Википедија:Pijaca/Arhiva 11

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 5

←

Arhiva 9

→

Ljudi i biografije

Prvo hvala još jedared na ukazanom mi poverenju i čestitkama :) Drugo: na stranici Spisak ljudi je neopisiva zbrka. Nije mi baš jasno zašto ta stranica uopšte postoji. Mnogo je duga i prilično nepregledna, a mislim i da ručni unos nije nikakvo rešenje, a naročito ne trajno. Dakle: postoji kategorija Biografije i sto raznih potkategorija. Predlažem (i javljam se da završim to smaranje od posla) da se svi ljudi smeste u kategoriju Biografije, bez obzira na to da li su u nekoj od podkategorija ili ne. Tako će da se formira ceo uredan samo-ažurirajući spisak, a da se onda (ko kako voli i smatra) smeštaju i u podkategorije tipa Ljudi odavde i Ljudi odande. Ne mrzi me da editujem 600 članaka, ako se složimo da pravimo sređivanje. Javnite mi šta mislite, da se ne majem džabe. Pozdrav --Dzivdzan 12:47, 26 apr 2005 (CEST)

Ja podržavam predlog, a i sam sam pre nekog vremena razmišljao o tome. Možda bi bilo dobro obraditi sve biografije pomoću Šablon:Kutijica sa biografijom, u okviru koje bi se dodala i kategorija. --Miloš Rančić (razgovor) 13:21, 26 apr 2005 (CEST)

Nije loše da se svuda zalepi i kutijica, mada je to značajno veći posao. Što se tiče kategorizacije u okviru kutijice, mislim da bi to samo napravilo probleme: lepo se dodaje kategorija, al pošto je sortiranje po prezimenu a članci počinju imenom, to bi opet tražilo ručno editovanje kategorije /ovo sam probala i ustanovila/. Drugo je pitanje to što kad ja postavim kutijicu ona nikako da "proradi" kako treba :))... mora da je do korisnika ;)--Dzivdzan 14:08, 26 apr 2005 (CEST)

Uz to što su ružne, svakako treba voditi računa i o tome koja se kutijica stavlja. Naime, koliko sam mogla da utvrdim postoje dve kutijice. Jedna sadrži uz ostale podatke samo datum rođenja. Druga, uz ostale i datume rođenja i smrti. Kod ljudi koji su živi, kada se stavi oa druga kutijica (a to je najčešće) izgleda kao da samo čekamo da umre pa da popunimo i to što nedostaje. Budući da postoji i kutijica sa samo datumom rođenja u takvom slučaju treba zameniti kutijicu. KAda se već radi na tome. --angelina marković 15:59, 26 apr 2005 (CEST)

Ne vidim nikakvu zbrku na stranici spisak ljudi, a pogotovo ne neopisivu. Ljudi su sortirani prema svome prezimenu, kao što se to obično svugde i radi (npr. u dnevniku u školi). Osim toga spisak je podeljen i kvalitativno, na ljude sa područja bivše SFRJ i na one iz ostatka sveta. Ako neko nije imao prezime kao npr. Aristotel, onda se sortira po imenu. Ovo sortiranje niza je jednoznačno i nikakve zbrke nema. Što se tiče ručnog unosa, računam da ako je neko odvojio izvesno vreme da napiše enciklopedijski članak, neće mu biti teško i da ga ručno doda u ovaj spisak ljudi, kao što uostalom ručno dodaje i kategoriju. Ako je nekome i to teško ili je početnik pa ne zna, tu je veliki broj nas administratora koji će pogledati koje su nove strane pristigle (valjda to skoro uvek i gledamo) a iz istorije skorašnjih izmena lako možemo videti da li je strana dodata u spisak ili ne. Ako nije dodata mi je možemo dodati i obavestiti korisnika za postojanje te strane (može se napraviti i templejt za to). Važnost spiska ljudi je velika, pre svega na jednom mestu, u jednoj datoteci, imamo sortiran spisak svih postojećih biografija ovde kod nas. Ako hoćemo da pišemo novu biografiju, mi pogledamo da li osoba već postoji u spisku. Zar to nije ideja i ostalih Vikipedija koje imaju slične spiskove. Možda nisu sve bile dovoljno uporne da svoje spiskove održavaju, ali mi smo u tom pogledu među uspešnijima, najviše zahvaljujući Goranu Obradoviću kao i drugim administratorima i korisnicima. Smatram da nije u redu potceniti ničiji rad na ovome, jer da toga nije bilo mi bi sada mogli da se slikamo. Mislim da ovom spisku ljudi ništa ne fali, da treba da i dalje postoji i da se (ručno) ažurira. Njegove modifikacije bi mogle ići u sledećem smeru: razmisliti da li treba da bude ovako podeljen na dva dela ili da bude jedinstven, ako ostaje podeljen na dva dela onda i drugi izdeliti po svim slovima. Postojanje ovog spiska ljudi ne isključuje i uvođenje drugih mogućih rešenja. --Đorđe Stakić (r) 15:43, 26 apr 2005 (CEST)

