Теотивакан
19° 41′ 33″ N 98° 50′ 38″ W / 19.69250° С; 98.84389° З
Теотивакан Teotihuacan | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Претколумбовски град Теотивакан |
Место | Теотивакан де Ариста, Мексико, Мексико |
Координате | 19° 41′ 33″ С; 98° 50′ 38″ З / 19.6925° С; 98.8439° З |
Површина | 250, 311.815 ha (26.900.000, 3,35635×1010 sq ft) |
Укључује |
|
Критеријум | културна: i, ii, iii, iv, vi |
Референца | 414 |
Упис | 1987. (11. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/414 |
Теотивакан[1] (нaвт. Teōtīhuacān; шп. Teotihuacan) био је један од два највећа града претколумбовске Америке. Налази се 40 километара североисточно од града Мексика. Име Теотивакан су дали Астеци вековима након пада града, а на језику Астека значи „где човек постаје бог“, или „град богова“.
Један од највећих градова света
[уреди | уреди извор]Градња Теотивакана почела је око 300. п. н. е., а пирамида Сунца је изграђена око 100.. Град је достигао зенит око 150. до 450., када је био центар утицајне културе. Када је био на врхунцу моћи имао је вероватно преко 150.000 становника. Теотивакан је представљао центар производње предмета од опсидијана, специјалног вулканског стакла, које се користило за израду сечива, стрела, мачева.
Теотивакан је успоставио економски и политички ред, какав никад пре тога није постојао. Утицај се раширио од Мексика до Централне Америке, тако да су основане нове династије у градовима Маја под утицајем теотиваканске цивилизације. Становништво града је била мешавина многих регионалних етничких групаа.
Централна градска авенија звала се „Авенија мртвих“. Са једне стране авеније се налазила пирамида Сунца, која је била друга по величини у Америци, иза пирамиде у Чолули. Ту су се налазили и пирамида Месеца, храм Кецалкоатла и мноштво мањих храмова и палата.
Пирамида Сунца била је посвећена Тлалоку, богу кише и саграђена је преко пећине. Пећина је похарана пре доласка Шпанаца. Пирамида Месеца је била посвећена Тлалоковој пратиљи, богињи језера и потока. Користила се као погребно место за великане.
Постоје само идеографски текстови о Теотивакану, али се град често помиње у текстовима Маја.
Пљачка Теотивакана
[уреди | уреди извор]Град је опљачкан и спаљен око 700. године. По првобитној хипотези, радило се о инвазији Толтека, међутим, по новијим претпоставкама, радило се о периоду немира, када су спаљене палате богатијих становника Теотивакана.
Опадање моћи Теотивакана и његова коначна пропаст повезују се са сушним периодом од 535. до 536. године. Археолошким ископавањима откривено је мноштво дечјих костура из тог периода, са знацима неухрањености. Претпоставља се да су, уз сушу и глад, коначној пропасти града допринели ратови и унутрашњи немири.
Претња од развоја
[уреди | уреди извор]Археолошки парк Теотивакан је под претњом развојних притисака. Године 2004, гувернер државе Мексико, Артуро Монтиел дао је дозволу Волмарту да изгради велику продавницу у трећој археолошкој зони парка. Према Серхију Гомезу Чавезу, археологу и истраживачу Мексичког националног института за антропологију и историју (INAH), пронађени су фрагменти древне керамике на месту где су камиони одлагали земљу са те локације.[2]
У новије време, Теотивакан је постао средиште контроверзе око Респландор Теотихуакана, масивног спектакуларног светла и звука инсталираног за стварање ноћне емисије за туристе.[3][4] Критичари објашњавају да су те активности проузроковале преломе у камењу и неповратну штету, иако ће од тог пројеката бити мало користи.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед спреда на Пирамиду Сунца
-
Поглед са леве стране на Пирамиду Сунца
-
Поглед са Пирамиде Сунца
-
Поглед са Пирамиде Месеца
-
Двориште палате Квецалпапалотл
-
Фигурице у локалном музеју
-
Пума мурал у авенији мртвих
-
Мраморна маска, 3–7 век
-
Серпентинска маска, 3–6 век
-
Алабастерска статуа Оцелота из Теотихуакана, 5–6 век, могући ритуални контејнер за примање жртвованих људских срца (Британски музеј)[5]
-
Детаљи колективног сахрањивања тих жртвованих људи као део обреда посвећења Пирамиде пернате змије (фаза Микаотли, око 200. године). У овом случају, сва сахрањена тела имала су руке везане на леђима. Огрлица је направљена од комада који симулирају људске чељусти, док су друге сахрањене жртве носиле огрлице са стварним чељустима.
