Википедија:Pozivanje na glasanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Generalno gledano, sasvim je prihvatljivo obavestiti druge urednike o diskusijama i glasanjima u toku, pod uslovom da se to radi s ciljem unapređenja kvaliteta diskusije ili glasanja uvećanjem broja učesnika kako bi se u diskusiji postigao što širi konsenzus, ili na glasanju, što veći odziv glasača.

Međutim, obaveštavanje koje se vrši s namerom da se utiče na ishod diskusije ili glasanja smatra se nedoličnim i nije dopušteno zato što kompromituje uobičajen proces postizanja konsenzusa ili glasanja pa se zbog toga smatra nepoželjnim ponašanjem urednika.


  Obim   Poruka   Korisnici   Transparentnost
Prihvatljivo Umereno slanje obaveštenja I Neutralna I Svi I Otvoreno
Neprihvatljivo Masovno slanje poruka ILI Pristrasna ILI Samo pristalice ILI Tajno
Termin Preterano slanje poruka („spamovanje“)   Agitovanje   Lov na glasove   Tajno pozivanje

Prihvatljiv način obaveštavanja[uredi | uredi izvor]

Urednik koji bi hteo da privuče pažnju šireg broja informisanih, ali nepristrasnih urednika na diskusiju ili glasanje, može postaviti poruku na jedno ili više sledećih mesta:

  • Na jednom od Trgova.
  • Postavljanje obaveštenja o glasanju u sajtnotisu u spisku nadgledanja.
  • Na stranici za razgovor korisnika pomenutih u diskusiji, naročito onih na čije ponašanje ima primedbi u toj diskusiji.
  • Na stranici za razgovor korisnika zainteresovanih za temu diskusije, koji mogu biti:
    • koji su poznati kao stručnjaci za oblast u kojoj se nalazi tema diskusije (za istorijske teme logično je zvati nekog ko je istoričar, a ne biolog ili matematičar).
    • korisnici koji su učestvovali u ranijim diskusijama/glasanjima na sličnu ili istu temu.
Korisnici se ne smeju birati prema njihovim stavovima prema temi — na primer, ne sme se slati obaveštenje samo onim korisnicima koji su u prethodnom glasanju podržavali brisanje, ili za koje se zna da će podržati brisanje — obaveštenje se mora poslati svim zainteresovanim urednicima, bez obzira na njihove stavove o temi u pitanju.

Ne šaljite obaveštenje preteranom broju urednika i ne šaljite obaveštenje onim urednicima koji su izrazili želju da ne primaju obaveštenja o diskusijama i glasanjima. Uvek proverite ko je izrazio želju da mu se ne šalju obaveštenja na stranici Vikipedija:Glasanje/Korisnici koji ne žele da primaju obaveštenja.

Takva obaveštenja moraju biti učtiva, neutralna sa neutralnim naslovom, jasno izložena i kratka. Urednik se uvek može podrobnije obavestiti o čemu je reč klikanjem na link ka diskusiji ili glasanju. Takođe, ni u kom slučaju ne koristite bota za slanje poruka.

Neprihvatljiv način obaveštavanja[uredi | uredi izvor]

Neprihvatljiv način obaveštavanja generalno se smatra ponašanjem koje remeti normalan rad na projektu. Sledeći postupci smatraju se neprihvatljivim načinon obaveštavanja, a drugi urednici ih mogu shvatiti kao remećenje rada na Vikipediji:

  • Spamovanje: Slanje poruka obaveštenja prevelikom broju urednika, ili urednicima koji nemaju mnogo veze sa temom glasanja ili diskusije. Takođe, spamovanjem se može smatrati i slanje poruka urednicima koji su se izjasnili da ne žele da primaju obaveštenja o glasanjima ili diskusijama.
  • Agitovanje: Slanje obaveštenja o diskusijama ili glasanjima na pristrasan način koji sugeriše uredniku kako bi trebalo da glasa.
  • Lov na glasove: Slanje obaveštenja urednicima na osnovu njihovih stavova ili mišljenja (koja mogu biti poznata prema korisničkim kutijama, korisničkim kategorijama ili ranijim izjavama u drugim diskusijama),
  • Tajno pozivanje: Kontaktiranje urednika putem kanala van Vikipedije (npr. imejl) s namerom da se ubede na učestvovanje u diskusiji ili glasanju (osim ako ne postoji neki poseban razlog za izbegavanje korišćenja stranica za razgovor s korisnikom).
  • Traženje podrške na neki drugi način koji nije direktna poruka, na primer, korišćenje prilagođenog potpisa sa promotivnom porukom u vezi sa temom o kojoj se trenutno vodi diskusija ili glasanje.

