Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo
 | Ovaj članak je autobiografija ili je osoba ili institucija na koju se članak odnosi značajno izmenila članak. |
 Zgrada VIPOS-a u Valjevu | |
| Tip | državna škola |
|---|---|
| Osnivanje | 1979. godina |
| Budžet | 130 mesta |
| Direktor | Dr Mlađen Vićentić |
| Lokacija | https://goo.gl/maps/G2txVyinqwm |
| Veb-sajt | http://vipos.edu.rs/ |
 | |
Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo je jedina državna škola u Kolubarskom okrugu i regionu, sa tradicijom dugom četiri decenije i isto toliko sticanim ugledom.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Današnja Visoka poslovna škola strukovnih studija osnovana je 1979. godine, na inicijativu Izvršnog saveta Skupštine Opštine Valjevo kao Viša ekonomsko-pravna škola sa sedištem u Valjevu u ulici Vuka Karadžića 3a, gde se i danas nalazi. Škola je, na početku svog rada, imala ekonomski i pravni odsek. Prvi direktor škole bio je Zoran Jevtić, profesor matematike. Prostor i nastavnici bili su delom zajednički sa postojećom Višom školom za obrazovanje radnika čiji je direktor bio Dr Milan Sikirica, a stručna služba je u potpunosti bila zajednička. Već 1980. godine ove dve škole objedinjene su u Višu školu usmerenog obrazovanja “Prota Mateja Nenadović“, čiji je prvi direktor bio Dr Milan Sikirica. Godine 1981. Viša škola dobila je i svog prvog diplomca, Miroslava Rakića, koji je diplomirao na ekonomskom odseku. Godine 1984, programom racionalizacije prestaju sa radom svi odseci nekadašnje Više škole za obrazovanje radnika, kao i Pravni odsek Više škole usmerenog obrazovanja “Prota Mateja Nenadović“. U školi ostaje samo Ekonomski odsek i 1987. godine škola se preobražava u Višu ekonomsku školu “Prota Mateja Nenadović“. Njen prvi direktor je mr Olivera Nikolić, koja na tom položaju ostaje sve do marta 2005. godine. Odlukom Vlade RS iz 1993. godine, Viša ekonomska škola “Prota Mateja Nenadović“ menja osnivača i od opštinske postaje državna škola.
Od školske 2001/2002. godine započete su intenzivne pripreme za transformaciju Škole u savremenu obrazovnu ustanovu. Ovaj proces podstaknut je potrebom za uključivanjem u bolonjski proces i jedinstveni evropski prostor visokog obrazovanja. Škola je u 2001. započela intenzivnu saradnju sa većim brojem evropskih visokoškolskih ustanova koje imaju iskustva sa strukovnim studijama i akreditacijom. Rezultat intenzivnog rada na transformaciji Škole bio je uvođenje trogodišnjih studijskih programa: Elektronsko poslovanje i Menadžment preduzeća od školske 2002/2003. godine. Već naredne školske godine aktiviraju se i studijski programi Bankarstvo i osiguranje i Računovodstvo i revizija.
U školskoj 2006/2007. godini Viša ekonomska škola “Prota Mateja Nenadović“ je u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju sprovela sve neophodne aktivnosti i poslove vezane za pripremu dokumentacije propisane za akreditaciju. Već u julu 2007. godine Školi je izdata dozvola za rad. Dozvolom je utvrđeno da škola nastavlja da radi kao Visoka poslovna škola strukovnih studija (VIPOS) i da realizuje studijske programe Elektronsko poslovanje, Bankarstvo i osiguranje i Marketing i trgovina. U pomenutom periodu, direktor škole je bila mr Vesna Marković Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019), koja na čelu ustanove ostaje do oktobra 2015. godine. U novembru 2009. godine Škola je dobila akreditaciju studijskog programa specijalističkih strukovnih studija, Poslovna informatika.
U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta RS, 2012. godine donosi Uverenje za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa: POSLOVNA EKONOMIJA sa modulima Finansije, bankarstvo i osiguranje, Marketing i trgovina i Računovodstvo, revizija i porezi i studijskog programa POSLOVNA INFORMATIKA. Dve godine kasnije, 2014, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta RS donosi Uverenje za akreditaciju studija na daljinu: POSLOVNA EKONOMIJA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019) sa 2 modula (studije na daljinu) i POSLOVNA INFORMATIKA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019) (studije na daljinu).
Dana 07.07.2017. godine, u procesu reakreditacije, Komisija donosi dva Uverenja o akreditaciji studijskog programa POSLOVNA EKONOMIJA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019)sa četiri modula: -Finansije, bankarstvo i osiguranje -, - Računovodstvo, revizija i porezi -, - Marketing, trgovina i turizam -, - Agroekonomija i ruralni razvoj -, i drugo Uverenje kojim je akreditovan studijski program POSLOVNA INFORMATIKA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019).