Koji su dalji pravci evolucije ovog spiska ljudi/biografija neka odredi zajednica. Možemo pogledati iskustva ostalih. Jedna od mogućnosti jeste kategorija. Kada ima mnogo ljudi u kategoriji onda ni ona nije pregledna, pogledajte npr. nemačku kategoriju ljudi de:Kategorie:Mann. Englezi npr. takvu neku kategoriju nemaju. Generalno, kategorija bi se mogla zvati Ljudi ili Biografije. Ali, kao što rekoh, moj predlog je da i pored toga postoji i ostane ovaj naš spisak ljudi. --Đorđe Stakić (r) 15:43, 26 apr 2005 (CEST)

Đorđe, podržavam te u nastojanju da spisak ostane, čak i ovakav, bez usavršavanja veoma je korisan, a mislim da si naveo glavne razloge. --angelina marković 15:59, 26 apr 2005 (CEST)

Nije sporna stranica, daleko od toga da se brise. Cisto mislim da je zgodnije sa postojecom kategorijom, a posto niko nije ni protiv tog resenja evo ovako: ja cu da krenem u pretresanje i da sve smestim u kategoriju biografije. Inace se slazem da ce da bude preoptereceno kao i nemacka kategorija, a i sam clanak Spisak ljudi, ali takva je kakva je, zato i postoje podkategorije da se lakse snalazi mimo ukupnog spiska. Zasto mislim da clanci treba da budu i u kategoriji i u podkategoriji: zato sto se mozda nece za svaki clanak naci odgovarajuca podkategorija, i zato sto ponekad nisi siguran sta je bila osoba o kojoj zelis da citas pa ne znas u kojoj podkategoriji da trazis - znaci razlozi su bas isti kao i za postojanje tog Spiska ljudi, ali mene licno mrzi da rucno pravim unose na spisak, mnogo mi je lakse da samo dodam kategoriju u clanak i da se on vec sortira gde mu je mesto, a pretpostavljam da u ovome nisam usamljena. Dakle, ja cu da sredjujem kategoriju, a neka neko drugi kog ne mrzi sredjuje Spisak ljudi. Pozdrav :) --Dzivdzan 19:37, 26 apr 2005 (CEST)

Moja ideja je bila da kategoriji Biografije pripadaju ljudi koji nisu nigde sortirani trenutno, pa će prilikom sortiranja dobiti odgovarajuću kategoriju (npr. Glumci), a izbrisaće im se kategorija Biografije. Međutim, po novom planu, kada sve popakujemo u kategoriju Biografije, izgubićemo pregled nekategorisanih ljudi (tj. koji nisu preciznije kategorisani). Ako se već opredeljuješ za ovo, možda nije loše uvesti i još jednu kategoriju koja bi se zvala npr. Ljudi i gde bi bili svrstani svi oni kojima zanimanje nije još uvek precizirano. Dakle, oni bi tada imali dve kategorije Ljudi i Biografije, a kada se sortiraju detaljnije onda imaju dve kategorije npr. Glumci i Biografije. Ajde, Dživdžan, ali nemoj da nam zaboraviš spisak ljudi ;) --Đorđe Stakić (r) 20:13, 26 apr 2005 (CEST)

Zahvaljujem

na ukazanoj pomoci, sve oko prijave je sredjeno.Trenutno sam u frci oko ispita ali potrudicu se da sto pre pocnem sa radom. Pozdrav!

