Википедија:Uživo/Vikimanija 2015.

Pogled iz hotela

Jedanaesta Vikimanija je ove godine održana u Meksiko sitiju, Meksiko, i to u hotelu Hilton. Iz Srbije i, uopšte, sa srpskog govornog područja, prisustvovali smo Veljko i ja. Veljku je Vikimedija Srbije sponzorisala put i smeštaj, dok sam ja dobio stipendiju Zadužbine.

Pre konferencije

U Meksiko Siti sam stigao u nedelju, 12. jula, u večernjim časovima. Ponedeljak i utorak sam iskoristio za obilazak samog grada, kao i Teotivakana, famoznog kompleksa piramida i hramova.

Pretkonferencija

Sreda i četvrtak su bili pretkonferencijski dani, kada su se pored standardnog Hakatona održavale i tematske radionice, i to veći broj njih. Prvobitna namera mi je bila da učestvujem u Hakatonu, po prvi put u životu, ali se to ipak nije desilo, jer sam morao da učestvujem na drugim događajima.

Sreda, 15. jul

Poster na prvom pretkonferencijskom danu

Prvog dana sam učestvovao u nečemu što se zvalo „Learning Day“. Možda bismo to mogli da prevedemo kao „dan učenja o učenju“. Ovaj pretkonferencijski program je organizovao skup zaposlenih u Zadužbini Vikimedija, iz tima „Learning & Evaluation“. Pošto ovo nije bio deo programa same konferencije i pošto sam ovome prisustvovao kao član odbora Vikimedije Srbije, neću previše detaljisati.

Dakle, uvodnu reč je dala Rouzmeri Rajn, šefica svog tima, onda smo se svi u prostoriji predstavili i nakon kraćeg „razbijanja leda“, krenuli smo sa sesijama. Bilo je reči o SMART ciljevima, imali smo grupnu aktivnost za ocenjivanje postojećih predloga grantova, imali smo dve ture „kratkih izlaganja“, gde sam između ostalih i ja imao kraću prezentaciju o procesima zapošljavanja u VMRS, zatim je bilo predstavljanje alata za lakše praćenje metrika, prezentacija o tehnikama „angažovanja volontera“ i radionica „ABC-D pričanja priča“. Na kraju smo završili „fejl festom“, odnosno primerima neuspešnih projekata u Vikimedijinoj zajednici i načinima na koje se moglo naučiti nešto iz njih.

Četvrtak, 16. jul

Drugog dana sam učestvovao u Obrazovnoj pretkonferenciji. Ovo je bio drugi dan iste, gde je prvog dana, u sredu, bio program koji je meni ionako bio nezanimljiv. Pošto je publika bila jezički mešovita, bilo je izazova u izvođenju programa i na engleskom i na španskom, ali smo na kraju nekako uspeli. Mene je Flor Kaudajs, šefica Obrazovnog programa Zadužbine, zamolila da učestvujem u programu kao neko ko će pomoći u sesijama-radionicama, gde bih bio „facilitator“.

Najpre je Luis Vila otvorio dan, a onda smo se odmah podelili u dve grupe, gde smo imali neko vreme da se fokusiramo na jednom od četiri ponuđena problema i da pokušamo da nađemo rešenje. Po isteku zadatog vremena, po predstavnik iz obe grupe je dao kratki rezime urađenog. Zatim je Alehando Pišiteli iz Argentine predstavio projekat na kom on radi u Argentini, a onda smo opet u nekoliko grupa diskutovali o obrazovnim strategijama za početak rada na Vikipediji. Ja sam u svojoj grupi bio zadužen za zapisivanje primera i strategija, i kasnije za prezentovanje. Poslednja sesija je bila tipa „world cafe“, gde je postojalo više tematskih stolova, a prisutni su mogli da idu od stola do stola i priključuju se diskusijama koje su im interesantne. Prvobitno je trebalo da imamo dve rotacije ljudi, ali zbog nedostatka vremena i udubljenosti ljudi u diskusije, na kraju smo imali samo jednu rotaciju. Ja sam, zajedno sa Flor, vodio jednu od pet grupa, a ona se ticala mlađih učenika, odnosno strategija za uključenje učenika nižih razreda u Vikimediju, a da to nije pisanje članaka koje im ne pristaje.

Petak, 17. jul

Otvaranje

Konferencija je zvanično počela standardnim otvaranjem, gde je prvo prikazan uvodni video fajl, zatim nam je dobrodošlicu poželeo glavni organizator, Ivan Martinez, a onda je usledilo plenarno predavanje Lajle Tretikov, sada već ne toliko nove izvršne direktorke Zadužbine. Lajla je dala kratak istorijat Vikipedije, nekoliko motivacionih poruka, a onda je krenula sa planovima: protekle godine je izvršena strateška konsultacija sa velikim brojem ljudi, u cilju izrade nove strategije Zadužbine. Dala je ukratko statistike i glavne ishode procesa. Iznela je formulu „tehnologija + zajednica = inovacija“, i spomenula je projekat „Revscore Article Quality Assessment“, koji ima za cilj da što više skloni sa ljudi teret detekcije loših izmena. Spomenula je i nedavne izbore za poverenike odbora Zadužbine, kao i relativno nov alat koji je postavljen na sve Vikimedijine projekte: Prevod sadržaja. Na kraju je zaključila da smo mi najotvoreniji projkat na svetu i da treba da budemo još otvoreniji. Nakon Lajlinog izlaganja, par marijačija i nekoliko devojaka su izašli na scenu i igrali uz tradicionalnu meksičku muziku, budući da je postao običaj da se na Vikimanijama na otvaranju prikaže delić lokalne kulture. Nije objašnjeno zašto nije bilo govora gradonačelnika Meksiko Sitija, koji jeste stajao u rasporedu, ali pretpostavljam da je morao da otkaže zbog nekih drugih angažmana.

Lajla Tretikov, uvodno predavanje

Nakon ovog plenarnog uvoda, počele su sesije. Ovog puta, program je bio podeljen u i do 8 trekova, tj. 8 paralelnih sesija. Sa toliko opcija, uvek je bio problem odlučiti se na šta tačno otići. Pošto je ove godine pored mene samo Veljko bio prisutan, zajedno smo se dogovarali koje ćemo sesije posećivati, kako bi došlo do što manje preklapanja.