Dana 29.09.2017. godine, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta RS donosi Odluku i Uverenje o akreditaciji studijskog programa MASTER STRUKOVNIH STUDIJA. Akreditovan je studijski program master strukovnih studija: – POSLOVNA EKONOMIJA I INFORMATIKA u okviru polja društveno humanističkih nauka.
Studijski programi[uredi | uredi izvor]
Osnovne strukovne studije[uredi | uredi izvor]
Izvode se u trajanju od tri godine i obuhvataju dva studijska programa:
- Poslovna ekonomija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019)
- Poslovna informatika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2019)
Poslovna ekonomija[uredi | uredi izvor]
Ciljevi studijskog programa Poslovna ekonomija
Ciljevi na kojima se zasniva studijski program Poslovna ekonomija usklađeni su sa osnovnim postulatima Bolonjskog procesa kao i sa Zakonom o visokom obrazovanju (odgovarajući izbor programskih sadržaja, mentorski pristup, prilagođenost programskih sadržaja zahtevima tržišta i slično), pri čemu se uvažavaju i osnovne specifičnosti strukovnih studija čije je glavno obeležje praktična orijentacija studijskih programa. Na ovom studijskom programu studenti se mogu opredeliti za jedan od četiri modula:
- Finansije, bankarstvo i osiguranje
- Računovodstvo, revizija i porezi
- Marketing, trgovina i turizam
- Agroekonomija i ruralni razvoj
Poslovna informatika[uredi | uredi izvor]
Ciljevi studijskog programa Poslovna informatika
Ciljevi na kojima se zasniva studijski program Poslovna informatika orijentisani su ka sticanju naprednih stručnih znanja koja se odnose na teorije i principe informatike i informacionih sistema i njihovo vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u poslovanju. Sticanje stručnih i praktičnih znanja i veština iz oblasti informacionih sistema i tehnologija, kao i marketinga, menadžmenta, finansija, neophodnih za uspešno obavljanje poslova u oblasti poslovne informatike u preduzećima, bankama i institucijama. Osposobljavanje studenata da analiziraju i vrednuju različite koncepte, modele i principe koji se u velikom broju pojavljuju u teoriji i praksi poslovne informatike, za rešavanje složenih problema iz oblasti poslovne informatike u realnom poslovnom okruženju.
Master strukovne studije[uredi | uredi izvor]
Izvode se u trajanju od dve godine na studijskom programu Poslovna ekonomija i informatika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2019).
Ciljevi studijskog programa
Cilj studijskog programa je osposobljavanje studenata za obavljanje složenijih poslova u oblasti poslovne ekonomije i poslovne informatike. Poseban akcenat stavlja se na osposobljavanje za raznovrsne poslove i nove zadatke koji se pojavljuju u malim i srednjim preduzećima. Studenti će naročito biti osposobljeni da prepoznaju, snime, analiziraju i formulišu probleme u poslovanju preduzeća i institucija, kao i da organizuju i na druge načine učestvuju u njihovom rešavanju.
U oblasti poslovne ekonomije studenti će biti osposobljeni da uočavaju i rešavaju probleme u javnim i privatnim organizacijama iz oblasti marketinga, računovodstva, poreza i poreskog postupka; da se upoznaju sa finansijama korporacije i da ovladaju metodama i tehnikama finansijskog upravljanja, kao i da izrade izveštaje uz primenu standardnog i specijalizovanog aplikativnog softvera.
U oblasti poslovne informatike studenti će biti osposobljeni za primenu stečenog informatičkog znanja u praksi za rešavanje poslovnih problema u novom ili nepoznatom okruženju, primenom informacionih tehnologija i poslovnog aplikativnog softvera (samostalno i u saradnji sa drugim informatičkim stručnjacima), kao i da prepoznaju informatičke potrebe i predlože modifikacije i poboljšanja informatičkih rešenja na osnovu dostupnih informacija i usvojenih kriterijuma.
