otvoriti po proceduri. Ja nisam predlagač već samo tehnički pokrećem ovaj predlog za glasanje. Rasprava o predlogu traje 10 dana od vremena ove izmene. Cilj ove stranice je da se povede konstruktivna rasprava o predlogu glasanja. U odeljku komentari možete da napišete i da li se slažete ili se ne slažete sa glasanjem. Ukoliko se više od 20% učesnika u raspravi ne bude složilo sa predlogom glasanja, glasanje se ne pokreće. Dole sam prekopirao uglavnom neizmenjeni sadržaj sa stranice glasanja, koji može u potpunosti da bude iskorišćen kao predlog za glasanje. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:57, 26. septembar 2009. (CEST)

Predlog za glasanje

Već dugo se lome koplja i mnogo energije troši na INTERPRETACIJE pravopisa i njegovih dodataka. Zadnji primjer: [1]

Neki smatraju da je za pravila mjerodavan samo službeni pravopis Matice srpske, dok drugi stoje na gledištu da predlozi gospodina Tvrtka Prćića ispred Odbora za standardizaciju treba da budu iznad nekih rješenja pravopisa Matice srpske, specifično kad je u pitanju transkripcija sa engleskog jezika.

Cilj glasanja

Ako jedna opcija bude izglasana, to bi trebalo da odtad bude preporučeno pravilo za pravopis na Vikipediji na srpskom jeziku. Korištenje druge opcije treba onda biti obeshrabreno kao nepravilno i štetno.

Obrazloženja za korištenje Pravopisa Matice srpske, sa dodacima koje predlaže g. Tvrtko Prćić za engleski

Napomena: Najviše 50 redova teksta. Bez komentara druge strane. Možete koristiti linkove ka prethodnim objašnjenjima i/ili razgovorima.

Napomena: Ovo obrazloženje je sastavio Miroslav Ćika na osnovu pređašnjih komentara Jagode i Slaje. Oni su dobrodošli da ga izmjene i dopune. Prosto brisanje čitavog teksta nije dozvoljeno. Ubacivanje komentara druge strane nije dozvoljeno.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je osnovan od Matice srpske i drugih ustanova: [2] . Shodno tome, iza odluka Odbora stoji i Matica srpska.

Odlomci iz teksta: „Ciljevi Sporazuma o osnivanju Odbora za standardizaciju srpskog jezika (u daljem tekstu: Odbor) jesu:

... – sistematsko normiranje srpskog jezika, s ekavskim i ijekavskim izgovorom, sveobuhvatno i u pojedinostima, i izrada odgovarajućih dokumenata i priručnika, kao i donošenje akata koji bi obezbeđivali prohodnost merodavnih inovacija u normativistici i jezičkoj praksi; ... – doprinošenje međunarodnoj saradnji domaćih institucija i stručnih pojedinaca sa stranima i uklapanju srpskog jezika i srbistike u međunarodne projekte i standarde, terminološke, komunikacijske i informatičke, a, kada je neophodno, i oglašavanje u međunarodnim forumima, agencijama i institucijama;

– unapređivanje saradnje s državnim organima kako bi srbistika, i materijalno, i kadrovski, i programski, mogla jačati i osposobljavati se za adekvatno reagovanje na nove izazove, procese i programe koji se, i zavisno od tehnoloških (r)evolucija i nezavisno od njih, nameću ili se mogu nametati na domaćoj i međunarodnoj sceni.“

Odbor je sastavljen od:

„SANU, Matice srpske i Instituta za srpski jezik u Beogradu, kao i sa Filološkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odnosno po jednog člana Odbora iz CANU i ANURS, kao i sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću, Filozofskog fakulteta u Nišu, Filološkog fakulteta u Prištini, Filozofskog fakulteta u Srpskom Sarajevu, Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci, Univerziteta u Kragujevcu i Srpske književne zadruge u Beogradu.“

Dodatna objašnjenja se mogu vidjeti ovdje: [3]

gdje piše i ovo:

Da ne bude zabune, Prciceva resenja su odobrena od strane Odbora za standardizaciju srpskoga jezika koji u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). (Jezik danas, glasilo Matice srpske: [4], str. 43-44 pdf-a)

Kraj napomene: Ovo obrazloženje je sastavio Miroslav Ćika na osnovu pređašnjih komentara Jagode i Slaje. Oni su dobrodošli da ga izmjene i dopune. Prosto brisanje čitavog teksta nije dozvoljeno. Ubacivanje komentara druge strane nije dozvoljeno.

---

Ja se nešto ne sećam da sam ovlastio Miroslava Ćiku da za vreme mog odsustva sa Vikipedije sastavi "obrazloženje na osnovu pređašnjih komentara Jagode I Slaje". Za Jagodu ne znam, ali sumnjam da se i ona s tim složila. Možda se Ćiki žurilo da izglasa izbacivanje Prćića sa Vikipedije (a žurilo mu se itekako, iz već poznatih razloga), ali to nije razlog da se brže-bolje objašnjavaju stavovi druge strane, e da bi glasanje imalo makar i privid demokratičnosti. Zato molim administratore da ovu papazjaniju gore obrišu, a ja ću se već pobrinuti da SAM iznesem svojem stavove povodom ove farse. I zahvaljujem se Ćiki što mi je milostivo dopustio da "izmjenim" (pravilno je "izmijenim") i "dopunim" njegovo obrazloženje. To je vrlo demokratski od njega.

--Sly-ah (razgovor) 13:00, 29. septembar 2009. (CEST)

Da i ja mislim da je Miroslav jedan super lik. Za brisanje teksta uopšte nije potreban admin, sam možeš da izmeniš tekst što će reći „iz korena“, sigurno niko neće imati ništa protiv.--Metodičar zgovor²a 19:36, 29. septembar 2009. (CEST)

Obrazloženja za korištenje isključivo Pravopisa Matice srpske

Napomena: Najviše 50 redova teksta. Bez komentara druge strane. Možete koristiti linkove ka prethodnim objašnjenjima i/ili razgovorima.

Pravopis Matice srpske iz 1993. je neosporan. Jezički stručnjaci, odbori i instituti mogu da ga kritikuju, daju sugestije, ali do pojave novog izdanja Pravopisa stari je na snazi.

Evo ekspertskog mišljenja: U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.

Primenjivati pravopis selektivno je kršenje gore navedenog principa: Pravopis, u celini i bez izuzetaka.

