Источна Англија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источна Англија се често користи као скраћеница за Краљевство Источних Англа.
Позиција Источне Англије на мапи Енглеске

Источна Англија (енгл. East Anglia) је традиционални назив за источну Енглеску која обухвата грофовије Норфок и Сафок, али и делове Есекса и Кембриџширa. Традиционални центар ове регије јесте град Норич.[1]

Сама регија је била насељена хиљадама година уназад,Колчестер, најстарији забележени град у Енглеској је био важно место за време римске владавине али и пре. Источна Англија је била једно од краљевства Англо-Саксонске Енглеске,њен први владар је био Редвалд, међутим о њему је сачувано врло мало података. Некада је била стандардна статистичка територија, а данас у административне сврхе Источна Англија чини владину управну регију Исток Енглеске и дефинисана је као ниво 2 у НСТЈу, при чему обухвата грофовије Норфок,Сафок и Кембриџшир заједно с градом Питерборо под јединственим подручјем управе. Током касног средњег века Источна Англија је била позната по вуни и вуненим производима, а од 14. до 18. века Норич је био један од главних градова за ткање у Енглеској. Пољопривреда је и даље важна у овој регији.Јечам је главни усев а осим на крајњем југу он заузима више земље него сви усеви заједно.Повртњаци су такође значајни у неким областима. Дуж обале су низ рибарских лука и одмаралиштима.Лака индустрија је развијена у већини градова.

Извори[уреди]