Volodimir Motorni
| Volodimir Motorni | |
|---|---|
 Fotografija V. Motornog | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Volodimir Andrijovič Motorni |
| Datum rođenja | 4. jun 1929.[1] |
| Mesto rođenja | Harkov, Ukrajinska SSR, SSSR |
| Datum smrti | 5. jun 2015. (86 god.)[1] |
| Mesto smrti | Lavov, Ukrajina |
| Obrazovanje | Univerzitet u Lavovu |
| Naučni rad | |
| Polje | slavistika |
Volodimir Andrijovič Motorni (ukr. Володимир Андрійович Моторний; Harkov, 4. jun 1929 — Lavov, 5. jun 2015) bio je sovjetski, ukrajinski slavista. Doktor filoloških nauka, profesor Lavovskog univerziteta.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Volodimir Motorni poticao je od slobodsko-čerkaških kozaka.[2] Godine 1937. počeo je školovanje u rodnom Harkovu. Tokom Drugog svetskog rata zajedno s majkom i sestrom živeo je u Kazahstanu.[1] Godine 1944. zajedno s porodicom vratio se u Harkov. Godine 1945. preselio se u Lavov, gde je završio srednju školu. Godine 1947. upisao je Lavovski univerzitet, gde na odseku za slavistiku studirao češki jezik i književnost. Diplomirao je 1952. godine, nakon čega je neko vreme radio kao laborant na katedri za istoriju zapadnih i južnih Slovena. Od 1954. godine studirao je na postdiplomskim studijama.[3] Njegov učitelj je bio naučnik I. Svencicki. Godine 1967. odbranio je kandidatsku disertaciju na temu „Stvaralštvo T. Svatopluka”. 1970-h godina radio je u ambasadi Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj. Bio je sekretar Lavovskog odeljenja Društva prijateljstva sa Čehoslovačkom.[2] Godine 1991. dobio je zvanje profesora.[4]
Naučni interesi: istorija češke književnosti 19. i 20. veka, bugarska književnost 20. veka, poljska i lužičkosrpska književnost, ukrajinsko-slovenske književne veze.[5] Autor je preko 400 naučnih radova, uključujući monografije, udžbenike, članke. Bio je član redakcijskog odbora zbiraka „Problemi slov’яnoznavstva”, „Pitannя sorabіstiki” i Studia Slovakistica.[6] Objavljivao radovi na ukrajinskom, ruskom, beloruskom, lužičkosrpskom, češkom, nemačkom, poljskom i bugarskom jeziku. Zajedno sa K. Trofimovičem je napisao radovi: „Narisi serbolužicьkoї lіteraturi” i „Serbolužickaя literatura. Istoriя. Sovremennostь. Vzaimosvяzi”.[7] Dobio je književne nagrade — Nezvala i Nojmana (Češka) i „Domovine” (Nemačka).[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999. str. 9.
- ^ a b Na pošanu юvіlяra — profesora Volodimira Andrijoviča Motornogo. Hronіka. 2014. str. 421.
- ^ Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999. str. 10.
- ^ „Motorniй Volodimir Andrійovič”. // oralhistory.lnu.edu.ua. Arhivirano iz originala 08. 06. 2019. g. Pristupljeno 8. 6. 2019.
- ^ Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999. str. 11.
- ^ Na pošanu юvіlяra — profesora Volodimira Andrijoviča Motornogo. Hronіka. 2014. str. 422.
- ^ Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999. str. 14.
- ^ Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999. str. 10—11.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Volodimir Andrійovič Motorniй. Bіblіografіčniй pokažčik. Lьvіv: LDU іm. Іvana Franka. 1999.