Komentari

• za - Glasanje je nešto dobro, zašto moramo da izglasamo dali da glasamo. --Mile (razgovor) 21:11, 29. septembar 2009. (CEST)
• za Ja sam za glasanje.--Miroslav Ćika (razgovor) 02:22, 27. septembar 2009. (CEST)
• protiv Usput predlažem zagovaračima glasanja da pročitaju ovo: Globalna anglocooltura i njen uticaj na sinonimiju srpskog jezika. Većina učesnika diskusije i zagovarača ovog glasanja, vrlo, tačnije skroz pogrešno shvata Prćića, a vjerujem slabo zna o njemu i njegovom radu. To što se neki pozivaju na Prćića i kada treba i kad ne treba, ne znači da svi znaju čime se čovjek ustvari bavi. Kao stručnjak za engleski jezik, Prćić kroz svoj rad upravo ukazuje i oštro kritikuje pogrešne i loše jezičke prakse koje dovode do anglizacije srpskog jezika i nasumične i neosnovane upotrebe engleskih sinonima (direktno transkribovanih engleskih riječi) u zamjenu za naše sinonime u srpskom jeziku. Njegov prijedlog pravila transkripcije je dopuna onih iz Pravopisa, tj. pojašnjenje stvari koje su u Pravopisu napola obrađene (nejasne), a ne zamjena istih. Prema tome, ja ne znam kako vi mislite transkribvati engleska imena i prezimena i drugo, samo na osnovu Pravopisa i bez tih dodatnih pojašnjenja. Osim toga, nerijetko čak i ta dodatna Prćićeva transkripciona pojašnjenja nisu dovoljna za izvođenje ispravne transkripcije, bez stručne pomoći, naročito kada se radi o manje poznatim imenima i prezimenima/stranim koja su anglicizovana i sl. Takođe predlažem svima da se manje bavite napamet analizama stručnih autora za jezik i kada imate nedoumice da pokušamo da uspostavimo kontakt sa ljudima koji nam mogu pomoći (Klajn, Prćić i drugi), kao i da se ne pozivate na njih bez da ste ih direktno konsultovali u vezi neke interpretacije. Ovdje imamo korisnike koji su pisali Klajnu i kada god smo dobijali odgovor, uvijek se ispostavilo da nikada nije predlagao radikalna ni naprasna rješenja, nego naprotiv. Dakle, Vikipedijanci su ti koji često predlažu naprasna rješenja i tu je glavni problem, a u ne u stručnoj jezičkoj literaturi i stručnim autorima iste. Prema tome, problem se neće riješiti protjerivanjem priručnika i određenih autora, nego će se problemi samo još više istaći i zaoštriti, pošto će svako imati svoja pravila kada se desi da u nekoj situaciji Pravopis nije dovoljno dorečen. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:50, 27. septembar 2009. (CEST)

Slavene, da ne bih puno duljio: Moja rješenja transkripcije ili bilo čega drugoga mogu biti bolja sto puta od sadašnjih, ali ako nisu uvedena u pravopis to su samo moja rješenja. Konsenzus stručnjaka stvara pravopis, a ne mišljenje pojedinca ili grupice. A i gdje bismo stigli da stalno pratimo proglase, preporuke, i tsl. KADA I AKO oni to uvedu u pravopis, to postaje obaveza. Dotada ne vrijedi ni spomena. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:56, 27. septembar 2009. (CEST)

• za--Jakša (razgovor) 10:37, 28. septembar 2009. (CEST)
• za--IvanM. (razgovor) 12:32, 29. septembar 2009. (CEST)
• za--Darko Maksimović (razg.) 12:57, 29. septembar 2009. (CEST)
• protiv --Sly-ah (razgovor) 19:20, 29. septembar 2009. (CEST)

Protiv glasanja sam iz principijelnih razloga. Naime, niko na Vikipediji (prvi ja, pa svi ostali) nema nikakvih prava niti kvalifikacija da valorizuje rad jednog doktora anglistike i da procenjuje da li taj doktor nauka dobro ili loše radi svoj posao, odnosno, da li su njegove knjige kao reference dobre ili loše. Za to su merodavne institucije koje se bave srpskim jezikom, a one su dale svoje mišljenje (kao što je navedeno u goprnjem postu). Svoje mišljenje je dao i Ivan Klajn, koji je bio recenzent Prćićevih knjiga Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena (za koju je napisao i afirmativan predgovor) te za Englesko-srpski rečnik geografskih imena. Samim tim, organizovanje glasanja putem kojeg će lingvistički i pravopisni laici (među koje spadam i sam) suditi jednom profesionalcu mene podseća na svojevrstan linč, a mislim da je ugled srpske Vikipedije strahovito okrnjen i samim pokušajem da se glasa. Već vidim naslove po novinama: Srpska vikipedija pokušala da otera Prćića ili Srpska Vikipedija presudila uvaženom lingvisti. A sad da osmotrimo moralni istručni profil "sudija" (recimo onih koji su u onom prvom "glasanju" brže-bolje glasali protiv Prćića):

Dakle, imamo Mileta koji je na svojoj korisničkoj strani krupnim slovima ispisao (otprilike): Moj srpski je slab. Slobodno ispravljajte moje članke. Međutim, ta činjenica ga nije sprečila da odmah i po kratkom postupku glasa protiv Prćića.

Zatim je tu naš stari poznanik D. Maksimović, koji se proslavio psovačkim ispadom protiv I. Klajna, pamfletističkom karikaturom u kojoj ismejava T. Prćića te jednim nasilničkim pokušajem da se i fizički razračuna sa neistomišljenikom koji mu je samo rekao istinu. Nemojmo zaboraviti i njegovo konstantno i tendenciozno krstarenje po Vikipediji uz izbacivanje otrovnih komentara u vezi sa radom njegovih neistomišljenika, zatim činjenicu da je jednom prilikom koristio i drugi nalog napisavši jedan članak kojim je pokušao da isprovocira autora ovih redova pa je išao čak dotle da je "autoru" tog članka (odnosno sebi) čestitao na "lijepom članku". Kada mu je diskretno saopšteno da je provaljen i da se okane ćorava posla brzo se povukao i taj "korisnik" se više nije pojavljivao na Vikipediji (barem ne pod tim imenom). Maksimović je poznat i po svom smaračkom forsiranju refleksa glasa jat i gde treba i gde ne treba, pri čemu se nije ustručavao da Pravopis proglasi nekompetentnim, a naše vrhunske lingviste neznalicama. Vrhunac njegovog blamiranje je dokazivanje da je pravilno riječnik, a ne rječnik, odnosno unaprijeđivanje, a ne unapređivanje. Pri tom je svoje postupke i negiranje Pravopisa objašnjavao "zdravorazumskim razlozima", odnosno, intelektualnim procesom koji on naziva "razmišljanje svojom glavom". Treba tu napomenuti i njegov nabusit odnos prema mladim korisnicima (za koji je dobijao i packe od administratora) i iživljavanje nad poštovaocima Pravopisa kada je znao tražiti od saradnika da navedu tačnu stranicu, naziv knjige, izdavača, pa čak i godinu izdavanja, za referencu koju je taj saradnik navodio. Jakša i Ćika su D. Maksimovića po hitnom postupk

I taj isti D. Maksimović je, ne trepnuvši, glasao da se T. Prćić najuri sa Vikipedije.

Zatim, tu je i korisnik Jakša koji je zagriženi i vatreni poštovalac Pravopisa srpskog jezika. Isti taj Jakša do pre nekoliko meseci nije bio baš tako vatreni pristalica Pravopisa, a da bi se vikipedijanska javnost uverila da ne lažem (iako Jakša u svakoj prilici tvrdi suprotno), evo vam linkova prema ovim stranicama za razgovor:[5] (Interesantan citat:

Pomenuti pravopis je alternativan, a ne opšte prihvaćen

, i [6] (interesantan citat:

istorijska, geografska ili druga referenca koja pominje rešenje iz fantomskog pravopisa.

Jakša) da biste mogli da se uverite u konzistentnost Jakšinih stavova u vezi sa Pravopisom srpskog jezika. Moramo svi biti načisto: Nije u Pitanju Prćić i Pravopis. U Pitanju je Jakšina prilično izražena "volja za moć", odnosno njegova želja da se pita za sve ovde na Vikipediji, a u realizovanju tih njegovih ambicija dobro će mu doći pomagači u vidu Ćike, Maksimovića i ostalih pitoresknih likova. Zna Jakša da je Prćićev sistem, iako nije savršen, najbolji do sada, i da je svakako bolji od onog u Pravopisu, ali,njemu najviše smeta što su Prćićevi poklonici Slaja i Jagoda i što se ne priklanjaju Jakšinim prilično čudnim stavovima o jeziku i pismenosti. Jakša je u poslednje vreme sve agresivniji i sve otvorenije ispoljava svoje liderske ambicije, potcenjujući sve one koji nemaju fakultet i koji su za njega "niža bića" (sva sreća da imam nešto fakultetića, jer, ko zna, možda bih dobio i kakav kompleks), nadmeno i grubo se odnoseći prema novim saradnicima, administratorima - ukratko, prema većini saradnika Vikipedije na srpskom jeziku. Sad okolo laže da ja pretim sa novim svađama i konfrontacijama, a već je povukao i svoj prvi liderski potez: Zamislite, zamoljava sve saradnike Vikipedije da Prćićeve knjige ne koriste kao reference do završetka glasanja! On, je, kao što se da videti, već proterao Prćića sa Vikipedije!

