Ваљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ваљево
Centar grada Valjevo.jpg
Центар
Грб Ваљева Застава Ваљева
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина централна Србија
Округ Колубарски
Становништво
Становништво Пад 59.073
Агломерација 90.312
Географске карактеристике
Координате 44°16′27″ СГШ; 19°53′28″ ИГД / 44.274167° СГШ; 19.891111° ИГД / 44.274167; 19.891111 Координате: 44°16′27″ СГШ; 19°53′28″ ИГД / 44.274167° СГШ; 19.891111° ИГД / 44.274167; 19.891111
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 185 m
Ваљево на мапи Србије
Ваљево
Ваљево
Ваљево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Слободан Гвозденовић (СНС)
Поштански код 14000
Позивни број 014
Регистарска ознака VA
Веб-сајт www.valjevo.org.rs

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312[1]. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.[2]

Географија[уреди]

Ваљево у току дана

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије[1], а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.

У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у реку Колубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца[1].

Клима[уреди]

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11 °C. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2 °C, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4 °C. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5 °C а најнижа -29,6 °C.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.[3]

Nuvola apps kweather.png  Мерења у метеоролошкој станици у Ваљеву (176 m) - просек 1961—1990.[4]
Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне температуре ( °C) 4,2 7,0 12,2 17,3 22,0 24,9 26,9 27,0 23,7 18,3 11,6 5,7
16,7
Средње температуре ( °C) -0,4 2,0 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,5 11,2 6,1 1,5
10,9
Средње минималне температуре ( °C) -4,4 -2,0 1,0 5,4 9,9 13,1 14,6 14,0 10,5 5,7 1,7 -2,3
5,6
Средња месечна количина падавина (mm) 50,4 46,2 54,2 63,5 88,1 108,3 76,7 67,9 59,6 48,3 59,6 59,4
782,2

Етимологија имена[уреди]

Ваљарице (Ваљавица) дрвени објекат, са механизмом са погоном на воду за ваљање вунене тканине и израде сукна. по народној легенди Ваљево је добило име по ваљарицама које су у већем броју постојали дуж Колубаре и Градца.

Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по „ваљарицама“ којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану“, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, „сваљали“, с околних планина у котлину.

Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске ријечи „валис“ (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал“, због реке која је при бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба“, забележили византијски историјски извори.

Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена „Ваљ“. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић[5].

Историја[уреди]

Ваљево, око 1935. године. На фотографији се види чувени „Хотел Гранд“ (који и данас постоји види слику у зачељу), који је током Првог светског рата, 1914. и 1915. године, био претворен у привремену болницу, једну од 20 колико их је тада било, поред 2 редовне и 6 резервних болница. У ствари, тада је скоро читаво Ваљево, које је имало 10 хиљада становника, претворено било у болнички комплекс, у коме су се лечили рањеници. Најтеже је било током велике епидемије великог тифуса, почетком 1915.[6]

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1393, када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату. Ваљево је ослободила НОВЈ 18. септембра 1944.

1999. га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ[5].

Туризам[уреди]

Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација. Као посебне целине, поред града, издвајају се:

Река Градац

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони туризам (ђаци, студенти, пензионери...), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња, Јовања, Грачаница, Докмир, Боговађа...), образовни (едукативне радионице), спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање...), манифестациони (ЈУ џез фест, Опен мајнд фест, Тешњарске вечери, Дани малине, Дани гљива, Лековитим стазама ваљевских планина...) и сеоски туризам.

Становништво[уреди]

Демографија
1528. 1536. 1560. 1660. 1718. 1735. 1741. 1784. 1808. 1818. 1834. 1839. 1844. 1862. 1900.
око 600 око 650 око 2.060 око 5.200 најмање 120 најмање 1.020 око 550 око 2.300 око 1.000 око 1.100 893 873 око 1.720 2.150 7.747

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 15.830
1953. 21.165
1961. 28.461
1971. 39.786
1981. 50.114
1991. 59.016 57.885
2002. 62.544 61.035
2011. 59.073
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
56.766 96,09 %
Роми
  