U prvom bloku sesija, dve trećine sam bio na treku vezanom za tehnologiju, a u poslednjoj trećini sam bio na sesiji iz treka vezanog za zajednicu. Najpre je Kunal pričao o finalizaciji SUL, odnosno jedinstvenog logina. Ovo je priča koja muči Vikimedijine developere već godinama i konačno je privedena kraju. Naime, Kunal je pričao o pozadini cele situacije, o terminologiji, ciljevima i bagovima, kao i o procesu finalizacije SUL, tj. načinu na koji su se objedinjavali nalozi, eliminisali duplikati i sl. Na kraju je dao pregled šta je sledeće na listi akcija. Takođe je spomenuo i zanimljivost u tome da su tokom ovog procesa sarađivali sa programerima iz Fejsbuka, budući da je jedan od bagova poticao iz jednog programčića koji su oni napravili za svoje potrebe. Više o sesiji ovde.

Drugo predavanje sa nazivom „Kako smo ubrzali Vizuelni uređivač“ bilo je zanimljiv pregled, koji su Roan Katau i Ori Livneh dali. Počeli su sa maksimom „Performanse znače“, a onda su pričali o tome kako su sve merili brzine, kako su sarađivali sa programerima iz Gugl krouma, kakve su sve probleme imali — problemi u softveru koji je VU koristio, ali i sopstvene greške, kako na frontendu, tako i u bekendu i u okviru keširanja. Pričali su još i o psihološkim poboljšanjima, odnosno o percipiranim performansama. Na kraju su odgovorili na nekoliko pitanja iz publike. Više o sesiji ovde.

Poslednje predavanje u bloku, kao što već rekoh, bilo je u okviru treka vezanog za zajednicu. Naime, predavanje je držala Vasja Atanasova, sa bugarske Vikipedije, a naziv je bio „100 viki dana“. Reč je o izazovu, koji je ona pokrenula ranije ove godine i cilj je da se u okviru 100 dana, svakog dana napiše po jedan članak na Vikipediji. Na početku je objasnila šta ovo jeste, a šta nije — nije takmičenje, ali jeste samo-izazov. Takođe, ne mora da bude baš 100 dana, već možete postaviti sami sebi cilj — važan je duh, a to je poboljšavanje Vikipedije. Ovaj izazov takođe ima i društvenu stranu, gde je cilj svaki dan na društvenim mrežama objavljivati progres, dizati hajp o tome i na neki način davati peer pressure, ali poenta je svakako da se urednik zabavi. Vasja je posle pričala o odabiru tema i dala je nekoliko saveta:

• nemojte pisati sjajne članke, jer će vas to izmoriti
• nemojte pisati baš ni klice, jer možete vi to bolje
• ako je moguće, možete dobiti dva za jedan — ako je u toku neko takmičenje, možete istovremeno učestvovati na takmičenju i pisati članke za „100 viki dana“

Još neka pitanja na koja je Vasja pokušala da da odgovor su „Šta ako se nešto desi pa ne mogu da jedan dan napišem članak?“ ili „Šta raditi kad se izazov završi?“. Na kraju je završila sa nekoliko „internih šala“, budući da je nekoliko desetina urednika širom sveta odlučilo da se priključi ovoj akciji i postoji grupa na Fejsbuku gde se razmenjuju iskustva, ideje i sl. Za sve zainteresovane, mogu se prijaviti ovde. Više o sesiji ovde.

Drugi blok sesija koji sam danas posetio isto se ticao zajednice i finansija. Prva sesija pod šarmantnim nazivom „Pokažite nam novce“ imala je za cilj da predstavi pregled istraživanja rađenog unutar Zadužbine, a u vezi sa time gde su sve novci u pokretu odlazili, tj. u koje delove sveta i za koje svrhe. Četvoročlani tim je radio na podacima iz fiskalne 2013. godine, gde je ograncima dato oko 20 miliona dolara. Budući da je veći deo tih sredstava otišao Vikimediji Nemačke. Jedan od zaključaka jeste da je 98% novca otišlo na „globalni sever“, odnosno 2% u „globalni jug“, a predstavili su razne podele po grupama prihoda i rashoda, odnosno kategorije troškova, a na osnovu javno dostupnih informacija koje su sami ogranci objavljivali. Na kraju su predstavili „naučene lekcije“ i usledila su pitanja iz publike i odgovori. Jedno od važnijih pitanja je bilo da li postoji želja da se standardizuju finansijski izveštaji koje ogranci moraju da podnose, gde je odgovor dao Garfild Berd, šef administracije i finansija Zadužbine, i to sledeći: standardizovani finansijski izveštaji bi svakako olakšali proces prikupljanja i analize podataka vezanih za trošenja, ali bi bili veći teret za ogranke, koji svakako treba više da se bave programskim stvarima nego preteranom administracijom, tako da se to za sada neće tražiti. Više o sesiji ovde.

Drugu sesiju je vodio Tilman Bajer, nekadašnji čekjuzer sa nemačke Vikipedije, a sada zaposleni u Zadužbini, koji je imao predavanje sa nazivom „Neuspesi koji su nas učinili boljim“. On je naveo nekoliko priča koje su bile loše za zajednicu ili akcije koje su na neki način bile okarakterisane kao neuspesi, ali iz kojih smo nešto naučili i koje se nisu kasnije ponovile:

• incident sa kompanijom Video Professor (2008)
• forkovanje španske Vikipedije (2002)
• VMF zaposlila osuđenog kriminalca (2007)
• VMF projekat-katalizator — Globalni jug (2010 — 2014)
• pad Vikipedije za Božić 2003.
• česti problemi u razvoju softvera

Više o sesiji ovde.