Tu je i Miroslav Ćika, čovek kom je glavni adut kod transkripcionih pitanja da se "tako govori u Kanadi". On je organizovao onu prvu farsu od glasanja, pa i ovu drugu (uz svesrdnu Goranovu pomoć), iako njemu, u stvari, nikako nije jasno za što se glasa i kakve će posledice proizići iz svega toga. Ćika je poznat po zalaganju za etimološko pisanje stranih imena i naziva (dakle, bez mrske transkripcije koja usporava dostizanje orgazma, pardon, 100.000 članka uz pomoć Vikipedijinog najvrednijeg i najplodnijeg saradnika - druga bota). Ćika bi najradije da organizuje glasanje o zabrani transkripcije, ali, nema ko da ga instruira. Možda bi sledeći korak trebalo da bude zabrana pisanja ćirilicom - ali, i on je svestan da sve ima svoje granice.

Pa imamo i geografa Ivana koji sa velikom nadom posmatra ovo glasanje iako nije svestan zamke u koju nas uvlači Jakša: ako bi se, kojim slučajem, i izglasalo nepoverenje Prćiću, odnosno, ako bi se kojim slučajem izglasalo da se na Vikipediji koristi SAMO Pravopis srpskog jezika, to znači da otpadaju svi oni atlasi i geografski priručnici kojima se Ivan obilato služio i sva nadležnost za transkripciju prelazi na - Pravopis. Po ovome, izgleda da otpaduju i Klajnov RJN, i Klajn-Šipka rečnik stranih reči, a bogumi i jednotomni Rečnik srpskog jezika!

Samo da napomenem da je moj utisak da je sve ovo izmaklo kontroli: i inscenirana blokada (Zrno zaslužuje Oskara!), i brže-bolje organizovano glasanje (demokratsko, naravno) i ćutanje administratora (Bokica po običaju nešto zamuckuje, Goran odrađuje poslove, a Metodičar uvek nešto popuje) i rešenost nekih da preuzmu vlast pod svaku cenu. Počela se koristititi ratnička (ratna) terminologija: "uništićemo protivnika" (Zrno), "oni će proglasiti pobedu" (Ćika ili Jakša, svejedno), "nema vam spasa", "gotovi ste" (Jakša). U Verloru ste prepoznali osobu koja je htela da preuzme vlast na Vikipediji pri čemu je zamalo uspela u tom naumu. Ali, izgleda da Verlorov duh i dalje kruži Vikipedijom.

Što se mene tiče, svejedno mi je. Kakvi god bili rezultati glasanja (ako ga bude, naravno), ja sam na dobitku: Ako pobedi Prćić, ja mogu nesmetano da radim na Vikipediji koristeći njegove knjige kao reference, a ako slučajno pobedi SAMO Pravopis (pažljivo pročitajte Jakšinu formulaciju), meni opet dobro: ja sam i do sad radio striktno po Pravopisu (iako se to nije sviđalo ni Jakši, ni Ivanu, ni Antu ...) (da se razumemo, ovde ne govorimo o transkripciji sa engleskog), a tako će biti i ubuduće, s tim da ću transkripciji sa engleskog SAMO po Pravopisu posvetiti posebnu pažnju. Samo da "druga strana" formuliše šta podrazumeva pod Pravopisom (ili pod "Pravopisom i ostali priručnicima") da posle ne bi bilo kakvih nesporazuma.

--Sly-ah (razgovor) 19:20, 29. septembar 2009. (CEST)

Ja sa tvojim blokiranjem nemam ništa čoveče. -- Bojan  Razgovor  19:27, 29. septembar 2009. (CEST)

Desant na Drvar--IvanM. (razgovor) 19:40, 29. septembar 2009. (CEST)

Moram da primijetim, sa ponosom, da je tekst o meni (premda sadrži onaj dio o misterioznom članku i misterioznom korisniku, nemam pojma šta se dešava, ali zanimljivo je) bio među najvećima. Jakšin je možda veći, a možda i nije (moram da bacim tekst u wc - Word Count), ali sad bar znam s kim da se takmičim u stvaranju novih i novih zavjera protiv Slaje. Jakša, jesi li i ti išao na zavjerenički kurs, kao i ja? Naročito mi se svidjelo predavanje profesora Dambldora. P.S. Slajo, „zašto“ se piše sastavljeno, a ne rastavljeno; nadam se da to nije po nekom novom Prćićevom priručniku. Pozdrav i samo da dodam: ipak se okreće. --Darko Maksimović (razg.) 20:45, 29. septembar 2009. (CEST)

•  neutralan A da jednostavno uspostavite redovitiju komunikaciju s jezičarima, koji bi itekako trebali biti zainteresirani za rad wiki i stanje jezika. Znači, kada se pojavi neki probelm, javit se njima i poslušati njihove komentare/rješenja/nešto treće. --XZ (razgovor) 19:25, 29. septembar 2009. (CEST)

Cijenim nadasve zanimljive, živopisne i opširne komentare gospodina Slaje, napisane u naročito kreativnom i satiričnom duhu. Pozivam i ostale da glasaju. Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 20:14, 29. septembar 2009. (CEST)

• protiv -- SmirnofLeary (razgovor) 20:30, 29. septembar 2009. (CEST)

Pročitao sam tekst koji je naveo Slaven i slažem se po pitanju pogrešne primene radikalnih mera i načina na koji pokušavate da rešite probleme, a isto i po pitanju anglizacije srpskog jezika. Razumem Miroslavljevo nastojanje da se postojeće nesuglasice već jednom reše, ali mislim da je svakako besmisleno da rešavanje problema treba da ima formu ocene rada jednog stručnjaka (kao što je obrazložio i Slaj). Toliko od mene. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 20:30, 29. septembar 2009. (CEST)

A kako da riješimo problem inače, nego glasanjem? Višemjesečno natezanje po Trgu i drugdje nije urodilo plodom. Moramo da znamo na čemu smo, i koja pravila treba da poštujemo. I da se više ne svađamo. Sramota će biti kad ljudi dođu za vrijeme slavlja, i vide oko čega se mi prepiremo. Smiješno i žalosno u isto vrijeme. Mi ne možemo dopustiti sebi luksuz pat pozicije, jer mi radimo enciklopediju sada. A stručnjaci se prepiru već godinama.--Miroslav Ćika (razgovor) 20:37, 29. septembar 2009. (CEST)

Ne višemjesečno, nego višegodišnje... :) Ali zar niko od vas ne shvata da radite na jezičkom projektu, pri čemu morate da koristite jezičke priručnike, kako god okrenete, gramatičke, pravopisne, za transkripcije, itd. Nažalost srpski jezik je mali, pa mi nismo lideri u stvaranju nove terminologije u nauci, tehnologiji, pop kulturi i sl., nego je tu sveprisutni engleski jezik, koji zadaje ne male probleme i drugim ne tako malim jezicima, kao što španski, njemački, francuski itd. Volio bih da čujem valjane argumente, kako mi, koji nismo stručnjaci za jezik, da se izborimo sa problematikom za koju je potrebna visoka jezička stručnost. Umjesto da smo zadovoljni što postoji neko ko razmišlja o srpskom jeziku, kao što to radi Prćić, a ko je pročitao i shvatio ovaj članak: Globalna anglocooltura i njen uticaj na sinonimiju srpskog jezika, zna o čemu govorim, idemo da ga protjeramo sa Vikipedije. Još jednom da istaknem, problem nisu naši stručnjaci (Klajn, Prćić, itd), jer oni nikada u svojim prijedlozima nisu radikalni i uglavnom se trude da daju argumente u vezi onoga zašta se zalažu, nego je problem u Vikipedijancima i načinu na koji Vikipedijanci shvataju jezičke priručnike. Ili, ili... Život ili smrt, neka bude po mom ili neka sve ide dođavola... --Slaven Kosanović {razgovor} 21:47, 29. septembar 2009. (CEST)