513 0,87 %
Црногорци
  
109 0,18 %
Југословени
  
87 0,15 %
Македонци
  
64 0,11 %
Хрвати
  
57 0,09 %
Муслимани
  
19 0,03 %
Руси
  
17 0,03 %
Словенци
  
17 0,03 %
Горанци
  
15 0,02 %
Мађари
  
13 0,02 %
Немци
  
9 0,01 %
Бошњаци
  
7 0,01 %
Украјинци
  
5 0,01 %
Албанци
  
3 0,00 %
Буњевци
  
3 0,00 %
Румуни
  
2 0,00 %
Русини
  
2 0,00 %
Словаци
  
2 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
остали
  
78 0,13 %
Регионална припадност
  
11 0,02 %
неизјашњени
  
446 0,75 %
непознато
  
827 1,34 %
укупно: 59.073


Образовање[уреди]

Ваљевска гимназија
Главни чланак: Образовање у Ваљеву

У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија, Економска, Техничка, Медицинска и Пољопривредна школа са домом за ученике). У граду се налази и једна Висока пословна школа[10], Факултет за менаџмент [11] сада под називом Факултет за пословну економију [12], Мегатренд универзитета [13] као и Пословни факултет [14]Универзитета Сингидунум[15]

Култура[уреди]

У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево, Модерна галерија,Историјски архив, Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" . Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио-станица, као и две недељне и једне месечне новине. Ваљево је седиште епархија ваљевске Српске православне цркве.

Познате личности[уреди]

  • Ненад Јездић (*1972), глумац
  • Милош Теодосић (*1987), кошаркаш
  • Жељко Јоксимовић (*1972), српски музичар и композитор
  • Катарина Вићентијевић (*1969), српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица
  • Драгољуб Велимировић (1942—2014), шаховски велемајстор
  • Милоје Орловић (1934—2013), српски телевизијски водитељ, новинар и уредник
  • Николај Велимировић (1881—1956), Свети владика Николај Охридски и Жички
  • Гордана Бабић-Ђорђевић (1932—1993), српски историчар уметности, дописни члан САНУ
  • Десанка Максимовић (1898—1993), српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности
  • Илија Бирчанин (1764—1804), кнез Подгорске кнежине Ваљевске нахије
  • Алекса Ненадовић (1749—1804), кнез тамнавско-посавске кнежине
  • Јаков Ненадовић (1765—1836), војвода из Првог српског устанка
  • Прота Матија Ненадовић (1777—1854), војвода из Првог српског устанка, председник Правитељствујушчег совјета и дипломата
  • Михаило Маџаревић , мајор један од највећих јунака у Првом светском рату.
  • Слободан Перић (*2010), пуковник и пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије
  • Живојин Мишић (1855—1921) , војвода
  • Милован Глишић (1847-1908),писац,драматург и преводилац
  • Миодраг Мики Јевремовић (1942) певач забавне музике
  • Бранко Ковачевић , (1951) кошаркаш Металца и Црвене звезде
  • Нела Михаиловић , (1969) глумица
  • Матија Бећковић ,(1938) песник и академик,завржио гимназију у Ваљеву,где је имао и прве књижевне почетке
  • Бошко Ђукановић ,(1955) познати кардиохирург
  • Љубомир Поповић ,(1934-2016) сликар
  • Жикица Јовановић Шпанац ,(1914-1942) револуционар
  • Милорад Миша Павић , (1921-2005) фудбалски тренер(Црвена Звезда,Бенфика и Спортинг Лисабон,Стандард Лијеж...)
  • Др Александар Аца Обрадовић-Доктор О , (1922-2000) фудбалски менаџер
  • Драга Јонаш , (1922-2007) спикер и лектор
  • Славен Радовановић , (1946) књижевник
  • Љубомир Ненадовић , (1826-1895) књижевник,дипломата и министар
  • Јасмина Ранковић , (1960) глумица
  • Биљана Максић , (1960) писац и драматург

Културноисторијске знаменитости[уреди]

„Муселимов конак“ - најстарија зграда у Ваљеву, сада музеј
Поставка Сеча кнезова у музеју „Муселимов конак“

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Радионица за српски језик и културу. Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. Званична веб презентација општине Ваљево. Клима, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990”. Приступљено 3. 5. 2009. 
  5. 5,0 5,1 Званична веб презентација општине Ваљево. Историја, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. Борба против тифуса у Србији 1915. године, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 115, Др Владимир Кривошејев и Биљана Поповић, 1. фебруар 2015.
  7. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. Етничка структура након пописа 2011.
  9. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  10. Висока пословна школа струковних студија, Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. Факултет за менаџмент Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. Факултет за пословну економију Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  13. Мегатренд универзитет Београд, Приступљено 24. 4. 2013.
  14. Пословни факултет, Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  15. Универзитет Сингидунум,, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

локација места