Poslednji blok sesija za petak kojem sam prisustvovao ticao se obrazovanja. Naime, prvu trećinu sam propustio, jer sam se spremao za drugu trećinu. Ana Koval, koja je zaposlena u Zadužbini na poziciji menadžera obrazovanja, i koja je zadužena za prostore istočne Evrope i Azije, imala je panel sesiju pod nazivom „Padovi, protokoli i prethodno planiranje: panel o najboljem iskorišćavanju obrazovnog programa“, i imala je oko dvanaestoro nas panelista, koji smo predstavnici ogranaka ili organizacija iz svojih zemalja. Pošto nas je bilo puno, bilo je potrebno okupiti nas i pripremiti nas, a onda smo zajedno ušli i započeli svoj panel. Svako je imao po minut-dva da u najkraćim crtama predstavi po jedan „pad“, odnosno neuspeh koji je njegov obrazovni projekat doživeo, a zatim po jedan „protokol“, odnosno proces ili praksu koja je ustanovljena i koja čini obrazovni program boljim. Na kraju je Vasja Atanasova u najkraćim crtama predstavila svoj „Vodič za preživljavanje“, koji ona daje svojim studentima na Univerzitetu u Plovdivu. Više o sesiji ovde.

Ziko van Dajk

Poslednje predavanje iz poslednjeg bloka sesija držao je Ziko van Dajk, koji radi na pravljenju novog vikija za decu. S obzirom na to da Vikipedija nije namenjena deci, što za čitanje, što za pisanje, ljudi su nastojali da naprave projekte koji približavaju enciklopediju deci, ali i decu enciklopediji. Tako su nastali Vikikids, Vikidija i još neki projekti, ali svi oni imaju svoje prednosti i mane. Ziko, zato, zajedno sa svojim timom pravi Kleksikon, koji ne bi trebalo da ima tipične mane koje ovakvi projekti imaju. Projekat pomaže Vikimedija Nemačke, a hostuje izvesna kompanija ZUM. Više o sesiji ovde.

Ovim je završen program prvog dana Vikimanije. Nakon ovoga, prisustvovao sam takozvanom „Obrazovnom sastanku“, koji je bio namenjen svima koji su se interesovali za obrazovanje na Vikipediji i Vikipediju u obrazovanju. Po običaju, ovakvi skupovi su u potpunosti neformalni i grupe ljudi neobavezno pričaju o bilo čemu. Na ovom sastanku su bila dostupna razna pića, a i ponešto za nabosti, odnosno neke grickalice za jelo. Međutim, nakon par sati je počeo „Sastanak za funkcionere“, koji se već tradicionalno odigrava petkom uveče tokom Vikimanije i ima za cilj da okupi sve funkcionere na Vikimedijinim projektima i pojedine zaposlene iz Zadužbine. Sastanak su posetili i Džimi Vejls i Lajla Tretikov, tako da se može reći da je okupljanje bilo „bitno“. Na ovom okupljanju je pak bilo nešto konkretnijeg za pojesti, tako da gosti svakako nisu ostali gladni. Oko pola deset je bio fajront, pa smo se razbežali, svako na svoju stranu.

Subota, 18. jul

Drugi dan konferencije je obično i najpopunjeniji sadržajem. Tako je bilo i ove godine, pa su sledećih pet blokova predavanja za mene prošla na sledeći način.

Engaging with Community Engagement, panelisti

Najpre sam prisustvovao sesijama vezanim za zajednicu. Pod nazivom „Engaging with Community Engagement“, ovaj jednočasovni panel je trebalo da nam približi čelne ljude iz sektora za „komjuniti ingejdžment“ Zadužbine. Šef tog sektora, Luis Vila, vodio je panel, a panelisti su bili, kao što rekoh, čelnici svakog tima, i to:

• Saradnja sa zajednicom
  • Džejms Aleksander
  • Andre Klaper
  • Rečej diSerbo
• Zdravlje zajednice
  • Rouzmeri Rajn
  • Siko Bauters
• Programi
  • Flor Kaudajs
  • Džejk Orlovic

Na početku su predstavili mapu „komjuniti ingejdžmenta“, koja liči na mapu nekog metroa, gde se vidi kako se poslovi prepliću i dosta zavise od onlajn zajednica, a onda se svako od panelista ukratko predstavio, odnosno više predstavio svoj resor. U međuvremenu su posetioci na papirićima zapisivali svoja pitanja, tako da je Luis onda odabrao nekoliko pitanja, na koja su panelisti davali odgovore. Sama pitanja nisu bila nešto izazovna i teška, ali mi je drago da su odgovorili na moje pitanje. Više o sesiji ovde.

Drugi deo se ticao „Stanja Vikipodataka“, gde je Lidija Pinčer iz Vikimedije Nemačke dala presek stanja Vikipodataka. Od tri željena scenarija korišćenja Vikipodataka, dva su ispunjena, a jedan još uvek nije. Naime, Vikipodaci se koriste kao provajder podataka i kao centralno mesto za prikupljanje podataka, ali još uvek nije ispunjena „sudbina“ Vikipodataka kao mesta za obeležavanje podataka. Lidija je navela „velike pobede“ u proteklom periodu i uz to dala prigodne statistike. Uz često korišćenje „tagklauda“, navela je koja su najčešća svojstva korišćena na Vikipodacima, kao i najčešći koncepti. Pričala je i o rastućem prihvatanju Vikipodataka i upotrebi istih u okviru Vikimedijinih projekata, a posebno van Vikimedijinih projekata. Spomenula je i projekat Freebase, čiji će sadržaj biti pretočen u Vikipodatke, a dala je i nekoliko primera upotrebe Vikipodataka u člancima, gde je, kao u slučaju infokutije, jasno da tekst ponovo postaje čitljiv, ali se onda malo otežava uređivanje, tako da tim radi na olakšavanju toga. Spomenula je i izazove koji predstoje u budućnosti, kao što su kvalitet podataka i poverenje u iste. Navela je da oko 78% izmena na Vikipodacima čine botovi, a manje od jednog procenta neregistrovani korisnici. Vikipodaci su peti projekat po broju novih korisnika i treći projekat po broju aktivnih urednika. Zaključila je izlaganje navodivši da su potrebni bolji alati za rad sa Vikipodacima, da se očekuje još veća upotreba Vikipodataka van Vikimedijinih projekata i da će se ostvariti više kvalitetnijih partnerstava zarad poboljšanja projekta. Više o sesiji ovde.