Spamovanje i preterano postovanje[uredi | uredi izvor]

Slanje obaveštenja urednicima bez ikakvog kriterijuma može poremetiti normalan rad projekta iz više razloga. Ako urednici ne žele da budu obaveštavani, poruka je onda spam, i taj urednik je vidi kao nešto što remeti njegov rad.

Što je još važnije, obaveštenje o diskusiji u kojoj se pokušava rešiti neki sukob ponekad ga može učiniti nemogućim. Ne zaboravite da je svrha obaveštenja da se olakša proces rešavanja sukoba, ne da ga oteža ili potpuno onemogući.

Agitovanje[uredi | uredi izvor]

Agitovanje je pokušaj da se utiče na mišljenje i stav osobe koja čita poruku putem tona, izbora reči i namera sa kojima je ta poruka napisana. Iako je ovo sasvim legitiman deo pojedinih specifičnih diskusija, apsolutno nije na mestu koristiti takve vrste poruka pri obaveštavanju.

Lov na glasove[uredi | uredi izvor]

Lov na glasove je pokušaj da se utiče na tok diskusije ili glasanja selektivnim obaveštavanjem urednika za koje zna ili misli da imaju određeni stav ili mišljenje (koje se može zaključiti, između ostalog, po datim informacijama na korisničkoj stranici, korisničkim kutijama ili stavu koji je izrazio u prethodnim diskusijama), i da se na taj način podstaknu da učestvuju u diskusiji ili glasanju.

U slučaju da se radi o ponovnom pokretanju stare diskusije o kojoj nije bilo zaključaka, ili glasanje koje je sledilo nakon određene diskusije, nije dobro obaveštavati samo one koji su zastupali jedan određeni stav u prethodnim diskusijama. Na primer, lov na glasove bi bio ako bi se pri ponovnom glasanju za brisanje selektivno obavestili disproporcionalna većina ili samo oni koji su glasali „za brisanje“, ili disproporcionalna većina ili samo oni koji su glasali „protiv brisanja“.

Slanje prihvatljive poruke na stranicama za razgovor svih urednika koji su učestvovali u debati, bez obzira na stranu koju su zauzeli, može biti prihvatljivo pod određenim uslobima i u zavisnosti od slučaja do slučaja.

Tajno pozivanje[uredi | uredi izvor]

Korišćenje imejla ili drugog načina komunikacije van Vikipedije kako bi se urednici obavestili o glasanju ili diskusiji se ne preporučuje zbog odsustva transparentnosti tog postupka, osim ako postoji značajan razlog da se ne koriste obaveštenja na stranicama za razgovor. U zavisnosti od okolnosti, slanje obaveštenja grupi urednika putem imejla zajednica može videti ka negativniji postupak od slanja iste poruke istoj grupi ljudi preko njihovih stranica za razgovor.

Kako odgovoriti na obaveštenje poslato na neodgovarajući način?[uredi | uredi izvor]

Najefektivniji odgovor na obaveštenje koje krši pravila jeste da se onaj koji ga je poslao ljubazno zamoli da to više ne radi. Ako ipak nastavi, možete ga prijaviti na Administratorskoj tabli kako bi bio blokiran. Korisnici kojima to nije prvi put i koji iza sebe imaju istoriju nepropisnog obaveštavanja, mogu biti blokirani bez prethodnog upozorenja, ukoliko je neophodno.

Drugi načini nedozvoljenog skupljanja podrške[uredi | uredi izvor]

Više informacija o drugim nedozvoljenim načinima građenja konsenzusa ili zadobijanja podrške na glasanjima, pogledajte Vikipedija:Konsenzus. Osim poziva na glasanje, tu se ubrajaju i forumašenje (pokretanje teme na nekoliko različitih stranica za diskutovanje sve dok se ne postigne ono što se želi), lutkarstvo i mesnati luci (dovođenje pravih ili fiktivnih učesnika sa strane u diskusiju kako bi se stvorio lažni utisak da vaš pogled na temu ima podršku), kao i tendeciozno uređivanje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]