Ja sam otojč čitao taj tekst i nikako ne mogu da shvatim da je to isti onaj autor koji forsira „Z“ u Nju DžerZiju, „E“ u Elvisu PrEsliju, (možda to nije po Prćiću, ali: ) „Č“ u Al PaČinu, „E“ u Ediju MErfiju (Merfijev zakon isl, valjda) itd. Učen čovjek poput njega sigurno nije mogao da ne čuje da se nijedno od tih imena ne govori, (zli jezici će sad reći „govori“, a znaju i sami da to nije istina), a svakako su u pitanju imena koja su u upotrebi (za razliku od tamo nekakvih vodopada koje prosječan Srbin nikad ne izgovori), pri čemu su neka prilično dugo u upotrebi. Dakle, sve me, baš zbog toga, navodi da on u svojim razmatranjima nije uzimao u obzir srpski jezik, nego nam je htio uvaliti engleski u transkribovanoj formi, ne vodeći pri tom (bar se meni čini) računa ni o duhu srpskog jezika, ni o ustaljenim oblicima (svakako da je uzeo neke, ali to su oni od prije Hrista, pa nije ni mogao). Zato mi nije jasno da je isti taj čovjek pisao tekst koji spominješ. Znam da jeste, ali samo kažem. Pored toga, onog trenutka kad školski pravopis kaže DžerSi, a on kaže DžerZi, treba imati loše namjere pa reći da su njegovi tekstovi samo „dopune“ - jer nisu. Slagao bih se da se njegovi savjeti uzimaju u obzir (osim gornjih fundamentalističkih oblika), ali samo onda kad se ne kose sa Pravopisom. Međutim, bili smo svjedoci rasprave na Nju Džersiju, gdje je nekoliko puta ponovljeno kako je Pravopis „zastario“, da je Prćićevo bolje, i da „to još nije objavljeno, ali evo treba svakog trenutka, pa će biti pravosnažno“. Sad se isti ti pobornici krste sa 10 prstiju i kunu da su u pitanju „samo dopune“ (katkad i velikim slovima „DOPUNE!!!“). --Darko Maksimović (razg.) 22:08, 29. septembar 2009. (CEST)

Ali većina učesnika diskusija o Pravopisu, Pravopis vidi samo kao transkripcioni priručnik, a istina je da u njemu ima štotšta još što nema veze sa transkripcijama. Kako se pišu određene gramatičke konstrukcije, upotreba malih i velikih slova i još dosta toga, da ne nabrajam. U vrijeme Vuka jezik se vjerovatno vrtio oko toga kako se nešto kaže u narodu. U međuvremenu, kroz skoro vijek i po, nastala je čitava jedna disciplina koja se zove lingivstika i koja se usložila u gomilu poddisciplina, te više nikome obrazovanom u svijetu, ne samo kod nas i u našem jeziku, ne pada na pamet da kaže da je nešto ispravno samo zato što se tako nekako, to nešto kaže u narodu. Valjda zato postoje studije iz jezika, da nema potrebe za njima, pa stručaci bi samo obilazili narod, osluškivali i bilježili. Uopšte nam ne bi trebali jezički priručnici. Klajn, Prćić i drugi, dolazili bi kod tebe, kod mene, kod Ćike i drugih na kafu, da nas pitaju kako se nešto kaže, da li tamo veliko ili malo slovo, da li neznam ili ne znam, da li Marfi ili Merfi, da li Džerzi ili Džersi, da li Al Pačino ili Al Paćino, itd. Nisam dobra adresa da me pitaš u vezi Al Pačina recimo, pošto ja nisam nikada izgovarao Al Paćino, jer mi se nije dopadalo sa mekim ć. A lako se moglo desiti da pravopsci odluče da se taj italijanski glas kod nas uvijek prenosi kao ć, umjesto č... :) Stvar ličnih preferenci u pisanju je jedno, a nešto sasvim drugo ono oko čega se iz nekog razloga složila većina stručnjaka za jezik... Tako da ja nemam odgovore na pitanja zašto u većini situacija, samo znam da mi ovdje pišemo enciklopediju, a enciklopedije se pridržavaju važećih jezičkih smjernica iliti preporuka iz Pravopisa i drugih prihvaćenih stručnih priručnika u slučaju da nešto nije dovoljno dobro obrađeno u njemu samom. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:47, 29. septembar 2009. (CEST)

Svako ko misli da može da izvrda pravila i je ako ne uputi eksplicitnu uvredu slobodan da nastavi sa retorikom verbalnog nasilja, uvreda, otrovnosti, cinizma, optužbi ili provociranja se vara.

Eksplicitne lične uvrede nisu zabranjene reda radi, već zato što ozbiljno narušavaju atmosferu na projektu, kancerogeno utiču na zajednicu i vode stagnaciji srpske Vikipedije. Dužnost je svakog administratora da takve aktivnosti saseca.

Ovaj Slajin baraž je jasan primer govora kakav apsolutno i kategorično ne može da bude prihvatljiv na srpskoj Vikipediji. Ovakav ton i nastup je postao vrlo raširen, i Slaja svakako nije jedini kome je navika da tako postupa. Krajnje je vreme da se takvi nastupi iskorene, i da u potpunosti ustupe mesto razložnoj, staloženoj i argumentovanoj intelektualnoj raspravi kakva jedino priliči jednom naučno-kulturnom projektu.

Dakle, neka vam ovaj gore sastav posluži kao vodič kako ne smete da se ophodite na srpskoj Vikipediji. Ili budite pristojni i uljudni, ili otidite pa gnoj prosipajte po forumima, ili ćete biti blokirani. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:02, 29. septembar 2009. (CEST)