Niklas Lakstrom

U drugom bloku sesija, interesovao sam se za tehnologije. Prvo su Moiz Sajed i Dan Gari, obojica programeri u Zadužbini, imali zanimljivo predavanje „Da li fejlujemo korisnike kada pretražuju?“ gde su želeli da predstave trenutno iskustvo korisnika sa pretragom i načine na koji se to iskustvo može i hoće poboljšati. Naveli su četiri mere efektivnosti pretrage:

1. zadovoljstvo korisnika
2. vreme pretrage kako ga korisnik percipira
3. procenat neuspelih pretraga
4. upotreba API-ja

Moiz i Dan su dali statistike za ove četiri mere, i to uvek za četiri platforme: desktop korisnici, mobilni korisnici, android aplikacija i iOS aplikacija. Jedna od statistika je da i da 61% posetilaca nije našlo ono šta su tražili, što nastoje da poboljšaju. Na pitanje „kako pretraga treba da izgleda?“, dali su nekoliko predloga, kojim bi se poboljšala interoperativnost različitih projekata i povećao broj informacija koji se predstavljaju korisniku. Trenutno se, pak, najviše bave smanjenjem procenta neuspelih pretraga. Više podataka o ovom poduhvatu se može naći ovde. Više o sesiji ovde.

Morijel Šotlender

Drugu sesija iz ovog bloka držao je Brajon Viber, programer u Zadužbini. Predavanje se zvalo „Budućnost strukturiranih dokumenata“, a po naslovu se vidi da je cilj bio da se nađe bolji način za skladištenje referenci. Naime, Brajon je analizirao trenutni sistem referenciranja, koji nije baš pregledan za uređivače, jer reference čine „blobove“ u sred teksta. Pre nuđenja svog konačnog predloga rešenja, malo se igrao sa nekim predlozima kako je ovaj problem moguće rešiti ubuduće; npr. vezivanjem referenci za rečenice ili delove rečenice pomoću posebne sintakse ili posebnim akcijama u Vizuelnom uređivaču. Nakon toga je predložio drugačiji pristup, gde bi Vikipodaci sadržali sve podatke vezane za reference, tako da članci koriste Vikipodatke umesto samih referenci. Prešao je ukratko preko potencijalnih problema sa ovakvom implementacijom, a onda je publika mogla da podeli sa ostalima svoje ideje i eventualna pitanja u vezi sa ovim. Više o sesiji ovde.

Deni Horn je nakon ovoga imao sesiju pod nazivom „User(s) talk(ing)“, gde je predstavio ekstenziju Flow, odnosno njen deo Workflows, koja ima za cilj da pojednostavi procese zajednice tako što bi smanjila nepotrebno učešće botova, korisnika, kategorija, šablona i sl. u samim procesima, kao što su izbor administratora, članci za brisanje i sl. Na mnogim projektima, a posebno na engleskoj Vikipediji, postoje veoma zaguljene procedure za predlaganje nečega za nešto i često se ljudi gube u moru šablona koje moraju na ispravan način da popune. Deni je dao jedan realan primer sa engleske Vikipedije, koji zvuči veoma ludo i zamršeno, ali se koristi svakodnevno. Ova nova ekstenzija, čija je izrada i dalje u toku, bi trebalo dakle da nestrukturirane diskusije pretvori u strukturirane, i to preko alatke koja je nazvana Workflow Pattern Builder, koja bi trebalo da pokrije sve ove procese zajednice. Predstavljeni su sve očekivane mogućnosti ove alatke, sa posebnim osvrtom na pretragu arhiva. U delu sa pitanjima, dominirali su cinični Ukrajinci, koji su iz nekog razloga smatrali da je ovo nepotrebno i da se sve može lako rešiti preko šablona i sl. Izgleda da nisu u potpunosti shvatili poentu ovoga, kao i činjenicu da ovo nikad neće biti obavezno za upotrebu. Više o sesiji ovde.

Posle ručka, u trećem bloku sam takođe prisustvovao trima sesijama vezanim za tehnologije. Prva sesija pod nazivom „Dizajniranje prevođenja sadržaja“ ticala se upravo relativno novog dodatka za Medijaviki — Content Translation, alata kojim se može na relativno lak način vršiti prevod sa jedne Vikipedije na drugu. Sesiju su vodili Pau Giner i Nirzar Pangarkar iz Zadužbine. Naime, onlajn mašinski prevodioci koji za sada postoje nisu previše korisni i nemaju puno uspeha i ako neko pokuša da snimi mašinski preveden članak na takav način, neće dugo opstati. Zato su neki pametni ljudi došli na ideju da razviju alatku za prevođenje sadržaja, što uz pomoć mašinskog prevoda, što bez. Imaju četiri osnovna principa:

1. sloboda prevoda — prevodi ne moraju biti jedan na jedan
2. kontekstne informacije — uređivanje „rame uz rame“
3. fokus na prevodu
4. kvalitet je najbitniji — kontrolisati koliko urednici menjaju mašinski prevedene tekstove, pratiti brisanja članaka nastalih kroz ovu alatku itd.

Pričali su i o osnovnim funkcionalnostima ove alatke, objasnili su sive linkove u alatki, prezentovali novu stranicu za prikaz doprinosa urednika itd. Iz publike je bilo nekoliko zanimljivih predloga za poboljšanjem, ali su i ovde cinični Ukrajinci morali da miniraju raspravu. Više o sesiji ovde.

U drugoj sesiji je bilo reči opet o Content Translation alatki, ali ovog puta „ispod haube“, a sesiju su vodili Kartik Mistri i Niklas Lakstrom, takođe iz Zadužbine. Pričali su o arhitekturi cele ekstenzije i o tome koje sve tehnologije koriste. Što se tiče mobilnih uređaja, trenutno nema baš podrške, ali planiraju da je uvedu za tablete. Što se tiče automatskog/mašinskog prevoda, koristi se postojeći alat otvorenog koda Apertium, koji podržava 30 jezičkih parova, a koriste i rečničku biblioteku u Javaskriptu, koja se koristi za tri jezika. Pričali su i o problemima privatnosti i toka podataka, kao i ostalim problemima sa kojima su se susreli i o naučenim lekcijama do sada. Više o sesiji ovde.