10.000 umjetničkih slika

Njemačka firma "Direktmedija" je odlučila da projektu Vikipedije ustupi podatke sa njihovog DVD o slikarima i njihovim umjetničkim djelima. Dakle, svaka slika će imati sl. podatke: samu sliku (sken odličnog kvaliteta), autor (sa kratkom biografijom), godina, naziv slike, itd. Kolege sa njemačke vikipedije upravo pripremaju prebacivanje svih slika (oko 4 gigabajta) na ostavu kao i ostalih podataka na njemačku vikipediju. Pošto su podaci na DVD već na njemačkom, oni imaju relativno lagan posao. Kod nas izgleda drugačije :-) --Kaster 02:35, 27 apr 2005 (CEST)

Još uvek

Hteo sam reči da nisam se iѕgubio. Ja ću se vratiti nakon - čega još? - nakon ekzamena. --VKokijelov 23:29, 27 apr 2005 (CEST)

Greška u kutijici sa biografijom

Ili kako se već zove. Nemamo ženski rod :) Baš smo Balkanci (iliti, baš sam Balkanac, pošto sam ja to radio). Treba, dakle promeniti kutijicu, iako mi je jasno da je do sada dosta biografija koriste. Ili napraviti žensku kutijicu... Da lepo piše "rođena" i "preminula". --Miloš Rančić (razgovor) 18:11, 28 apr 2005 (CEST)

To je već urađeno, pogledaj na strani Desanka Maksimović --Đorđe Stakić (r) 21:46, 28 apr 2005 (CEST)

na en:

Otvorio sam stranicu sa spiskom vikipedista koji žive u ili potiču iz Srbije i Crne Gore. Stavio sam na spisak nekolicinu vas kojih sam se na brzinu setio, a ostali mogu sami da dodaju svoje ime na [1] -- Obradović Goran (ra^zgov_or) 21:33, 28 apr 2005 (CEST)

Predlog za imenovanje članaka

Čini mi se da se ova tema provlačila odavno i da imamo neko implicitno rešenje, ali da je potrebno da ga uvedemo u praksu. Dakle, u pitanju su različiti izgovori (pisanja) određenih imena, što može biti posledica različitog izgovora latinskog, ali i drugih sličnih stvari. Moj predlog se sastoji u sledećem: (1) Ako neko npr. napiše članak pod nazivom "Kikeron", pošto je prvi napisao (pod uslovom da ne postoji članak "Ciceron", naravno), ime tog članka ostaje kao osnovno. (2) "Ciceron" postaje redirekcija na "Kikeron" i (3) Stavlja se templejt koji označava da se ime izgovara na više načina, zajedno sa, uzmimo, linkom ka detaljnijem pojašnjenju šta je uobičajenije i šta su argumenti za i protiv. Šta mislite o tome? --Miloš Rančić (razgovor) 23:39, 28 apr 2005 (CEST)

Ovo može biti rešenje samo u slučajevima kada su oba imena ravnopravna (šija-vrat). Pogledajmo primer Makedonije. Da li staviti kao glavni naslov Republika Makedonija ili Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Ime RM priznaje određeni broj država (SCG i SAD na primer), dok UN priznaju ime BJRM a Grčka se oštro protivi upotrebi imena RM. Da li koristiti ime koje je priznato u SCG (ovo ipak nije enciklopedija SCG), da li koristiti ime priznato u UN (UN ipak nisu apsolutno relevantne - mislim (nisam siguran) da Švajcarska na primer nije članica UN, ali ćemo se svi složiti da je opštepriznata država)... Bilo kako bilo ja nisam siguran koje je rešenje ispravno, ali ovo pitanje je primer slučaja u kome mora postojati diskusija, a ne da se a priori reši pravom prvenstva. -- Obradović Goran (ra^zgov_or) 01:03, 29 apr 2005 (CEST)