• protiv Vec sam rekla zasto sam protiv i mislim da to i ptice na grani znaju. Ovo glasanje je pre svega atak na Vikipedijina pravila (kad je bilo desetodnevne rasprave u kojoj bi se ustanovilo da treba glasati? A ako se u obzir uzmu sve govorancije koje smo vodili, SIGURNO ima vise od 20% komentara koji kazu da glasanje NE TREBA obaviti. Samo je zatvoreno jedno glasanje koje krsi sva pravila, da bi se otvorilo drugo koje isto tako krsi sva moguca pravila, ali, sta to tebe, Gorane briga?), atak na g. Prcica, i na licnom i na profesionalnom planu, hajka na clanove koji se zalazu za postovanje Prcicevih pravila, otvorena provokacija istima. Slaj ovaj put nije rekao nista sto nije istina i nije delio licne uvrede, vec je sa hirurskom preciznoscu secirao profil ljudi koji su do sada glasali ZA proterivanje Prcica sa Vikipedije, uz iscrpnu analizu koliko su ti glasaci kompetentni da odlucuju o pitanjima ovakve vrste. Moram takodje reci da si me i TI, sine Brute, razocarao, jer se ispostavilo na kraju da si vrlo hitar na dugmencetu za blok kad je Slaj u pitanju, a kad su u pitanju drugari admini, nikom nista -- nemas vremena da se bakces. Mogao si umesto Slajog sastava, da navedes i baljezgarije tvojih prijatelja administratora, koji ne prezu od najnizih licnih napada koji ni u jednom momentu nisu bili ni opomenuti, a kamoli blokirani jer niko im nista ne moze zato sto naravno -- drugi administratori NECE DA SE KACE. Dakle, sa Slajom je super kaciti se, a sa odredjenim administratorima je smor. Vrlo, vrlo zanimljivo. Veoma sam razocarana. Znam da te zabole leva stikla zbog toga, ali nema veze, nisi ni prvi (nazalost) a ni poslednji od vikipedijinih administratora koji su me debelo razocarali. Ljudski je gresiti, a ja sam eto, pogresila u proceni TEBE. Tvoja administratorska delanja se ipak svode samo na igranje s bojama. --Jagoda ispeci pa reci 23:28, 29. septembar 2009. (CEST)
•  neutralan Pratim ovu diskusiju od početka i uopšte mi nije jasno kako će biti rešena ova pat-pozicija. Kako god da se izglasa, neće valjati. Ako se čovek, koji nije levak, već stručan čovek (mislim na g. Prćića), stavlja na to da ljudi, većini kojih lingvistika nije struka, glasaju da li da se glasa o tome da li da se njegov rad primenjuje (Auh! Kakva glavolomka!), to je sumnja u njegov rad. Pa sad, ako se izglasa da li da se glasa o tome da se njegov rad uvrsti, to znači da se predlaže da treba ići preko stvari koje propisuje Pravopis, koliko god bio zastareo, a tek zamislite belaja ako se izglasa na glavnom glasanju! A ako se, bilo u predlogu, bilo (ako predlog prođe) na samom glasanju, ne izglasa, onda će Prćić biti ocrnjen, jer ispada da njegov rad ništa ne vredi! Pa sad, razmislite o rešenju ovog Gordijevog čvora... Verovatno je bilo najbolje da nije ni bio vezan. Znamo da se sve odluke donose konsenzusom, pa je tako možda trebalo kod spornih naziva raditi (kod nespornih se ionako niko ne bi bunio). Ovako neće valjati... Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 00:19, 30. septembar 2009. (CEST)

---

Opet ću napisati, ako ima tko sluha, zar je tako teško napisati mail nekome od jezičara kad se pojavi problem u transkripciji? Tako se neće moći govoriti da netko gura samo svoja rješenja ili interpretacije. I, mislim da bi se izbjegle ovakve kilometarske rasparave. --XZ (razgovor) 00:37, 30. septembar 2009. (CEST)

---

Pa, radili smo mi i to, samo što ti nisi bio tu. Evo, onomad se pojavio problem oko Horejšija Helsona, koji je kao Horejšio uredno zabeležen u Prćićevom rečniku. E, onda je Grof Aco navodno presavio tabak i pitao Klajna za mišljenje, a ovaj mu je odgovorio da je ipak pravilno Horejšio. Problem je u tome što smo Klajna trzali bez potrebe, jer on je samo potvrdio Prćićevo mišljenje što je i bilo logično, budući da je Klajn recenzent obeju Prćićevih knjižica koje se bave transkripcijom. Mislim, probleme pravimo ni od čega, a svađamo se oko stvarno spornih transkripcija (kojih je, na sreću, vrlo malo) koje nisu zabeležene ni u Pravopisu, ni kod Prćića, ni kod Klajna, a za koje neki smatraju da su ukorenjene i uobičajene i niko se do sad nije setio da pita Klajna (recimo) za mišljenje.

--Sly-ah (razgovor) 00:50, 30. septembar 2009. (CEST)

Ne znam što da kažem. Možda je bolje da i 1500 puta pitate nekoga od njih, jer bi oni također trebali biti zaintersirani za to, samo da to za rezultat ima čim manje svađa, a više članaka, što nam je, nadam se, svima ovdje cilj. --XZ (razgovor) 00:56, 30. septembar 2009. (CEST)

---

Izgleda da ne razumeš suštinu. Klajna zapravo ne bi uopšte trebalo smarati. On je Prćićev mentor i stoji iza, recimo, 99,9 odsto onoga što je Prćić napisao. U onih 0,1 odsto se ne slažu, ali to je minoran problem. Treba se samo dogovoriti koga poslušati kada se Klajn i Prćić razilaze u mišljenjima u vezi sa transkripcijom sa engleskog. E, tu se može organizovati glasanje, pa šta zajednica odluči, da se poštuje. Ali, ponavljam, takvih slučajeva je vrlo malo i oni ne bi trebalo da predstavljaju neki veliki problem. Problem su slučajevi u kojima se i Klajn i Prćić slažu, ali neki saradnici Vikipedije smatraju da oni greše i da bi trebalo poslušati "glas naroda". Tu mislima na slučajeve Pačino, Presli, Horejšio itd. Zatim, u Prćićevim knjigama uredno su pobrojani izuzeci od Prćićevih sistemskih pravila, odnosno, pobrojane su ukorenjene i uobičajene transkripcije (po Prćićevom mišljenju). Međutim, neki saradnici smatraju da nisu pobrojani svi izuzeci i da Prćić u mnogim slučajevima greši ne pridavajući određenim transkripcijama odrednicu "uobičajeno". To je drugi problem zbog kojeg su nastajale svađe i padale žestoke uvrede. Ja samo pitam: ko smo mi da određujemo šta je uobičajeno, a šta ne. Postoje lingvisti koji su školovani za to i koji odlučuju o tome. Ali ne vredi pričati. Evo, u jednom od gornjih postova D. Maksimović je lepo ilustrovao šta sam hteo da kažem.

--Sly-ah (razgovor) 01:18, 30. septembar 2009. (CEST)

• protiv Zašto samo ne glasate i ptice na grani ovde znaju šta mislite o ovome. Trošite samo prostor na Viki. :) --Nagrakaži/laži 00:55, 30. septembar 2009. (CEST)
• protiv----László (talk) 03:49, 30. septembar 2009. (CEST)
• protiv Ne znam ko smo mi da odlučujemo o ovome... Valjda postoje ljudi koji su za to zaduženi... Stvarno samo bezveze trošimo prostor na Viki, bolje da pišemo članke. --Ana piši mi 10:45, 30. septembar 2009. (CEST)
• protiv--Vojvoda razgovor 12:03, 30. septembar 2009. (CEST)

Turanje glave u pijesak

Turanje glave u pijesak neće riješiti ovaj problem i višemjesečne svađe. S time što glasate protiv glasanja, glasate protiv rješenja problema. Svađe će se nastaviti (i to ne samo za vrijeme glasanja), rješenje neće biti nađeno, i svako će moći da radi što mu je volja kao i do sada.

Kada je već tako, i pravopisna pravila mogu da se tumače kako je kome volja, očito je da imamo stanje anarhije. Ako imamo anarhiju, ja ći i sebi uzeti pravo da odsad pišem kako mislim da treba. Po dobrom starom Vuku Karadžiću - piši kako govoriš. A ko voli Prćića samo naprijed, a ko ne voli slobodan je da ga i dalje ne voli. Uzdravlje svima i sretan rad! Živjela anarhija!--Miroslav Ćika (razgovor) 16:04, 30. septembar 2009. (CEST)

Na kraju

Ne možemo suzbiti aljkavost i nehatno otaljavanje posla koje je postalo sveopšta navika, ne možemo se boriti protiv nadmenosti pojedinaca koji su sami sebi najveći jezički autoritet. Možemo, međutim, da iziđemo u susret ne tako malom broju savesnih koji bi želeli da strano ime prenesu na najpravilniji mogući način, ali ne znaju kako.

(bold moj)

Iz predgovora dr Ivana Klajna knjizi dr Tvrtka Prćića Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena.