Luis von An

U trećoj sesiji, pod nazivom „Nothing Left but Always Right“, koju je vodila Morijel Šotlender, opet zaposlena u Zadužbini, bilo je reči o velikoj problematici tzv. „RTL jezika“, odnosno pisama koja se pišu s desna na levo. Morijel je prvo objasnila šta jeste, a šta nije jezik — svakako, pismo nije jezik. Od svih Vikipedija, oko 260 se piše na pismima koja su LTR, dok je oko 16 komada RTL, od koji su tu veliki projekti kao što su Vikipedije na arapskom, farsi, hebrejskom i sl. Morijel je pričala o mentalnim i vizuelnim modelima i problemima koji se javljaju u upotrebi RTL pisama na internetu, budući da je veb pravljen sa engleskim jezikom na umu. Progresivno je prikazivala na primerima sve veće i veće probleme: prvo osnovni problemi sa samim RTL pismom na vebu, zatim u kombinaciji RTL i LTR pisama kad je reč o interfejsu i sadržaju, a onda i o kombinaciji RTL i LTR pisama u samom sadržaju, te na kraju o graničnim slučajevima mešanja sadržaja pisama različitih direkcionalnosti. Naravno, objašnjavala je i kako se neki od tih problema rešavaju. Na kraju nam je objasnila Unikodov bidirekcioni algoritam i probleme koje on nosi sa sobom. Više o sesiji ovde.

U pretposlednjem bloku, prešao sam na sesije vezane za zajednicu. Najpre su Lejn Rasberi i Doroti Hauard pričali o uznemiravanju u Vikimediji, sa posebnim osvrtom na Vikipediju, i to englesku. Napravili su popis svih situacija koje bi mogle da se smatraju uznemiravanjem i naveli su, naravno, zašto to ne valja za sve nas. Očekivano, zaključili su da su žene najveće mete uznemiravanja, posebno od strane muškaraca. Takođe su pričali i o onome što su nazvali „sekundarna trauma“, a to je situacija kada osoba A vidi da se dešava maltretiranje/uznemiravanje osobe B prema osobi C. Kada se u zajednici desi neka vrsta uznemiravanja, ljudi to prijave na vidljivom mestu u zajednici, ali se na kraju ništa ne desi. Doroti i Lejn su želeli da pokrenu diskusiju o tome šta treba da se uradi u ovakvim slučajevima. Neki od predloženih modela su bili arbitraža, moderacija, kažnjavanje, prevencija i podrška žrtvama. Takođe smatraju da bi Zadužbina mogla da interveniše kada su posredi ozbiljne pretnje. Više o sesiji ovde.

Moderni muzej Soumaja

U drugom delu su Aron Šo i Kristl Čang imali zanimljivo predavanje „Razumevanje jaza u rodu i veštinama van Vikipedije“, gde su predstavili istraživanje jedne viki zajednice, i to po rodu, starosti i sposobnostima odnosno veštinama na internetu. U uvodu su dali osvrt na prethodnu anketu iz 2012. godine, gde su od 122 učesnika 56% bile žene. Međutim, ovo novije istraživanje je mnogo veće i sveobuhvatnije i poredilo je rodni jaz, koji je sveprisutan na internetu, pa tako i na Vikipediji, sa jazom između veština korišćenja interneta. Glavna pretpostavka je da što su korisnici manje vešti na internetu, manja je razlika u rodnoj strukturi, odnosno da zastupljenost muškaraca u odnosu na žene raste kako se povećavaju sposobnosti rada na internetu. Predavači su pričali o metodologiji, raspodelama, načinima uzorkovanja i preliminarnim rezultatima, koji ne sugerišu da postoji korelacija iz početne pretpostavke. Više o sesiji ovde.

Poslednji blok je bio posvećen plenarnom predavanju „Davanje slobodnog obrazovanja svetu“ Luisa von Ana, osnivača Duolinga, sajta/aplikacije za besplatno učenje jezika. Luis je poreklom iz Gvatemale, pa je verovatno to bio razlog zašto su ga pozvali da održi tvz. „kinout“ predavanje. On je čovek koji je osmislio Kepču, koja se u nekom obliku koristi na većini sajtova na svetu, pa između ostalog i na Vikipediji, i pored osnovne svrhe da razlučuje da li je korisnik živ čovek ili (ro)bot, iskoristili su taj mehanizam da digitalizuju veliki broj knjiga. Tako je oko 1.1 milijarda ljudi već pomogla u prepoznavanju bar jedne reči. Međutim, tema govora je bio Duolingo, tako da se vrlo brzo fokusirao na njega. To je sajt koji je osmišljen pre 4-5 godina, a pre 3 godine je lansiran. Kroz kratko vreme je postao najpopularniji način za učenje jezika, a poznat je i po tome što uopšte ne podučava gramatiku, već se sve uči kroz primere. Razlog zašto ga je uopšte napravio je taj da 1 do 2 milijarde ljudi uči za njih nove jezike, a veliki procenat njih su siromašni ljudi, koji tipično hoće da nauče engleski. Luis je dao osnovni pregled funkcionalnosti i objasnio kako Duolingo radi, uključujući i neke strategije za zadržavanje ili motivisanje korisnika. Takođe je rekao i da stalno testiraju i popravljaju Duolingo. Nakon što je veliki broj savladao jezike preko Duolinga, istraživanje je dalo zaključak da je 34 sata provedenih učeći preko Duolinga ekvivalentno jednom semestru učenja jezika u standardnoj školi. Jedna novotarija koju su nedavno uveli jesu sertifikati, jer je često ljudima potreban dokaz za poznavanje jezika, a sve veći broj univerziteta u SAD počinje da priznaje sertifikat Duolinga. Poseban razlog zašto su sertifikati korisni jeste taj što dobijanje sertifikata za poznavanje engleskog jezika košta oko 250 dolara, a polaganje se može vršiti samo u većim gradovima — dobijanje sertifikata preko Duolinga je drastično jeftiniji način da se to postigne. Na kraju, bilo je oko pola sata vremena za jedno desetak pitanja iz publike i Luisovih odgovora.