Saradnja[uredi | uredi izvor]
Od 2001. godine Škola intenzivno sarađuje sa većim brojem srodnih evropskih visokoškolskih institucija. Cilj saradnje je upoznavanje sa studijskim programima i načinom njihovog realizovanja, kako bi se primenila njihova dobra iskustva i poboljšali studijski programi i nastavni proces. U prethodnom periodu realizovan je veći broj studijskih poseta profesora i studenata Škole evropskim visokoškolskim ustanovama u Nemačkoj, Grčkoj, Engleskoj i Italiji:
- Duale Hochschule Baden-Württemberg Stuttgart Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2016) (Cooperative State University), Germany
- Duale Hochschule Baden-Württemberg Mosbach (Cooperative State University), Germany
- Business School Bad Mergentheim , Germany
- Hochschule Heilbron (University of Applied Sciences), Heilbronn , Germany
- Leeds Metropolitan University, Leeds, UK
- Management and Language Specialists College, Bournemouth Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2016) , UK
- City College , Affiliated Institution of University of Sheffield in UK , Greece
- Technological Educational Institution Thessaloniki, Thessaloniki , Greece
- Faculty of Economics, University of Bologna, Italy
- Faculty of Economics and Business Administration, Sofia University of „Kliment Ohridski“, Bulgaria
- GTZ (Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit), Germany
U okviru međunarodne saradnje Školu je posetio veći broj gostujućih profesora sa Univerziteta za kooperativno obrazovanje iz Štutgarta i Mozbaha i Lids Metropolitan Univerziteta.
Godine 2002. svečanom početku školske godine je prisustvovao i poželeo uspešne studije prvoj generaciji studenata na trogodišnjim studijskim programima direktor Univerziteta za kooperativno obrazovanje Štutgart, profesor dr Valter Šnajder.
Prvi Memorandum o saradnji sa Univerzitetom za kooperativno obrazovanje Štutgart potpisan je 2003. godine, a pravci dalje saradnje biće obuhvaćeni novim Memorandumom za 2009/2010. godinu.
Značajan doprinos u poboljšanju studijskih programa, po obavljenoj analizi daje i CIM ekspert profesor dr Bernard Štal iz Nemačke koji je boravio i radio u školi od 2004. do 2008. godine.
U ovom periodu intenzivne međunarodne saradnje više puta u Školi su boravili profesori dr Meri-Pol Šerd sa Lids Metropolitan Univerziteta i dr Joakim Veber sa Univerziteta za kooperativno obrazovanje Štutgart. Primarni cilj poseta je bila konkretizacija narednih koraka u budućoj saradnji vezanih za razmenu iskustava u evaluaciji i obezbeđenju kvaliteta, realizaciji stručne prakse i praktičnih sadržaja, kontinuiranog praćenja, ispitivanja i ocenjivanja studenata, učešćau zajedničkim projektima, mogućnost nastavka studija naših studenata na master programima u Nemačkoj i Velikoj Britaniji itd.
Saradnja sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju počela je 2003. godine projektom Transformacija viših poslovnih škola u Srbiji. U okviru ovog projekta postavljen je koncept Virtuelnog preduzeća, opremljena savremena laboratorija za isto. Takođe, održan je veći broj obuka za profesore Škole iz različitih oblasti, sa ciljem poboljšanja nastavnog procesa, primene novih metoda i upotrebe najsavremenije literature u nastavi a sve u funkciji motivacije studenata i efikasnijeg studiranja. Godine 2004. profesor dr Vinfrid Hajnrihson sa Poslovne škole iz Kelna održao je dva seminara „TOPSIM opšti menadžment“ za nastavnike viših poslovnih škola Srbije. Obuka je imala za cilj primenu TOPSIMA u nastavi.
Uspešna saradnja se nastavlja i u 2007. godini kada započet rad na već pomenutom Projektu uvođenja studijskog programa “Međunarodna poslovna administracija“ u visokim strukovnim školama. U periodu od maja do novembra 2009. godine, u okviru projekta “Međunarodna poslovna administracija“ održano je pet radionica u kojima su učestvovalo preko trideset profesora visokih poslovnih škola iz Valjeva, Blaca i Novog Sada, a predavači su bili profesori iz Nemačke i Velike Britanije. Teme dosadašnjih predavača su bile fokusirane na definisanje strukture studijskog programa i ishoda učenja, kao i moderne metode u aktivno orijentisanoj nastavi.
U međunarodnoj saradnji, u ovom periodu, aktivno su učestvovali i studenti Škole. Uz pomenute kontinuirane studijske posete najboljih studenata od 2003. godine do danas Univerzitetu za kooperativno obrazovanje Štutgart i dvonedeljne boravke studenata na Poslovnoj školi Bad-Mergenthajm Univerzitet za kooperativno obrazovanje Mozbah, u Školi je održana višednevna radionica “Internacionalno regrutovanje kadrova“ koju je za grupu najboljih studenata trogodišnjih studija vodio prof. dr Markus Brandenburger iz kompanije Nestle iz Nemačke (sada profesor na Univerzitetu za kooperativno obrazovanje Baden Virtemberg Manhajm).
Memorandum o saradnji sa Univerzitetom za kooperativno obrazovanje Štutgart predviđa i mogućnost dolaska nemačkih studenata u kraće studijske posete Školi i preduzećima u našem regionu, a realizacija je planirana za školsku 2009/2010. godine.