--Sly-ah (razgovor) 17:38, 30. septembar 2009. (CEST)

Ja samo ponavljam, i upućujem svima koji su sad ovdje čvrstog i principijelnog stanovišta da je najbolje vjerovati pravopisnim autoritetima, da Prćićev priručnik sadrži stvari koje se kose sa važećim Pravopisom. Da bih to (matematički) dokazao, navešću (ponovo) samo jedan primjer: Nju Džersi; i Prćićeve i Klajnove preporuke se kose sa Pravopisom (Prćić navodi samo ovaj pogrešan oblik, a Klajn oba oblika, s tim što je ovaj pogrešni - bolji), a grupa je izdejstvovala da se u odgovarajućem članku i zadrži Prćićev i Klajnov, a ne Pravopisov, oblik kao naslov i prvi u uvodu. --Darko Maksimović (razg.) 19:14, 30. septembar 2009. (CEST)

Dakle, glasanje ne bi trebalo da je neophodno, dokle god shvatamo da je važeći Pravopis iznad Prćića i Klajna, u stvarima u kojima se kose, sve do trenutka kad njihove dotične odredbe ne uđu u sastav važećeg Pravopisa. A onda će opet važiti isto pravilo, samo što će dijelovi Pravopisa biti njihovih ruku djelo. Drugim riječima, glasanje ne bi trebalo da je neophodno dokle god ne podliježemo direktnom nasilju koje Slaja i Jagoda (prvenstveno, a povremeno i fantomski nalozi poput PointDreda i LazeKamikaze) sprovode nad ostalim članovima, uporno i smjelo ponavljajući da su Prćićeve i Klajnove odredbe „jače“ od Pravopisa, jer je ovaj „zastario“, „neusklađen“, itd. (a onda, u ovakvim situacijama, uporno ponavljaju da su to samo dopune!). --Darko Maksimović (razg.) 19:14, 30. septembar 2009. (CEST)

Što se mene tiče, bila bi dovoljna jedna stranica u imenskom prostoru Vikipedija:, koja bi sadržala samo sljedeći tekst: Važeći Pravopis je na snazi do izlaska novog i ima jači autoritet nego bilo koji pojedinačan autor. Ono što nije definisano važećim Pravopisom, može se potražiti u odredbama jezičkih autoriteta poput Tvrtka Prćića, Ivana Klajna itd.. Odgovorno tvrdim, međutim, da za Slaju i Jagodu ovakva odrednica ne bi bila prihvatljiva. Zato, ili se neće složiti sa njom, ili neće ni komentarisati, što se svodi na isto. --Darko Maksimović (razg.) 19:14, 30. septembar 2009. (CEST)

Ima li ikakvih naznaka kada će taj novi Pravopis da se pojavi da nam svima olakša posao?--Vojvoda razgovor 22:33, 30. septembar 2009. (CEST)

Kome da vjerujemo kada su u pitanju jezičke nedoumice, nego baš tim jezičkim autoritetima? Ako oni ne znaju šta rade, onda smo debelo zaglavili kao nacija... Mislim u svim drugim evropskim nacijama, kada je u pitanju jezik, vjeruju svojim autoritetima za koje se smatra da im je životno zvanje izučavanja svog jezika i njegovo standardizovanje... Mogu da se složim da je u najmanju ruku smiješna naša situacija sa jezikom, jer oni koji pišu Pravopis i standardizuju jezik, izdaju svoje priručnike, a reviziju samog Pravopisa čekamo više od deceniju i po. Mogao bih takođe da podržim da u nekim određenim situacijama, dok ne uzađe novi Pravopis, damo prednost datim spornim imenima onako kako su zabilježena u sadašnjem Pravopisu, ali ne mogu da podržim da skroz izbacimo ostale priručnike, jer su njihovi autori upravo ti koji pišu, odnosno rade korekcije tog ”budućeg” Pravopisa. A potrebni su nam njihovi savjeti i primjeri iz priručnika za sve one druge slučajeve koji nisu uopšte obrađeni u Pravopisu iz 1993. godine. Ako se mi budemo dogovarali oko toga kako treba da se transkribuju imena u slučajevima gdje Pravopis nije jasan, ili nemamo neki primjer koji bi nam mogao pomoći, ostavljam mašti učesnika rasprave kako će to da izgleda... --Slaven Kosanović {razgovor} 22:41, 30. septembar 2009. (CEST)

Ja sam razumeo ovaj problem na sledeći način: da su jezički stručnjaci jasno rekli (i da je čak Odbor za standardizaciju to izjavio) da se izvesnim priručnicima daje prednost u odnosu na važeći pravopis i da se praktično samo čeka da se ta rešenja implementiraju u novi pravopis. Ako je situacija ovakva ne vidim nikakav problem u korišćenju tih priručnika (zapravo čitavo ovo glasanje je oko jednog priručnika) jer ćemo, ako ih ne koristimo, morati za godinu ili dve da vršimo prepravke kada ta rešenja budu i zvanično usvojena. S druge strane ako između tih priručnika i novog Pravopisa bude nekih razlika onda verujem da će u pitanju biti zanemarljivo mali broj slučajeva (kao što je zanemarljiv broj slučajeva kada se javljaju pravopisno-transkripcione nedoumice ali tih nekoliko slučajeva oduzima mnogo mnogo vremena i energije, proverite samo koliko ova diskusija ima stranica kucanog teksta, sigurno za nekoliko sjajnih članaka). Mislim da je važnije pitanje da se odluči kako da se urednici vikipedije na srpskom jeziku odnose prema jezičkoj problematici. Što se mene tiče uvek sam se držao prakse da jezička pitanja prepustim onima koji se time bave, prate dešavanja u literaturi i slično (a imali smo među urednicima i ljude koji su po ovimpitanjima stručni kao i profesionalni lektori, profesore srpskog jezika i dr) a da mi ostali pišemo o onome što nam je blisko po obrazovanju, interesovanju i sl. Čak i umetnički pisci prepuštaju svoje tekstove lektorima (da ne govorim za naučnike u oblastima gde je tekst pretežno sredstvo izlaganja kao što su humanističke nauke pa čak i prirodne nauke gde stil teksta ne igra naročitu ulogu) da obave svoj posao i to nikome ne predstavlja problem jer je nesumljivo da tekst koji prođe lekturu dobija na kvalitetu. Bojim se da će i u budućnosti pravopisne rasprave oduzimati mnogo vremena, energije i unositi loše raspoloženje među urednike a to nam je najmanje potrebno.--Vojvoda razgovor 06:47, 1. oktobar 2009. (CEST)

---

Što se tiče transkripcije engleskih ličnih imena, iz saopštenja Odbora za standardizaciju vidljivo je da se daje prednost Prćićevim rešenjima i sistemu transkripcije, a da se transkripciona pravila u Pravopisu (govorim o engleskom jeziku) osećaju kao neprecizna i, pa u nekim slučajevim čak i zastarela. Prćić nudi jednu zaokruženu i doslednu celinu koja, naravno, nije savršena, ali je svakako bolja od rešenja koja nam nudi Pravopis. Sledstveno tome, ako želimo da budemo dosledni i konzistentni prilikom transkripcije, mislim da je najmudrija oduka da prihvatimo sva Prćićeva rešenja ma koliko ona nekome zvučala nakaradno i nenaučno, a da transkripciju engleskih ličnih imena koju nam nudi Pravopis jednostavno zaboravimo i to iz gorenavedenih razloga. Tim pre što nam Prćić nudi i veći broj likova za koje i sam smatra da su ukorenjeni, iako su u suprotnosti sa njegovim sistemom.