Nakon zvaničnog programa u subotu, prisustvovao sam CEE sastanku, odnosno sastanku ogranaka, korisničkih grupa i ostalih predstavnika iz regiona centralne i istočne Evrope. Prisustvovalo je oko četrdesetak ljudi i svi smo sedeli u jednom velikom krugu. Nakon predstavljanja svih prisutnih, pričali smo o statusu u tom trenutku predstojećeg Vikikampa, koji je u međuvremenu održan u Makedoniji, a zatim o i dalje predstojećem CEE kampu, tj. CEE konferenciji, koja će biti održana u gradu Tartu u Estoniji — datumi su 10. do 13. septembar. Bilo je reči o programu te konferencije, kao i o tome da Estonci moraju da do kraja jula postave predlog za grant. Nakon nekih drugih sitnijih tema, uključujući i predlog da se Vikimanija 2018. održi negde u CEE regionu, ovaj sastanak je okončan, budući da smo uskoro morali da žurimo na buseve.

Vikipedijanci razgledaju eksponate u muzeju

Naime, postojao je organizovan prevoz od Hiltona do muzeja Soumaja, gde je održana tradicionalna žurka drugog dana Vikimanije. Međutim, zbog kiše koja je u međuvremenu počela, saobraćaj je, kao i u Beogradu, doživeo kolaps i bilo je problema sa prevozom. 4 busa su u 19 časova odvezli jedan deo učesnika, ali umesto da druga tura dođe oko pola 8, nešto posle tog vremena nam je najavljeno da će busevi doći sa zakašnjenjem od oko sat vremena, i da je preporuka da u grupicama krenemo taksijem, kako bismo što pre stigli tamo. Ja sam zajedno sa Veljkom, jednom Urugvajkom i Flor iz Zadužbine, uhvatio jedan taksi tako da nismo previše okasnili u dolasku u ovaj spolja moderni muzej. Prvih pola sata smo iskoristili da besplatno obiđemo ceo muzej i pogledamo postavke, koje uključuju slike i skulpture mnogih poznatih umetnika od 16. do 20. veka. Šteta je što tih pola sata nisu bili dovoljni, jer je eksponata puno i na nekoliko nivoa. Međutim, oko 9 sati smo svi spušteni u prizemlje, gde je napravljena grupna fotografija svih prisutnih učesnika. Nakon toga, počeo je „mini-koncert“, gde je izvesni lokalni četvoročlani bend svirao isključivo Bitlse. Uz hranu u obliku malih tako-zalogaja i bezalkoholno piće, polako smo prešli iz moda neobaveznog razgovora u mod igre na sceni. Na kraju, nakon dobrih sat i po svirke, žurka je završena i vraćeni smo busevima nazad u hotel.

Nedelja, 19. jul

Poslednji dan ovogodišnje Vikimanije za mene je počeo sa tri predavanja iz grupe sesija vezanih za zajednicu. Prvo u grupi je bilo predavanje Tobija Negrina „7 stvari koje znamo o našim čitaocima. Treća će vas rasplakati“. Na žalost, propustio sam tačku jedan, zbog kašnjenja na predavanje, ali ostale stvari koje je Tobi naveo su date ispod. Svi podaci su

1. ...
2. znamo da im je stalo
3. znamo da doniraju
4. znamo da nas posećuju — imamo 20 milijardi pregleda mesečno; kada je reč o „referalima“, odnosno o sajtovima sa kojih se dolazi do Vikipedije, veliki deo čine posete sa pretrage Gugla, dok su posete sa društvenih mreža skoro zanemarljive; najveći rast u čitanosti sa mobilnih uređaja je zabeležen u Koreji, Indoneziji i Japanu; Indija je interesantna po tome što ima pregršt jezika, ali opet 90% saobraćaja tamo je ka engleskoj Vikipediji; i naravno, ono što je očekivano, engleska Vikipedija u svetu vodi po ukupnom broju poseta, koji čini oko 45% ukupnog broja
5. znamo ko su — odnos muškaraca i žena je oko 50%/50%, što u SAD što u Holandiji, gde su rađena istraživanja; što se tiče starosti, u „globalnom jugu“ su zastupljeniji mladi, dok su u SAD i Holandiji češći čitaoci srednjih godina; međutim, analizom donatora se došlo do zaključka da su oni u proseku stariji
6. znamo šta čitaju — biografije oduzimaju 44% tema koje se čitaju, a 17% članaka koje su posetioci čitali vezani su za zabavu; međutim, napomena tu je da i među biografijama ima dosta biografskih članaka o ljudima iz sveta zabave, tako da je zaključak da je makar na engleskoj Vikipediji preko 50% tema koje se čitaju iz polja zabave
7. imamo mnogo podataka, ali ima i dosta onog što ne znamo; izazovno je balansirati privatnost čitalaca i razumevanje njihovih ključnih karakteristika. Više o sesiji ovde.

U drugoj sesiji, Džejms Forester i Trevor Parskal, obojica zaposleni u Zadužbini, pričali su o tome šta je sledeće u razvoju Vizuelnog uređivača. Zapravo, prvo su pričali o tome šta su uradili u proteklih godinu dana kako bi poboljšali VU: napravili su novi, konzistentniji dizajn, omogućili jasniji kontekst, bolje manipulisanje linkovima, automatsko formatiranje referenci, uređivanje tabela, pretragu medija fajlova itd. Ono što je planirano za budućnost jesu mobilno uređivanje, koje bi uskoro trebalo da postane dostupno, slanje fotografija i ostalih datoteka kroz VU, izmena meta-podataka, automatsko snimanje izmena u VU, jedan jezičak za uređivanje itd. Više o sesiji ovde.

