Vitan
| Anglosaksonska Engleska | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||
| Heptarhija | ||||||||||
|
||||||||||
| Vojska | ||||||||||
|
||||||||||
| Državna uprava | ||||||||||
|
||||||||||
| Književnost | ||||||||||
|
||||||||||
Vitan (engl. Witan, Witenaġemot) je anglosaksonska reč koja označava skupštinu plemića-ratnika.[1] Ova ustanova postojala je u svim anglosaksonskim kraljevinama u Engleskoj u periodu od 6. do 11. veka, sve do normanskog osvajanja Engleske (1066).[2][3]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Posle odlaska Rimljana iz Britanije (407. godine) u Engleskoj se formirao niz malih, lokalnih kneževina, koje su neprekidno međusobno ratovale. Tokom Velike seobe naroda, sredinom 5. veka na teritoriju Engleske prodiru germanska plemena Angli, Saksonci i Jiti. Do kraja 6. veka, oni su ovladali većim delom Engleske i obrazovali sedam svojih ranofeudalnih kraljevina (Nortambrija, Istočna Anglija, Veseks, Mersija, Eseks, Kent i Saseks) − period poznat kao doba heptarhije. Za vreme osvajanja Engleske, ta germanska plemena delom su uništila keltske i romanske starosedeoce, delom ih potisnula na sever (Kaledonija) i zapad (Kambrija, Vels, Kornvol) ili primorala da se presele na kontinent (u Bretanju), a ostatak, uglavnom, pretvorila u robove.[4]
Anglosaksonsko društvo[uredi | uredi izvor]
Narod je bio podeljen u kategorije (klase), koje su se donekle razlikovale od države do države. Na vrhu društvene piramide nalazili su se članovi kraljevske porodice − etelinzi[a] (engl. aethelings). Niže od njih su bili plemići - gesitsi (engl. gesiths) i eldormani[b] (engl. ealdorman). Pripadnici ove tri kategorije bili su ratnici, pri čemu su gesitsi i grofovi verovatno bili ratnici u službi kralja i etelinga.[2]
Prvi u kategorijama koje su obrađivale zemlju bili su obični slobodnjaci - hurli (engl. churl). Za njima su išle različite kategorije slobodnih seljaka.[2]
Kralj i vitan[uredi | uredi izvor]
Svaka od anglosaksonskih kraljevina imala je na čelu kralja i veće, ili vitan (engl. Witan), u kome su se nalazili najvažniji plemići. Vitan je birao kralja iz redova etelinga, savetujući ga u toku vladavine o svim važnijim pitanjima.[2]
Drevno običajno pravo sprovodili su narodni sudovi kojima su predsedavali kraljevi zastupnici iz redova ratnika. Svi slobodni ljudi su učestvovali u ovakvim sudovima, čija je odluka predstavljala volju većine prisutnih. Kralj je, uz saglasnost vitana, mogao da izdaje dekrete koji su menjali ili proširivali celinu običajnog prava.[2]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 63—64. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ a b v g d Peinter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka. Beograd: Clio. str. 96—97.
- ^ „Istorija srednjeg veka I 6 — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org. Pristupljeno 2020-07-10.
- ^ Gažević, Nikola (1971). Vojna enciklopedija (knjiga 2) (2. izd.). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 688.