Goran je u pravu, Miloševo rešenje je OK u slučajevima kada su obe mogućnosti ravnopravne, što je veoma redak slučaj. Inače, kad god je moguće, treba koristiti opšteprihvaćeno ime u dotičnom jeziku, kako i piše u Vikipedijinim smernicama, a na ostala stavljati preusmerenja, bez obzira ko je prvi i kako počeo. Opšteprihvaćeno ime nije uvek nužno i "najispravnije". Na primer, moj članak Pesma Evrovizije, ispravno bi se zvao Takmičenje za pesmu Evrovizije, ali ga tako niko ne zove pa taj naslov ne bi imao smisla. Isto za Makedoniju, slabo ko na srpskom jeziku tu državu zove bjrm. --Dzordzm 01:19, 29 apr 2005 (CEST)
- Naravno da sam mislio samo na jezičke probleme, ne i na političke. Postoji skup sličnih problema (filosofija->filozofija i sl.), gde postoje dva suprotstavljena stava filologa/lingvista: normativisti su za tradicionalan izgovor (dakle, opšteprihvaćen), dok su klasični filolozi za klasičan izgovor (onako kako su govorili Rimljani, Grci i sl.). Kako i jedni i drugi imaju svoje argumente, ni jedni ni drugi nisu šarlatani već ljudi potkovani u onome što pričaju, a ovde postoje pobornici i jednog i drugog stava, smatram da je to dobro rešenje. Što se tiče drugih pitanja, kao što su Makedonija/BJRM, Tajvan/Republika Kina i Pesma Evrovizije/Takmičenje za pesmu Evrovizije, tu je jasno da je prvi naziv osnovni, dok smatram da sa drugog, trećeg i sl. naziva treba da postoji redirekcija. Smatram da, npr., treba da postoje i redirekcije koje će ići sa Savezna Republika Nemačka -> Nemačka, Ruska Federacija -> Rusija, Republika Makedonija -> Makedonija, Libijska Arapska Socijalistička Al-Džamahirija (ili kako već tačno) na Libija itd. --Miloš Rančić (razgovor) 08:25, 29 apr 2005 (CEST)

Pavle Vujisić

Kako se tačno prezivao ovaj naš veliki glumac, Vujisić ili Vuisić? Na internetu sam nalazio i na jednu i na drugu varijantu, pa i kod nas u ovom članku nije sasvim jasno jer se koristi i jedno i drugo. Bilo bi dobro kada bismo iz pozdanih izvora mogli da saznamo kako je tačno bilo njegovo prezime, pa da uvek pišemo u tom obliku. --Đorđe Stakić (r) 17:06, 29 apr 2005 (CEST)

Koliko mene pamćenje služi, Vujisić. --Miloš Rančić (razgovor) 16:55, 3 maj 2005 (CEST)

Implementacija Žengžuovog softvera

Iliti, nema pisanja latinicom do daljnjeg, a ubacuje se posebno markiranje za ijekavicu (mada će ijekavica biti rešena rečnikom u budućnosti). Kakogod, tekući prosotor ostaje za ekavicu i ćirilicu. Tačnije, softver će omogućavati i pisanje latinicom, ali se to ne preporučuje da ne bismo imali haos kada sve bude dovedeno kako valja u red. Naravno, sve će moći da se vidi u svim varijantama. Biće obznanjena sintaksa, politiku pisanja ćemo morati da sastavimo tako da ne bude problema u budućnosti. Drugim rečima, varijanta 3-1a stoji u ovom trenutku, dok će se puna implementacija ostvariti u budućnosti. Dakle, sve to od juna i verzije 1.5 Medijavikija. Toliko za sada, idem da spavam. --Miloš Rančić (razgovor) 04:14, 2 maj 2005 (CEST)

Hristos Voskrese

Svim vernicima Pravoslavne Crkve želim svako dobro i dar od Boga. Čestitam vam praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, kao zalog za večni život. Hrišćanskim pozdravom: Hristos Voskrese, želim mir Božiji i svim ostalim krisnicima Vikipedije na srpskom jeziku. Goran Anđelković (〠ꒌ) 16:36, 3 maj 2005 (CEST)

Vaistinu Voskrese ! Svako dobro od Gospoda. --angelina marković 16:56, 3 maj 2005 (CEST)

Vaistinu Voskrese --Saša Stefanović razgovor 22:46, 7 maj 2005 (CEST)

Eseji na srpskoj Vikipediji

Ukratko, smatram da treba da postoje kao odvojeni članci dok se ne napravi nešto kao "Viki eseji". Treba ih kategorizovati, a onda prebaciti na u budućnosti na "Viki eseje". Naravno, ne treba da budu u imenskom prostoru glavnih odrednica, već sa njih treba da budu povezani. Šta drugi misle o tome? --Miloš Rančić (razgovor) 16:59, 3 maj 2005 (CEST)