Kiril Simeonovski iz Makedonije je potom pričao o „Lovu na glave volontera“, odnosno o potrazi za zaposlenima na visokim izvršnim mestima. Najpre je napravio distinkciju između lova na glave, koji se sprovodi za visoke pozicije, i običnog „regrutovanja“, koji je za niže pozicije; lov podrazumeva da se ciljano traže i pozivaju kandidati, dok regrutovanje podrazumeva javni poziv i kasnije procese selekcije. Ekonomskim terminima i teorijama, objasnio je razloge zašto je to tako. Volonteri u osnovi svog angažovanja imaju altruizam, dok zaposleni imaju egoizam. Pričao je o oblastima za koje ima smisla raditi lov na glave, kao i o kanalima za lov na glave. Takođe je bitno dobro upariti volontere i zaposlene, što bi podrazumevalo da se volonteri ne bave poslovima kojima se bave zaposleni, a da zaposleni ne dobijaju nemonetarne benefite koje volonteri dobijaju. Više o sesiji ovde.

U drugoj turi sesija nisam učestvovao u programu, jer je u isto vreme bio zakazan sastanak predsedavajućih ljudi iz Vikimedijinih ogranaka i tematskih organizacija. Ovoga puta nam je gost bio Džimi Vejls i sa njim smo pričali o trenutno aktuelnim temama. Pošto je sastanak bio zatvorenog tipa, nisam u mogućnosti da javno izvestim o njemu.

Panelisti koji vole da „angažuju volontere“

U sledećem terminu sam bio na dva predavanja, jedan iz bloka vezanog za zajednicu, a drugi za pravne stvari. Kejsi Harold je vodila panel sesiju u vezi sa „angažmanom volontera“. Najpre je održala uvodnu reč, sa kratkom prezentacijom, gde je pričala o „administraciji volontera“ i spektru volonterskih angažmana — volonteri mogu biti angažovani u našem pokretu na mnogo nivoa: najpre, mogu samo da prosto budu uključeni, zatim da pružaju podršku, zatim da imaju aktivno učešće, i na kraju mogu da preuzmu ulogu vođe. Panelisti su bili Sidni Por, Džejk Orlovic i Aksl iz Švedske. Iako je sesija zamišljena kao panel, gde bi posetioci mogli da postavljaju pitanja, nije zapravo bilo vremena za to, već je Kejsi postavila tri pitanja, na koja su svi panelisti dali odgovor:

1. Kako dodatno angažovati postojeće volontere?
   • Lični pozivi za aktivnosti u okviru pokreta često imaju mnogo jače efekte nego opšti pozivi.
   • U okviru projekata, potrebno je definisati jasne uloge za specifične potrebe kako bi ljudi mogli lakše da se identifikuju sa tim ulogama — ukoliko nije jasno šta sve treba da se uradi, ljudi neće biti toliko zainteresovani za angažovanje.
   • Volontere treba ceniti i davati im priznanja, kao što su spomenice, sertifikati, zahvalnice... a nekima pomaže dati im još posla.
2. Kako znati šta je volonterima potrebno i kako?
   • Potrebno je stalno opipavati puls zajednice, koristeći sve moguće načine.
   • Ankete su dobar način da se saznaju potrebe volontera — zgodne su zbog anonimnosti i vremena da se napiše odgovor.
   • Volonteri vole osećaj pripadnosti, tako da je potrebno dati im to.
3. Kako naći nove volontere?
   • Potrebno je održavati stalnu hiper-vidljivost. Na primer, davati primere volontera, postavljati njihove slike i sl. Praviti pozive za akciju.
   • Organizovati povremeno prijemčive kampanje, kao što je nedavna Inspire kampanja Zadužbine.

Više o sesiji ovde.

U drugoj sesiji je Rebeka Koton pričala o „inženjeringu volonterstva“, odnosno o organizovanju zajednice. Po rastućoj kompleksnosti, moguće je organizovati sledeće: 1) sastanke uživo — to je makar lako, 2) uređivačke maratone — ovo je malo teže, jer možda zahteva neku infrastrukturu, 3) Viki voli nešto ili slična takmičenja — ovo je dosta teže, jer treba misliti o žiriju, nabavci i dostavljanju nagrada i sl. Stvari se dodatno komplikuju kad se npr. organizuje konferencija. Zaključak je da je za uspeh potrebna infrastruktura, ali kako da je omogućimo dostupnijom? Odgovor je da treba komunicirati tamo gde se zajednica nalazi. Rebeka je napravila mini-istraživanje pregleda stranica na meti, engleskoj i nemačkoj Vikipediji, koje se tiču deljenja resursa kao što su knjige i zaključila da, uzimajući u obzir sve parametre, stranica na engleskoj Vikipediji dopire do većeg broja ljudi nego ona na nemačkoj Vikipediji. Glavni zaključak je da resurse za organizovanje zajednice treba učiniti što dostupnijim kako bi zajednice lakše mogle da postignu uspeh. Više o sesiji ovde.