Vidim da se D. Maksimović potrudio i uspeo da iskopa čak jedan primer u kojem se ne slažu Pravopis, Klajn i Prćić da bi na osnovu tog jednog primera pokušao da dokaže svoju već oveštalu tezu da Prćić (a bogumi n Klajn) pojma nemaju i da su njihove knjige obično smeće. Odmah da mu kažem da takvih primera ima još, možda i pet, možda i deset, ali to, mislim, nikako ne može biti valjan argument za potcenjivanje rada Klajna, Prćića i svih onih koji smetaju takvim ekspertima kao što su D. Maksimović i Jakša, recimo.

Samo nešto ne vidim da u Pravopisu (istom onom čiji su gorljivi pobornici Darko i Jakša) stoji išta o Pačinu i Horejšiju, na primer. Dakle, nema ništa o Pačinu oko kojeg je D. M. svojevremeno nadigao toliku dreku tvrdeći da je taj oblik naširoko rasprostranjen i postavljajući se i iznad Klajna i iznad Prćića. Doduše, Klajn navodi da je Pravilno Pačino, to isto navodi i Prćić, koji takođe navodi da je pravilno i Horejšio, a to potvrđuje i Klajn lično (ako je verovati navodima Grofa Ace). S obzirom na to da u Pravopisu nema ni slovceta o ovim slučajevima i s obzirom na to da je svima poznati kakve simpatije gaji D. M. prema Klajnu i Prćiću, bilo bi vrlo interesantno čuti od samog D. M. kako on misli da transkribuje ta dva engleska lična imena? Na osnovu koje literature?

I još jedno pitanje za Darka: Ja nameravam da napišem članak o američkom reditelju Tom-u Cherones-u, pa bih Darka zamolio da me posavetuje i da mi SAMO na osnovu transkripcionih pravila iz Pravopisa kaže kako da transkribujem prezime tog reditelja. Da i je to Kerones, Čerones ili Herones, ili je Čeroniz, Keroniz ili Heroniz ili je možda Kerons, Čerons ili Herons? Ovo usput može da posluži kao jedna dobra stilska vežba.

--Sly-ah (razgovor) 23:19, 30. septembar 2009. (CEST)

Moram da priznam da mi se sviđa naslov ovog poglavlja („Na kraju“). Želim da kažem, iako još mislim da sanjam, da mi miriše kao da ćemo iz svega ovoga izvući i neku pouku. Naime, ime Al Pačino (što je najsmješniji oblik njegovog imena koji sam ikad čuo), ako nije (valjda nije?) moguće izvesti iz postojećeg Pravopisa, onda, u skladu sa onim što sam već rekao, valjda mora iz Klajna, Prćića i sličnih. Glasan sam zagovornik da u situacijama gdje Pravopis ipak pomaže (Nju Džersi, npr), bude pisano po Pravopisu. Dakle: Pravopis gdje može, Prćić i Klajn gdje Pravopis ne može. Da li možemo naposlijetku da dođemo do takvog dogovora? S obzirom da je broj spornih slučajeva vrlo mali, neće biti teško izmijenjati sve što treba once novi Pravopis is ready? Da rezimiram, ko se slaže da je sljedeći princip određivanja transkribovane forme valjan i održiv?

• Korak 1. Pogledati šta kaže Pravopis. Ako pravopis nije obradio tu temu (30% slučajeva, po Slajinim procjenama), onda:
• Korak 2. Konsultovati Klajna i Prćića (Prćića naročito za engleski jezik)

Iskreno da kažem, ispočetka sam mislio da se taj princip podrazumijeva, ali više nego očito je da je potrebno da se oko toga složimo. (za vijeke vijekova, AH, kako bi nam život bio lakši i ljepši.) Poklonici Pravopisa bi bili zadovoljni, a u velikom broju spornih slučajeva slušali bismo Prćićeve i Klajnove preporuke. Svi bismo pomalo izgubili, a MNOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGO dobili. --Darko Maksimović (razg.) 01:55, 1. oktobar 2009. (CEST)

P.S. Predloženi princip (1, 2...) je istovremeno i odgovor Slaji na pitanje o transkripciji imena Tome Šarančića. --Darko Maksimović (razg.) 01:57, 1. oktobar 2009. (CEST)

Ako je situacija ovakva ne vidim nikakav problem u korišćenju tih priručnika (zapravo čitavo ovo glasanje je oko jednog priručnika) jer ćemo, ako ih ne koristimo, morati za godinu ili dve da vršimo prepravke kada ta rešenja budu i zvanično usvojena.

Ja takođe ne vidim problem da se koriste svi mogući priručnici koji mogu pomoći. Tih spornih oblika koji su zabilježeni na jedan način u Pravopisu, a Klajn i Prćić predlažu drugačije, ne znam da li ima pola posto, ako i toliko. Lako je to sve botom izmijenjati, ako bi se složili da u njihovom slučaju sačekamo novo izdanje Pravopisa. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:24, 1. oktobar 2009. (CEST)

Čak i umetnički pisci prepuštaju svoje tekstove lektorima (da ne govorim za naučnike u oblastima gde je tekst pretežno sredstvo izlaganja kao što su humanističke nauke pa čak i prirodne nauke gde stil teksta ne igra naročitu ulogu) da obave svoj posao i to nikome ne predstavlja problem jer je nesumljivo da tekst koji prođe lekturu dobija na kvalitetu. Bojim se da će i u budućnosti pravopisne rasprave oduzimati mnogo vremena, energije i unositi loše raspoloženje među urednike a to nam je najmanje potrebno.

Slažem se, ali treba imati u vidu da Vikipedija nije zatvoren sistem. Kada napišeš naučni/istraživački rad i pošalješ ga lektoru, ti plaćaš tog čovjeka da ti uradi posao. Ako ga već plaćaš pretpostavlja se da mu vjeruješ, ili bolje bi bilo da mu vjeruješ... Možda tu leži ključ... :) Mada nisu rijetke bitke autora sa plaćenim, profesionalnim lektorima, odnosno lektora sa svojim klijentima. „Izmjenio si mi stil“. „Ta gramatička izmjena mijenja smisao onoga što sam ja htio da kažem“, „Mi u struci ime/prezime tog čovjeka/naučnika/umjetnika transkribujemo i izgovaramo drugačije“..., itd. Možete pitati lektore, ako poznajete nekog, za bitke koje imaju da zarade svoj dinar. Takođe treba reći da, kao u svakoj profesiji, ima lektora koji su šalabajzeri... Niko to ne može negirati. U zatvorenom sistemu, uzmimo jedne novine, lektori su obično članovi tima, tj., primaju platu kao i ostali i svi autori tih novina H prihvataju da će njihovi članci proći kroz njihove ruke, bivati pregledani i eventualno korigovani. To je klasičan primjer zatvorenog sistema, gdje se tačno zna ko šta radi. Na Vikipediji, koja je sistem otvorenog tipa, stvoriti neku hijerahiiju, jedino je moguće konsenzusom u zajednici. Kvalitet tog konsenzusa zavisi od svijesti ljudi koji na njemu rade. Ako sam ja svjestan da će neko drugi bolje uraditi neki posao od mene, logično bi bilo da mu ga prepustim. Ako sam tvrdoglav i volim svugdje da ostavim traga, onda imamo situacije kakve smo već viđali na Vikipediji. Ako smo svi tvrdoglavi, onda nastaje totalni haos. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:24, 1. oktobar 2009. (CEST)

Takođe javne analize postupaka drugih, i konstantno gađanje epitetima, ovakav si, onakav si, nimalo ne pomaže, naprotiv. Ako svi radimo na našem egu, projekat stagnira. To je prosta računica, koju mislim svako ko radi u nekom timu, može da shvati. Dakle, na Vikipediji svi zajedno činimo jedan tim i treba naći načina da taj tim funkcioniše. U suprotnom, ne idemo nikuda. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:24, 1. oktobar 2009. (CEST)