S većim delom tvojih predloga ne bih se složio. Razloga su dva: 1. Nedefinisanje smisla i svrhe vikipedije. Od toga nisu jasno definisani ciljni korisnici (čak ni aproksimativno), šta je sa onima koji nemaju kompjuter itd? O ovome svakako može da se diskutuje, ali da se isključe željeni ili nepostojeći korisnici. 2. Stvaraoci vikipedije. Ovde svakako postoji velik broj isprepletenih razloga koji su motivi za pisanje svakog autora pojedinačno. Verovatno je raspon od egoizma pisanje samo za i zbog sebe, skribomanija i ostale manije) do nekakvog altruizma (želja za obrazovanjem i informisanjem drugih itd.). Naravno anketa bi pokazala da su svi isključivo altruisti, jer sebe vide u lepom svetlu.

Kategorizacija članaka je posebna priča. Mislim da je pogrešan pristup preterivanje u stvaranju što većeg broja kategorija u širinu. Za razliku od toga kategorije bi imale više smisla po principu hijerarhijskog stabla. Uvek je dobro imati u vidu neiskusnog korisnika koji nije siguran šta tačno traži i sa druge strane specijalistu koji ne želi trošiti mnogo vremena da bi ustanovio da nema onog šta ga interesuje. Ni kategorije ni naslovi članaka ne nude uvek rešenje problema.

Da polako pređemo i na eseje. Kako su kategorije širok pojam, spomenuo bih dve kategorije koje (još) ne postoje. To su kategorija kvalitet članka i kategorija kredibilitet članka. Za prvi slučaj postoje pokušaji sa sjajnim tekstovima, ali to svakako nije poslednja reč po tom pitanju. Princip demokratskog (samo)glasanja ne može garantovati kvalitet (obavezna slika, preporučena srpska tema sa isključivanjem versko-pravoslavnih tema itd.) Kategorija kredibilnost članka je bolno pitanje na sveukupnoj vikipediji pa i na srpskoj. Poznato je da su medicinski i pravni saveti zabranjeni na vikipediji. Mnogima jeste, a mnogima i nije jasno zbog čega je tako. Problem je u autorstvu tekstova i principu da svaka budala može da menja ozbiljan naučni tekst, čime se dobija realnija slika kakva je u stvari vikipedija. U tom kontekstu neki moje potpisivanje tekstova tumače kao egoističan gest, što je delimično tačno ako se tako gleda. Prava suština potpisa, kako je ja vidim, jeste u formiranju kredibilnosti članka sa istovremenim stvaranjem i ličnog imidža - ozbiljnog i pouzdanog pisca. Ovde ima više pisaca ispod čijih tekstova bih voleo da vidim potpise, to bi bio neka vrsta brand name znaka, odnosno znaka kvaliteta.

Definicija enciklopedijskog članka kako je vide neki korisnici, izgleda izaziva sporne situacije. Članci se po svom obimu mogu podeliti na grupe od jedne reči (redirekt i slično pa do eseja ili (ne)daj Bože knjiga. Kao da su nekim ljudima glave male pa ne može sve to da stane, odnosno ne znaju kuda će sa tim. Izmišljaju kvazi logične razloge da bi se toga oslobodili, važno da njima bude sve potaman (i koze i ovce). Ako pišem esej ili studiju za vikipediju onda je to vikipedijski članak, a ako pišem o svojim ljubavnim iskustvima na (izmišljenom) sajtu http://www.love-you.com onda je to druga vrsta članaka. Naveo bih na primer moj članak Besi koji je postepeno narastao do veličine preko 50 kilobajta (sa dodatnim člancima). On u sebi ima priličan broj linkova a osim toga nije ni završen (nisam stigao da mu ubacim geografske karte kojih imam, a i druge priloge). Taj tekst svakako nije esej, ali ga je teško svrstati u neku specijanu kategoriju. Na primer, pada mi na pamet: "Civilizacijski razvoj naroda" ili nešto slično. Taj tekst je počeo od skromne odrednice a mogao bi završiti u nekoj zaboravljenoj arhivi zbog svoje glomaznosti. Odnos prema tekstovima i njihovoj sudbini može se lepo porediti sa odnosima prema ljudima i njihovim sudbinama. :domatrios 00:17, 4 maj 2005 (CEST)