-
Детаљи фрески палате Атетелко, датирани у фази Холалпан (око 450–650).
-
Зидна слиак у Теотивакану
-
Поворка зелене птице, Храм пернатих змија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Правопис српскога језика Матице српске
- ^ David Barstow and Alejandra Xanix von Vertrab. December 17, 2012 The Bribery Aisle: How Wal-Mart Got Its Way in Mexico, New York Times Wal-Mart Abroad
- ^ Prensa Latina, Protesters Demand Stop on Pyramid Project, Banderas News, February 2009.
- ^ Prensa Latina, Tourists reject sound and light show at Mexican pyramids, TwoCircles.net, February 18, 2009.
- ^ British Museum Collection
Литература
[уреди | уреди извор]- Berrin, Kathleen; Esther Pasztory (1993). Teotihuacan: Art from the City of the Gods. New York: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-23653-6. OCLC 28423003.
- Braswell, Geoffrey E. (2003). „Introduction: Reinterpreting Early Classic Interaction”. Ур.: Geoffrey E. Braswell. The Maya and Teotihuacan: Reinterpreting Early Classic Interaction. Austin: University of Texas Press. стр. 1–44. ISBN 978-0-292-70587-6. OCLC 49936017.
- Brown, Dale M., ур. (1992). Aztecs: Reign of Blood and Splendor. Lost Civilizations series. Alexandria, VA: Time-Life Books. ISBN 978-0-8094-9854-3. OCLC 24848419.
- Bueno, Christina (2016). The Pursuit of Ruins: Archeology, History, and the Making of Modern Mexico. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0826357318.
- Cheek, Charles D. (1977). „Excavations at the Palangana and the Acropolis, Kaminaljuyu”. Ур.: William T. Sanders; Joseph W. Michels. Teotihuacan and Kaminaljuyu: a Study in Prehistoric Culture Contact. University Park: Pennsylvania State University Press. стр. 1–204. ISBN 978-0-271-00529-4. OCLC 3327234.
- Coe, Michael D.; Rex Koontz (1994) [1962]. Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27722-5. OCLC 50131575.
- Coe, Michael D.; Dean Snow; Elizabeth Benson (1986). Atlas of Ancient America. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1199-5.
- Cowgill, George L. (1992). „Teotihuacan Glyphs and Imagery in the Light of Some Early Colonial Texts”. Ур.: Janet Catherine Berlo. Art, Ideology, and the City of Teotihuacan: A Symposium at Dumbarton Oaks, 8th and 9th October 1988. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. стр. 231—46. ISBN 978-0-88402-205-3. OCLC 25547129.
- Cowgill, George (1997). „State and Society at Teotihuacan, Mexico” (PDF). Annual Review of Anthropology. 26 (1): 129—161. OCLC 202300854. doi:10.1146/annurev.anthro.26.1.129.
- Davies, Nigel (1982). The Ancient Kingdoms of Mexico. England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-013587-9.
- Heyden, Doris (1975). „An Interpretation of the Cave underneath the Pyramid of the Sun in Teotihuacan, Mexico”. American Antiquity. 40 (2): 131—147. JSTOR 279609. OCLC 1479302. S2CID 130342291. doi:10.2307/279609.
- Kaufman, Terrence (2001). „Nawa linguistic prehistory”. Mesoamerican Language Documentation Project. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 10. 02. 2021.