Veliki broj problema na Vikipediji dolazi od pogrešnog shvatanja, šta je ustvari Vikipedija i kako funkcioniše. Većina ljudi očekuje da ovdje nađe jednu hijerarhiju zatvorenog tipa, da administratori nameću rješenja, tj. smatraju administratore uredničkim tijelom. Ipak, zaduženja administratora na Vikipediji su precizno definisana i ne podrazumjevaju da administratori svojevoljno donose odluke o pitanjima koja se tiču sadržaja na projektu, čak štaviše, ne podrazumijevaju ni svojevoljno donošenje odluka prilikom riješavanja sukoba. Neću reći da administratori ne griješe, jer apsolutno nije tačno. Griješe, kao i ostali korisnici. Ipak, ako svi prihvatimo da možemo pogriješiti, a pri tome ne ističemo do krajnjih posljedica tuđe greške, već smo dosta uradili na koheziji tima. Onda se možemo pozabaviti svim pitanjima, civilizovano ih prodiskutovati i tražiti rješenja. Dakle, na Vikipediji svi mi smo uredničko tijelo, jer je to ideja društvenih medija. Da, Vikipedija je takođe društveni medij, gdje svi doprinsimo našim ”enciklopedijskim znanjem”. Ideja koja se prožima kroz Vikipediju i koja je sama njena srž, je da svi posjedujemo enciklopedijsko znanje o nečemu, te da to znanje ako želimo, možemo podijeliti sa drugima. Mada, ja razumijem da se teško osloboditi klasičnih shvatanja i ideje zatvorenog sistema sa neprikosnovenim autoritetima. Ipak, kako Vikipedija ne bi bila apsolutna anarhija ”enciklopedijskog znanja” pojedinaca, onda se od nas traži da koristimo literaturu i navodimo izvore za naše tvrdnje u člancima. U klasičnim enciklopedijama, tj. zatvorenim sistemima, nije rijedak slučaj da autori članaka ne navode nikakve izvore, jer se članci u tim enciklopedijama naručuju od renomiranih stručnjaka za date oblasti. U svakom slučaju, uredničko tijelo je to koje će na kraju odlučiti da li će uvrstiti članak nekog autora u svoju enciklopediju, o njegovom kvalitetu i sl. Ako pokušamo da shvatimo ove razlike i koncentrišemo se na to kako funkcioniše Vikipedija, ići ćemo naprijed. Ako stalno pokušavamo da o Vikipediji razmišljamo kroz klasični zatvoreni sistem, tapkaćemo u mjestu. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:40, 1. oktobar 2009. (CEST)

Normalno da ima lektora koji se slabo razumeju u svoj posao (čitaj srpske novine pa ćeš se uveriti koliko si u pravu :) Što se tiče epiteta ne znam na šta konkretno misliš ali ako je vređanje u pitanju tu je sve jasno ko dan. Problem sa pravopisnim zamkama je u tome (barem na Vikipediji) što veliki broj ljudi pravopisne sirpavke shvata kao lično prozivanje i to mi je najmanje jasno od svega. pa Pravopis je najmanje lična stvar na svetu (naravno ako onaj ko je ispravljen ne pomisli da mu se svakom ispravkom u stvari prebacuje da je nepismen što nema veze sa životom). Mi smo na Vikipediji imali određen broj korisnika (i sad ih imamo nekoliko) koji su voljni da svaku svoju pravopisnu intervenciju objasne, pozovu se na odgovarajuću literaturu što svakako može da bude frustrirajuće ako neko (nao nekad Delija i Bojan za transkripciju i Olivera za lektorisanje) transkribuje bukvalno desetine naziva dnevno. Pa kako čovek da se ne iznervira ako ga prozivamo za svako slovce? A s druge strane koliko nas se bavilo svojim pravopisom posle osnovne škole? Po mom mišljenju vrlo mali deo. i umesto da prihvatimo nečiju dobru volju da pomogne (i da pruži sva potrebna obrazloženja) mi prozivamo autore na koje se poziva (a to nisu bilo kakvi autori kada je srpski jezik u pitanju). Moj lični stav oko pravopisne problematike je koristiti sve što stoji na raspolaganju a sve sporno prepustiti onima koji u pravopisu najviše znaju o toj problematici. Ako bi se ovako psotupalo ne verujem da bi bilo više od jedne sporne situacije mesečno (možda i manje) a to je zanemarljivo. S druge strane ako se o svakom slovu budemo rapsravljali imaćemo više pravopsinih diskusija nego članaka. Po mom mišljenju pravopis je pri dnu lestvice među problemima na Sr.Njiki.--Vojvoda razgovor 12:24, 1. oktobar 2009. (CEST)

---

Ne smemo zaboraviti da postoje i lektori i korektori i da njihov posao, mada sličan, ni u kom slučaju nije isti. Korektor ispravlja samo pravopisne greške i tipfelere, a lektori se još bave i stilom i sintaksom.

--Sly-ah (razgovor) 11:58, 1. oktobar 2009. (CEST)

U redu, hvala na pojašnjenju. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:10, 1. oktobar 2009. (CEST)

Po mom mišljenju pravopis je pri dnu lestvice među problemima na Sr.Njiki.

Ego je na prvom mjestu među problemima na Vikipediji. To je najteži problem, jer zavisi od svakog pojedinca, koliko je spreman da ga stavi po strani kada dođe na Vikipediju... Imati želju da puno doprineseš projektu je dobro, ali je često loše pokušavati da pokažeš da o svemu znaš sve što se može znati. Na Vikipediji se ne smatra lošim, naprotiv, učestvovati u radu na člancima ili temama za koje nisi stručan, ali je vrlo loše insistirati da si u pravu, ako tvoja argumentacija nema potpore ni u kakvoj literaturi ili još gore, ako nemaš nikakvih argumenata, osim „ja to znam“. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:38, 1. oktobar 2009. (CEST)

---

Iz svega ovog mi je samo jasno da Prćić nije nikakva obaveza, pošto nikad nije bilo glasanje o tome...u stvari nikad nije bio ni stavljen predlog o glasanju za koji treba da glasa 80 %. Kad izglasate prćićeva pravila, javite mi...--Zrno (razgovor) 20:09, 6. oktobar 2009. (CEST)Zrno

Dobro, po običaju je bilo i ličnih uvreda, ali na njih smo navikli. Najviše me je iritiralo pojavljivanje Geologičarke koja je besramni Jagodin agent, a ovde se predstavlja kao mirotvorac.

Prćić nije nista relevantniji jezicki stručnjak od Klajna, ili Pižurice, ili Stanojčića, ili Dešića, ili bilo koga drugog lingviste, ali mu grupa odanih ovde daje prednost. Lični stavovi pojedinih stručnjaka ili grupa stručnjaka nisu pravpisna pravila.

Koliko budem imao vremena i snage boriću se protiv gluposti i primitivizma na vikipediji olicene u štetočinskom doprinosu pojedinih korisnika. Nemaju obrazovanja, ne doprinose pisanjem članaka, a prvi su da daju lekcije o jezičkoj kulturi. Kao kurve o poštenju.--Jakša (razgovor) 19:41, 14. oktobar 2009. (CEST)

Rezultati glasanja?

Iako je jasno da je izglasano da se ne glasa (jer je prošlo 10 dana a nema potrebnog broja glasova za), mislim da bi trebalo to i zvanično objaviti. Da li je, možda, objavljeno na drugom mestu? Ili je rešeno da se zaboravi na sve pa da se pravimo da ništa nije bilo? Sori što sam neobavešten. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:42, 16. oktobar 2009. (CEST)