Džimi Vejls drži svoj govor

Poslednja sesija poslednjeg dana, pa dakle poslednja sesija ove Vikimanije, bila je „Stanje vikija 2015“, koju je držao Džimi Vejls, osnivač Vikipedije. Počeli smo sada već tradicionalnom igrom ustajanja i sedanja. Prvo su svi ustali, a onda su progresivno kretali da sedaju ljudi koji su počeli da uređuju od 2015, pa 2014, 2013 itd, sve dok nismo došli do 2001. godine, kada je samo jedna osoba stajala. Posle toga, stajali su oni koji su bili na bar 5 Vikimanija, a onda oni koji su bili na makar 10. Nakon ovoga, Džimi je spomenuo nagrade i priznanja koje je Vikipedija dobila u prethodnom periodu, a to su nagrada Princeze od Asturije i Erazmus nagrada. Pričao je o slobodi izražavanja i spomenuo izveštaj transparentnosti Zadužbine, gde je najbitniji zaključak taj da od 234 zahteva od vlade za uklanjanje ili izmenu podataka na Vikipediji, nijedan nije uslišen. Sledeće o čemu je pričao je to da se ljudi plaše i naveo je tri slučaja: 1) filtriranje ili blokiranje sadržaja u Kini, 2) zastrašivanje ili pritisak od strane vlade, sa primerom Venecuele, 3) filozofski problem: ako vlade mogu da kontrolišu sve izvore na nekom jeziku, neutralna tačka gledišta bi onda zahtevala da se osvrne ka izvorima na drugim jezicima; takođe, ako su neki korisnici isključeni od uređivanja, zbog bloka koji je vlada neke države uvela, onda pristrasnost ostalih korisnika postaje naglašenija, jer isključeni korisnici ne mogu da podele svoje viđenje. Zbog svega toga, Džimi je ovom prilikom najavio otvaranje Fondacije Džimija Velsa, koja ima za cilj da se bavi humanitarnim problemima opresije ljudi širom sveta. Fondacija će se u početku finansirati od pola miliona dolara koje je Džimi dobio u Dubaiju i za početak imaju zaposlenu jednu pravnicu sa specijalizacijom u ljudskim pravima. Stoga je Džimi apelovao da svi koji imaju probleme u vezi sa svojom slobodom izražavanja zatraže pomoć i moći će da je dobiju preko Fondacije. Nakon ovoga, usledila je ceremonija dodele nagrade za Vikipedijanca godine. Međutim, ovog puta umesto da objavi ko je Vikipedijanac godine, objavio je da je, zarad zaštite identiteta izvesnog Vikipedijanca iz Venecuele, koji je imao problema sa svojom vladom, ovog puta nagrada dodeljena in pectore, odnosno u tajnosti — Džimi zna ko je i ime će biti obznanjeno čim se steknu sigurnosni uslovi za tako nešto. Džimi je onda uradio jedan „in memoriam“ za nedavno preminulog veoma aktivnog urednika Vikipedije na jeziku malajalam, BabuG. Takođe je imao i javne pohvale za dvoje Vikimedijanaca: Suzanu Mkrčjan iz Vikimedije Jermenije, za konstantno i uspešno održavanje Vikikampova, i Satdipa Gila, za pomoć drastičnog razvoja Vikipedije na pendžapskom jeziku.

Patrisio Lorente se zahvaljuje organizacionom timu

Nakon Džimijevog govora, Patrisio Lorente, član odbora poverenika Zadužbine Vikimedija, a odnedavno i predsedavajući istog, obratio se svima i krenuo da zahvaljuje, i to:

• Džimiju za svoju prezentaciju
• sponzorima i partnerima
• lokalnom organizacionom timu
• Rejčel, Zibrandu, koji su organizovali dvodnevni hakaton, i Eli Jang, zaposlenoj u Zadužbini, isključivo na poziciji organizatora Vikimanije
• mnogobrojnim lokalnim volonterima.

Posle toga se publici obratila Jolanda Pensa, glavna organizatorka Vikimanije 2016. godine, koja će biti organizovana u selu Esino Lario, na severu Italije. Posle kraćeg video-klipa, u kome smo mogli da vidimo deliće života u tom italijanskom alpskom selu, Jolanda je objasnila zašto je odabran baš Esino Lario — „zato što možemo!“ je bio glavni odgovor, ali još jedan razlog je što je to mesto već deo Vikimedijine ostave, a i zato što se u njemu nalazi 6 metara visoki teremin, kojim svira soko. Takođe su najavili i veći broj stipendija u odnosu na ovu godinu, što je dosta ohrabrujuće. Nakon ovoga, konferencija je zvanično zatvorena i, u nedostatku daljeg programa, ljudi su ostali da čavrljaju međusobno i druže se do ko zna kad.

Međutim, nekoliko nas se vrlo brzo pokupilo i otišlo na aerodrom. Neki su se vraćali kućama, a Džoš i ja smo nastavljali put dalje.

Posle Vikimanije

Dakle, kao što rekoh, Džoš i ja smo nastavili put dalje. Otišli smo u Kankun na 5 dana, gde smo uživali u vrućini, vlažnosti, moru, meksičkoj kuhinji, Čičen Ici i sl.

Zaključak

Ja sa koleginicom iz Mađarske

Sve u svemu, bio je ovo nezaboravan put i veoma dobro organizovana Vikimanija, meni osma po redu. Konferencijski prostor i hotel su bili odlični, pa samim tim i hrana na konferenciji, tako da su svih pet zvezdica zasluženi. Program je bio solidan — bilo je dosta izbora i uglavnom nisam dolazio u situaciju da ne znam na koju ću sesiju, jer nijedna ne deluje zanimljivo. Nekoliko zapažanja i komentara za kraj:

• pričao sam sa Smriti iz Zadužbine, koja me je kontaktirala pre par meseci u vezi sa najavom da će jedan mobilni operater pokrenuti kampanju Vikipedija Zero u Srbiji; nova informacija je da se prve akcije očekuju već u septembru
• za razliku od većine prethodnih Vikimanija, ovog puta mi je delovalo kao da su zaposleni iz Zadužbine, kojih je bilo ko pleve, bili dosta bliži i pristupačniji volonterima, čak nekad samoinicijativno; ne znam da li je to zbog toga što su imali komandu da to rade, ili je to prosto do samih ljudi, koji su se znatno promenili u odnosu na prethodne godine
• Veljko i ja smo pokušali da ostvarimo saradnje u smislu zajedničkih projekata sa nekim drugim ograncima ili sa samom Zadužbinom, pa ćemo da vidimo šta će od toga uspeti
• pričao sam i da zaposlenima u Zadužbini u jezičkom timu programera, pa ćemo možda dobiti malu protekciju kada su posredi problemi sa konverzijom, koje često imamo; takođe sam im preneo bagove u Content Translation ekstenziji, koje sam sam uočio dok sam radio na njoj
• upoznali smo i amerikanku srpskog porekla, Rouzi Stivenson-Gudnajt, koja je veoma aktivna na engleskoj Vikipediji, posebno oko pisanja članaka na temu žena.

Drago mi je što sam imao priliku da prisustvujem ovom događaju i radujem se Italiji dogodine. --F± 01:08, 10. avgust 2015. (CEST)