- Laporte, Juan Pedro (2003). „Architectural Aspects of Interaction Between Tikal and Teotihuacan during the Early Classic Period”. Ур.: Geoffrey E. Braswell. The Maya and Teotihuacan: Reinterpreting Early Classic Interaction. Austin: University of Texas Press. стр. 199–216. ISBN 978-0-292-70587-6. OCLC 49936017.
- Malmström, Vincent H. (1978). „Architecture, Astronomy, and Calendrics in Pre-Columbian Mesoamerica” (PDF). Journal for the History of Astronomy. 9 (2): 105—116. Bibcode:1978JHA.....9..105M. doi:10.1177/002182867800900202. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 11. 2006. г. Приступљено 2007-01-17.
- Miller, Mary; Karl Taube (1993). The Gods and Symbols of Ancient Mexico and the Maya: An Illustrated Dictionary of Mesoamerican Religion. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05068-2. OCLC 27667317.
- Millon, René (1993). „The Place Where Time Began: An Archaeologist's Interpretation of What Happened in Teotihuacan History”. Ур.: Berrin, Kathleen; Esther Pasztory. Teotihuacan: Art from the City of the Gods. New York: Thames and Hudson. стр. 16–43. ISBN 978-0-500-23653-6. OCLC 28423003.
- Pasztory, Esther (1992). "Abstraction and the rise of a utopian state at Teotihuacan", in Janet Berlo, ed. Art, Ideology, and the City of Teotihuacan, Dumbarton Oaks, pp. 281–320.
- Schele, Linda; Peter Mathews (1998). The Code of Kings: The Language of Seven Sacred Maya Temples and Tombs. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-80106-3. OCLC 37819972.
- Sugiyama, Saburo (2003). Governance and Polity at Classic Teotihuacan; in Julia Ann Hendon, Rosemary A. Joyce, "Mesoamerican archaeology". Wiley-Blackwell.
- Séjourné, Laurette (1959) Un Palacio en la ciudad de los dioses, Teotihuacán, Mexico, Instituto Nacional de Antropología e Historia.
- Séjourné, Laurette (1962) El Universo de Quetzalcóatl, Fondo de Cultura Económica.
- Séjourné, Laurette (1966) Arqueología de Teotihuacán, la cerámica, Fondo de Cultura Económica.
- Séjourné, Laurette (1969) Teotihuacan, métropole de l'Amérique, Paris, F. Maspero.
- Šprajc, Ivan; Sprajc, Ivan (2000). „Astronomical Alignments at Teotihuacan, Mexico”. Latin American Antiquity. 11 (4): 403—415. JSTOR 972004. doi:10.2307/972004.
- Taube, Karl A. (2000). The Writing System of Ancient Teotihuacan. Ancient America series. 1. Barnardsville, NC: Center for Ancient American Studies. OCLC 44992821.
- Varela Torrecilla, Carmen; Geoffrey E. Braswell (2003). „Teotihuacan and Oxkintok: New Perspectives from Yucatán”. Ур.: Geoffrey E. Braswell. The Maya and Teotihuacan: Reinterpreting Early Classic Interaction. Austin: University of Texas Press. стр. 249–72. ISBN 978-0-292-70587-6. OCLC 49936017.
- Weaver, Muriel Porter (1993). The Aztecs, Maya, and Their Predecessors: Archaeology of Mesoamerica (3rd изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-01-263999-3.
- Webmoor, Timothy (2007). Reconfiguring the Archaeological Sensibility: Mediating Heritage at Teotihuacan, Mexico. Symmetrical Archaeology [2005–, collaboratory directors T. Webmoor and C. Witmore] (Теза). PhD thesis. Stanford Archaeology Center/Metamedia Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 2007-09-18. г. Приступљено 2008-06-02.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Teotihuacan Research Guide, academic resources and links, maintained by Temple University
- Teotihuacan Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2018) Teotihuacan information and history
- Teotihuacan article Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2014) by Encyclopædia Britannica
- Teotihuacan Photo Gallery, by James Q. Jacobs
- 360° Panoramic View of the Avenue of the Dead, the Pyramid of the Sun and the Pyramid of the Moon Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2016), by Roland Kuczora